Влада у Берлину је забринута због руске политике моћи на Балкану, пренео је страх актуелне немачке политике најновији број „Шпигла“.

– Влада у Москви покушава да Србију тешње веже за себе кроз војну сарадњу и испоруку гаса – каже се у једном поверљивом документу немачког Министарства иностраних послова у који је „Шпигл“ имао увида.

„Гас за Србију, притисак на Босну и Херцеговину – влада у Берлину је забринута због руске политике моћи на Балкану. Председник Путин покушава очито да земље удаљи од Европске уније (ЕУ)“, наводи даље немачки недељник.

Да Немачка Србију посматра као зону утицаја у којој се Русија превише размахала говори и наступ немачке канцеларке Ангеле Меркел која је изгледа изгубила стрпљење за тактизирање са Москвом.

Спремни за сваку сарадњу: Вучић и Меркелова

У свом говору на сиднејском Лови институту за међународну политику, она је у необично оштром тону прозвала Путина да води „анексиону политику која се заснива на праву јачега“.

„И не ради се само о Украјини“, нагласила је Меркелова.
„Ради се о Молдавији, Грузији… и ако се крене даље… о Србији и земљама Западног Балкана. Украјинска криза стога заиста ни у ком случају није локални проблем“, оценила је Меркелова пред стотинама посетилаца сиднејског института за међународну политику.

Она је упозорила да „ови догађаји доводе у питање целокупни европски мировни поредак, након свих ужаса два светска и краја хладног рата“.

Паралелно док страхују због руског утицаја на Балкан, Немци не крију да управо Берлин кочи преговоре Србије са ЕУ тако што њихов почетак условљава потпуном применом Бриселског споразума, иако то у доброј мери зависи од приштинске стране.

Отуд се поставља питање, откуд оваква конфузна политика Берлина: на једној страни страх од руског утицаја, а на другој стална условљавања Београда?

Прихватање притисака

Душан Пророковић сматра да је тренутна позиција Србије да је у „тихом процесу прихватања притисака са свих страна“

– Мало нас притиска САД – ми прихватамо, мало нас притиска Берлин – ми устукнемо, мало нас притиска Русија – ми прихватамо. То може произвести и унутрашњу дестабилизацију – сматра саговорник „Вести“.

За политичког аналитичара Душана Пророковића то је, између осталог, последица тога што је Немачка постала талац америчке политике на Балкану коју је слепо следила. Док је Вашингтону интерес да Балкан контролише кроз сталну дестабилизацију, Европи таква кризна жаришта нису потребна у непосредном комшилуку.

– За ЕУ то је погубно, пре свега за Немачку, јер би то било отворено геополитичко жариште у стомаку Европе. Ту је и Косово које је канцер Европе. Србија се никада не би окренула толико Русији да главне европске земље нису признале сецесију Косова. И ово садашње присуство Русије је последица активности Запада да се Србија не само порази, већ и понизи – објашњава Пророковић.

Други битан фактор који утиче на појачану заинтересованост Запада за утицај на Србију јесте и чињеница да од наредне година Београд преузима председавање Оебсом који је нека врста медијатора у украјинској кризи.

– Србија не мора да се стави на руску страну, али уколико блокира неколико иницијатива Запада, помрсићете им рачуне. Довољно је, рецимо, да се тражи објективна истрага обарања малезијског авиона, па да се ствари почну другачије сагледавати о ономе што се дешава у Украјини – објашњава директор Центра за стратешке алтернативе.

Ово би могло бити објашњење зашто су у кратком временском размаку Србију походили високи званичници две највеће европске економије. После француског премијера који је боравио чак два дана, у посети Београду је и немачки вицеканцелар Зигмар Габријел, и то у пратњи 40 немачких привредника, колико их није било, како примећује Пророковић, ни у Грчкој у време када је ова медитеранска земља била главни финансијски проблем Уније.

Путин поново о преседану Косова

У получасовном интервјуу емитованом на немачкој ТВ у ударном недељном термину, Путин је рекао да сматра да је Запад неадекватно реаговао на присаједињење Крима Русији.

– Када ми слушамо притужбе о томе да је Русија прекршила међународно право, то код мене не изазива ништа друго осим изненађења. Имамо сјајан и свеж преседан, преседан Косова – навео је Путин, подсећајући на одлуку Међународног суда, према којем је Косово имало право на самоопредељење. Према његовим речима, припајање Крима је било легитимно према међународним законима и демократско, јер су и регионални парламент и грађани гласали за то на изборима.
О. И.

Русија и у Босни слично делује, сматра влада у Берлину, а преноси „Шпигл“.

– Стиче се утисак да Русија покушава преко Српске да добије утицај на целој Босни и Херцеговини – рекао је министар пољопривреде Кристијан Шмит који је недавно био у посети Београду.

Шефица хрватске дипломатије Весна Пусић је јуче у Бриселу оценила као „забрињавајуће“ то што је Русија на гласању о резолуцији о БиХ у СБ УН затражила да се изостави одредница о евроатлантској перспективи те земље.

Одговарајући на питање новинара како гледа на став Немачке да Руси јачају утицај на Балкану, Пусићева је указала да је стална чланица Русија први пут од 2005. затражила да се избаци одредница којом се спомиње евроатлантска перспектива БиХ. Русија није ставила вето, већ се уздржала од гласања о тој резолуцији што догодило први пут у вези са земљом која се не граничи с Русијом.

Вучић: А ко ће нама да надокнади губитке

И јучерашње обраћање новинарима другог човека немачке владе Зигмара Габријела у Београду такође се једним делом односило на специфичне везе Србије и Русије. Габријел сматра да добри односи Србије са ЕУ нису алтернатива односима са Русијом.

– Треба сви заједно да имамо интерес да са Русијом јачамо Европу. То можда сада звучи као утопија – рекао је Габријел, истичући да Немачка у региону наступа „не као учитељ већ као партнер“.

Одговорајући на питање новинара „Шпигла“ Александар Вучић је поновио је да се Србија не стиди да има добре односе са Руском Федерацијом, али да је стратешки циљ Републике Србије пут у ЕУ.

– Иако је на европском путу, Србија има развијене политичке, привредне, економске и културне односе са Русијом. Не видим зашто би некоме у ЕУ то сметало. Када Пољска има губитке у трговини са Русијом њој то надокнади ЕУ, али Србији нема ко да надокнади. Ми морамо да водимо рачуна о својој земљи – поручио је Вучић.

Vesti onlajn

Ознаке: Брисел, Москва, Србија, утицај