(Блиц)

Десетак ноћних клубова и даље су отворени за оне жељне забаве у главном граду Сирије, Дамаску.

Чим падне мрак, људи се повлаче у своје домове, али има и оних који тек онда излазе у потрази за забавом, и за другачијим звуковима него што је грмљавина артиљерије, у покушају да бар на неко време забораве на рат.

Млади људи у потрази за другачијом атмосфером у Сирији
– Дошао сам овде како бих мало променио атмосферу. Хоћу мало да живим, не желим више да слушам само лоше вести – прича Мохамад, 25-годишњи продавац аутомобила.

На подијуму за игру трешти песма бизарног текста: “Не питај ме зашти ни како, али војска је та која штити нас”.

Међу извођачима је и Муди ал-Араби (22), репер који се пре два месеца вратио у Дамаск из Марока где је живео две године. Има намеру да настави да живи и забавља се, упркос сталној смртној претњи.

– Сви ћемо умрети једног дана, али Сиријци воле живот и нама је најважније да будемо срећни. Ако нас САД нападу, сигуран сам да ће наша војска устати у одбрану – каже он.

Његове композиције пуне су носталгије за Дамаском од пре рата, када су се одржавали бројни музички фестивали. Ал-Араби данас наступа само једном у две недеље и то на приватним журкама. Од устанка против Асадовог режима из марта 2011. године, власти се плаше јавних окупљања, тако да је данас тешко добити потребне дозволе.

Дискотека на 10 минута од места напада гасом
Ноћним клубовима изузетно добро иде, упркос – или можда управо због – рата који бесни у земљи.

– Отворени смо до два сата ујутру. Али, молим вас немојте да напишете име клуба. Бојим се да би неко могао да нападне јер мисли да не би требало да забављамо се и ђускамо док људи гину – каже Башар (29), менаџер једног клуба.

Многима је немогуће да замисле да само неколико минута вожње до Гуте где се догодио напад отровним гасом дели град под ноћним светлима. Исто тако је тешко замислити уништење које би могло захватити град уколико се на њега сруче крстареће ракете са Запада.

Поред ноћних клубова, и даље нормално раде бутици, кафићи и бизнис се у граду нормално одвија, чак и док се режим у земљи захваћеној ратом бори за опстанак на власти.

 

Играмо како бисмо се ослободили негативне енергије
Око 200 љубитеља салсе састаје се сваког четвртка, када започиње викенд, у хотелу у Дамаску како би плесали уз кубанске ритмове.

Јара (22), два пута недељно пређе 25 километара како би дошла до бугарског културног центра, где учи да игра салсу, меренге, ча-ча-ча и танго, како би се спремила излазак током викенда.

– Овде сам срећна, другачија. Сви смо се овде спријатељили – каже Јара.

– Играмо како бисмо се ослободили негативне енергије – каже Фади.

Исто каже и Маис, која сматра да пре рата Сиријци нису били толико активни.

– Сада смо схватили да је живот кратак, и да га треба живети пуним плућима – објашњава она.