Изјава председника Републике Александра Вучића да ће помиловати од кривичног гоњења све евентуалне актере афере „Генералштаб“ изазвала је узнемирење и бројне оштре реакције опште и стручне јавности, пре свега због чињенице да ослобођење од кривичног гоњења није предвиђено Уставом Србије, већ искључиво Кривичним закоником, саопштио је адвокат и правни аналитичар Родољуб Шабић.
„Овлашћење председника Републике да даје ‘ослобођење од кривичног гоњења’ није предвиђено Уставом. Наиме, Уставом (члан 112) предвиђено је само да председник Републике ‘даје помиловања’, а тек Кривичним закоником (члан 110) прописано је да се помиловањем, осим потпуног или делимичног ослобођења од извршења казне, може дати и ‘ослобођење од кривичног гоњења’“, прецизирао је Шабић.
Он је додао да многи правни стручњаци, и у Србији и у свету, сматрају да је оваква институција аболиције реликт из давних времена, својствен некадашњим сувереним владарима и господарима.
„Такав институт је веома проблематичан, јер омогућава извршној власти да у потпуности искључи надлежност правосуђа, због чега се често истиче да би га изменама Кривичног законика требало укинути“, навео је Шабић.
Према његовим речима, да су друштвене прилике нормалне, с обзиром на актуелне припреме измена и допуна Кривичног законика, ово би била сасвим логична тема јавне расправе.
„Разуме се, знајући однос снага у Скупштини, није реално очекивати овакву интервенцију. Али све што се дешава неумитно подсећа на то да и уз адекватнију уставну и законску регулативу, овлашћење за давање било каквог помиловања подразумева могућност злоупотребе, као и повреду права или осећања оних који су кривичним делима повређени или оштећени“, сматра Шабић, некадашњи повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Он упозорава да већ и само најављивање, а поготово пракса давања „бланко“ помиловања од кривичног гоњења лицима блиским председнику, упркос озбиљним сумњама да су починили кривична дела, представља директну повреду уставних принципа.
„Таква пракса је у очигледној супротности са принципом једнакости грађана пред законом и правном сигурношћу и суштински доприноси ионако одмаклом процесу урушавања и правосуђа и правног поретка у целини“, закључио је Шабић.







