После вишемесечног пренемагања, узимања-давања делова плата, пензија, претплате за РТС, обећаних и никада дочеканих милијарди (у кампањи 2012. обећавано сто милијарди, а 2014. обећане три, сада би можда обећали сто милиона евра, док евро постоји), пуштања Косова и Метохије низ воду, слугерањске дипломатије и наставка неизбежних реформи реформисане Србије, у правцу потпуне десрбизације и дехристијанизације, колонијални управник је најавио изборе.

Да се не заваравамо, Србија је делом под војно-криминалном окупацијом (Косово и Метохија) а делом под информативно-економском. Особе на најважнијим положајима у земљи јесу добиле гласове, али што је још важније за њих, бирали су их и колонијални намесници. По систему који наводи Шојић „гласачи ће да гласају али ће бирачи да бирају.”

Како се окупација уклања?

Она традиционална устанком, дугогодишњим мирним демонстрацијама (Индија) или уз помоћ стране пријатељске силе. У нашем случају главна окупација је новијег типа, па се и методи борбе против ње разликују. Изабравши да учествују у неравноправном изборном систему са медијима који су против националних снага (под контролом странаца или Вучића), са ојађеним поштеним привредницима који страхују да подрже српску опозицију, Српски покрет Двери бира миран пут. Телеком Срије је показатељ да се у другачијем рату и мирно могу добити битке.

Коалиција Двери-ДСС иде у правцу сабирања српских снага, постепеног ослобађања, како би колико-толико спремни и залечени дочекали светску буру која из године у годину јача. Та бура, тај весник невоља, почела је да дрма и европски континент правцем исток-запад и југ-север. Војвода Мишић је знао да је војсци у повлачењу потребан одмор, превијање рана, проја, топли чај и кувана ракија, како би могли да непријатеља отерају у Дрину и иза ње.

Док вођство које не сме да сарађује са Русијом, највећим и најпоузданијим српским пријатељем, своје безнађе, бахатост и отимачину, закрива обећањем уласка у ЕУнију, на наше очи та иста Европска унија нестаје. Њена економија је дуго у паду, валута евро је од увођења била изговор за крађу народа у државама чланицама — повећање цена и смањење вредности уштеђевина. Данас се руши и Шенген (слобода кретања без граничне контроле) а комесари и друге бирократе жуте звезде све паничније упозоравају да са рушењем Шенгена, долази и крах евру, тиме и Унији.

Ватрени плам се разгорео на јужној и источној обали Средоземља. Сеоба народа, која по први пут у историји без оружја осваја нове просторе, представља припрему за сукобе чији фитиљ већ варничи. У таквој атмосфери Србији, нашем народу, потребна је промена власти, промена пута у ништавило и припрема за оно што може доћи.

Зато нам је нужно да се пробудимо из ријалити шоуа, кладионице, загрљаја великог вође и грађанистичког културног преумљавања, да вратимо школи место које јој припада — поново да буде васпитно-образовна установа — да јавни медији служе обавештавању и образовању, а не само забављању људи који га прате, да држава у економији води рачуна о добробити народа, а не о страним газдама и имагинарном тржишту (заправо власницима берзи), да имамо војску оспособљену да брани земљу и да у спољној политици водимо рачуна о Србији, српском народу у земљи, Републици Српској и расејању, нашим држављанима, нашим пријатељима и правди у међународним односима.

То значи да се стотине милиона евра из буџета неће издвајати за стране фирме већ за оживљавање српске индустрије и одбране, да се цене у земљи неће одређивати у складу са болесном финансијском олигархијом Запада, већ у складу са потребама и могућностима земље и народа, да се прекида пут у ЕУ бестрагију.

Ослобођена Србија има пријатеље, она због дугогодишње бробе за Западом, због тога што није покоравала друге народе правећи колоније, геноциде, зато што није измишљала фашизам, расизам, савремени културни и економски колонијализам, за разлику од Запада, зато Србију цене и желе да сарашују са њом, подрже је у УН и другде, многе земље света. Због тог наслеђа не прође америчко-британско-немачка ујдурма са лехгализацијом отимачине јужне српске покрајине у УНЕСКО. Ослобођена Србија може више и за себе и за укупни српски народ и за пријатеље и са њима. Избори су прилика да се коначно вратимо себи и прекинемо са потчињавањем.

Тада заиста, како каже још увек председник владе Вучић, „ништа више неће бити исто.” тј. тада Србија излази из вишедеценијског поправног дома у коме је разноразни, а Вучић је само један од многих, упорно и лоше реформишу, и окреће се сопственој историји и будућности.

Извор: Двери

Ознаке: Космет, окупација, парламентарни избори, патриотски блок, Слободан Јанковић, Српски покрет Двери