Прочитај ми чланак

САБОР ЧЕТНИКА У ЧИКАГУ: Одржан парастос војводи ког су се Аустријанци и мртвог плашили

0

parastos-tankosicu-cikago1-650x487

ЧИКАГО – Након Београда и Лондона, парастос најславнијем четничком војводи, поводом стоте годишњице од његове јуначке погибије, одржан је и у Чикагу. 

Манастир Нова Грачаница покрај Чикага био је у суботу место сабирања свега што је српско и национално у Северној Америци на парастосу војводи Воји Танкосићу. Танкосић је на тај начин окупио бројне српске организације које су показале слогу и јединство.

Учестовали су представници Покрета српских четника Равне Горе из Милвокија, чланови Организације српских четника Равне Горе, Српска Народна Одбрана, Српска Братска Помоћ, Српска Ствар и остала браћа и сестре који су дошли да одају почаст јунаку.

Молитвени помен служио је отац Серафим са ученицима Богословије „Свети Сава“. После парастоса у Манастирској сали је одржан говор и упућени поздрави окупљених националних организација.

Као на парастосима и у Београду и Лондону представници водећих националних организација су носили на реверу грудне значке у виду детелине са четири листа, онакве какве су носили и Танкосићеви четници – чувени Запорошци. Ова значка је била тајни знак за распознавање четничких тројки одређених за акцију.

По избијању Првог Светског рата, Четници Војводе Танкосића, спречили су да, већ прве ноћи рата, Београд падне у аустријске руке. За време битке на Дрини командовао је четницима у саставу Лимског одреда у источној Босни. Приликом повлачења Српске војске, смртно је рањен у Игришту код Великог Поповића. Његови четници су га однели и закопали тајно на Трстеничком гробљу, али су Аустријанци ипак успели да га пронађу, откопају и након установљивања идентитета, сликају леш, како би уверили јавност и њихову војску да је ипак мртав. Уз слику гроба и леша, објављен је и ратни плакат у коме су, осим обавештења како је „дошао крај Воји Танкосићу“, помињани Престолонаследник, утлиматум њихове владе, као и детаљ о томе да је Војводу Танкосића, погибијом у њиховој балканској офанзиви сустигла казна. Аустријанци су се и мртвог Војводе плашили, што су овим чином то и показали.

Извор: Правда

 

7 коментара “САБОР ЧЕТНИКА У ЧИКАГУ: Одржан парастос војводи ког су се Аустријанци и мртвог плашили

  1. Комесар I Тимочког батаљона каже:

    Једно питање, зашто се не врате у Србију? Ваљда су кориснији свом народу у Србији него у чикагу, САД-у, непријатељској држави Срба и Србије…

  2. Perun каже:

    Истине о Србима из уста српских непријатеља и савезника

    О врлинама Срба најпохвалније су се изражавали не само њихови пријатељи и савезници у бројним ратовима које су водили на овим просторима, већ и њихови непријатељи који, иако су испољавали нескривену мржњу према њима, нису могли да пренебрегну и прећуте оно што је било више него очигледно.
    Међу бројним примерима, неизбрисивим историјским чињеницама, забележеним како у архивским документима, тако и у многим написима објављиваним у ратној и поратној штампи, koji указују на величину српског човека, испољеној у току Првог светског рата.

    1. Perun каже:

      Виљем Други Хоенцолерн (1859-1941), владао као цар 1888. до 1918. године
      – до пораза Немачке у Великом рату, ради подизања морала својој војсци, обраћа јој се речима:

      „Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације.
      То су Срби који су у три непосредна рата – против Турака, Бугарске и Аустроугрске,

      дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војнчких способности и који су, на заставама попрсканих крвљу, написали за ове четири године само највеће и најславније победе.

      Знајте да ће само наша енергија и спремност на највеће жртве и само потпун презир према
      смрти омогућити да победите овај народ, да освојите његову земљу и да немачкој војсци
      донесете нову победу. Срећан пут ка победи и слави. Ура!“

    2. Perun каже:

      Аугуст фон Макензен (1849-1945), немачки фелдмаршал

      – био командант групе армија на Источном фронту, а потом командовао армијама које су окупирале Србију. Непосредно пре напада на Србију обраћа се војницима:

      „Ви не полазите на италијански, ни на руски, ни на француски фронт.

      Ви полазите у борбу против једног новог непријатеља, опасног, жилавог,
      храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који
      воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали
      народ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке
      армије“.

      Српска војска, не само да је на бојном пољу помрачила славу немачке армије, већ је и Макензена лично понизила. Познато је, наиме, да је српска војска 1918. године заробила Аугуста фон Макензена.

    3. Perun каже:

      Обсервер, лондонски лист, такође је пун хвале о Србима.

      У једном од коментара о Првом светском рату, наводи поред осталог и следеће:

      „Ниједно племе у целој историји света није дало за слободу и
      јединство јуначкијих, светлијих жртава од српског племена“. Исти лист, поводом пробоја Солунског фронта и капитулације Бугарске пише да су Срби извели „оно што је било немогуће.
      До сада није било већег војничког подвига и никада победа
      није извојевана са више неодољиве смелости и неуморне енергије“.
      *
      У једном од немачких извештаја који се односе на опште повлачење 11. немачке и 1. бугарске армије према Скопљу и Овчем Пољу, које је
      уследило после пробоја Солунског фронта, дословно стоји:

      „Напори су били натчовечански да се одрже положаји, али је
      све било узалуд. Налету Срба није се могло одолети. Част нека је палим борцима, али част нека је и Србима који су пожњели успех“.

  3. Бобан за царевину Србију каже:

    Правог Србина се плаше сви дегенерици некрофилске уније и није ни чудо што нас толико мрзе. па и нека им нек нас мрзе поред толиког страха могао бих и да их разумем, јер тако се и аждаја плашила копља Светог Ђорђа.

    1. Др. каже:

      Да се не заборави,тај исти јунак Воја Танкосић је (ако ме сећање добро служи)незадовољан пискарањем једног британског новинарчића рекао -обећао да ако га сретне у Београду да ће га казнити… Елем,тај новинар се после извесног времена појавио у Београду(био је на пропутовању) и док је седео у „Грчкој краљици“,неко дојави Воји(баш чудно за аброноше Београда)да је пискарало у кафани…. НИКО у ЦЕЛОМ БЕОГРАДУ није успео да спречи Танкосића да измлати новинара…кажу да само присебношћу конобара га Воја није и убио… Штета што није…. Име цењеног пискарала је било Winston Churchill !!!!!!!!!
      Војо Танкосићу,нека ти је вечна слава и хвала!!!!!!!!!!!

Коментари су затворени.