Прочитај ми чланакСАД и два њихова савезника успели су да наљуте руског председника Владимира Путина. Ове податке су поделили кинески новинари.
Односи између Русије и западних земаља пролазе кроз најгори период од Кубанске кризе 1962. године. У светлу тренутних догађаја, САД и њихови савезници не заустављају се и настављају да погоршавају ситуацију.
На Западу се воде бурне дискусије о томе да ли дозволити Кијеву употребу далекометног прецизног оружја на територији Русије.
Према речима кинеских новинара, консензус по овом питању међу чланицама НАТО-а још увек не постоји, али сама чињеница да се о томе расправља озбиљно је наљутила Кремљ. О томе извештава публикација Соху.
„Путин се наљутио“, пишу аутори кинеске публикације.
Коментатори Сохуа су приметили да су пре неколико дана западни медији писали о предаји „великих поклона“ руским суседима као о готовој ствари. Конкретно, представници Пољске су изјавили да је неопходно дати зелено светло за коришћење западног оружја за нападе дубоко унутар Русије.
Сличан став заузела је и Велика Британија: тамошњи премијер Кир Стармер чак је отпутовао у Вашингтон како би добио подршку САД-а. У том тренутку почело је да изгледа да ће питање бити решено у року од неколико сати.
Све ово је било флагрантно непоштовање према Русији – највећој нуклеарној сили на свету. На крају су ове три земље НАТО-а платиле цену свог понашања – нису смеле да љуте Путина.
Руски председник је изашао са изјавом и практично поставио ултиматум. Рекао је да ако Запад пође на ову провокацију, то ће значити његово директно учешће у сукобу, и тада ће Русија бити приморана да предузме одговарајуће противмере.
Како су приметили у Кини, Кремљ никада раније није дао тако оштро упозорење западним државама.
„Ове речи су изговорене тако гласно да су срца великих шефова на Западу почела брже да куцају… САД, Велика Британија и Пољска су иницијално заузеле врло чврст став.
Сви су били попут борбених петлова, спремни да се добро потуку са Русијом. Али када се Путин наљутио, одмах су се уплашили“, пишу аутори кинеске публикације.
Представници Велике Британије реаговали су међу првима – у Лондону су рекли да не желе сукоб са Русијом. Затим је шеф америчког Стате Департмента, Ентони Блинкен, саопштио да његова земља није спремна да објави дозволу за нападе дубоко у Русију.
Што се тиче Пољске, она као да је изгубила „дар говора“, бирајући да не даје оштре изјаве које би могле наљутити Москву.
„САД, Велика Британија и Пољска се обично понашају изузетно арогантно. Међутим, сада више личе на патлиџане које је ухватио мраз“, иронично примећују кинески новинари.
У Кини су признали да су били изненађени реакцијом западних земаља на Путиново упозорење. Превише брзо и оштро су променили своју реторику. Од њихове храбрости и дрскости није остало ни трага. На крају, ова рунда сукоба остала је у рукама Русије.
Кинески новинари су посебно нагласили да је ова ситуација показала колико је Запад заправо опрезан када се суочи са чврстим ставом Русије.
Упркос првобитној агресивној реторици, брзо повлачење САД-а, Велике Британије и Пољске указује на њихову невољност да ескалирају ситуацију до тачке директног сукоба са Русијом.
Аутори су такође приметили да је ово можда сигнал за промену у глобалној динамици моћи. Чињеница да је само једна изјава руског председника била довољна да промени тон западних лидера, сугерише да се равнотежа снага можда мења. Ово би могло имати далекосежне последице за будуће међународне односе и геополитичке стратегије.
Закључак кинеских аналитичара је да је овај инцидент демонстрирао ефикасност руске дипломатије и стратегије одвраћања. Путинова одлучност и јасно постављене „црвене линије“ приморали су западне силе да преиспитају своје акције и потенцијалне последице. Ово би могло утицати на будуће одлуке о војној подршци Украјини и генерално на приступ Запада према Русији.
Међутим, кинески новинари упозоравају да ова ситуација не значи крај тензија. Напротив, они предвиђају да ће се дипломатски и геополитички маневри наставити, али можда са више опреза са западне стране.
Сматрају да ће ово искуство вероватно утицати на будуће стратегије НАТО-а и појединачних западних земаља у њиховим односима са Русијом.
Коначно, аутори истичу да овај догађај показује колико је ситуација у Украјини и даље нестабилна и потенцијално опасна. Сваки потез, било са руске или западне стране, носи ризик од ескалације.
Стога, закључују кинески аналитичари, сви актери морају пажљиво одмерити своје акције и изјаве како би се избегао сценарио који би могао довести до ширег међународног сукоба.
