Прочитај ми чланак
Анализа : БРИКС институције ван доминације САД – а – припрема за велики окршај на глобалној економској сцени.
Задатак који стоји пред чланицама БРИКС ( Бразил , Русија , Кина , ЈАР , Индија ) је да остваре синергију националних економија ради заједничког реформисања светског финансијског и економског система.
О овоме су у Москви говорили учесници међународне конференције, посвећене перспективама сарадње дражава чланица организације.
Током 12 година постојања БРИКС се претворила у утицајну међународну организацију, која чини тј обухвата 43 % становништва и четвртину светске економије. При овоме, улога коју организација може да игра на светском финансијском систему могла бити значајно већа, примећује историчар, председник Фонда “ Јединство у име Русије “ Вјачеслав Никовнов:
У сваком случају, удео БРИКС у светским финансијским институцијама – и у Светској банци и у Међународном монетарном фонду су ниже него што је њихова реална „тежина“ у светској економији. А САД се активно противе да БРИКС више и активније учествује пропорционално својој реалној моћи .
То је разумљиво , јер управо земље чланице БРИКС постављају циљ – трансформације садашњег макросистема у чијем центру се налазе САД и ЕУ , и који многи називају Евро – Атлантски. Говори амбасадор за посебна питања Министарства иностраних послова РУске Федерације Вадим Луков :
БРИКС – то је савез држава које су се окупиле како би стратешки заједно радиле на дубокој реформи међународне финансијске и економске архитектуре. Пред нашим државама стоје општи циљеви које можемо кратко назвати – изазови модернизације .
Важан корак ка приближавању економија Бразила, Русије, Индије, Кине и ЈАР може бити стварање заједничке банке над чиме се сад ради . Говори Вјачеслав Никонов:
Капитал од 50 милијарди долара – то је прилично велика сума која може бити искоришћена како за развој самих држава БРИКС, тако и зарад међународног развоја уопште.
Подједанко је важан и Стабилизациони фонд БРИКС који би имао кпитал 100 милијарди долара и који би требало да буде коришћен у случају недостатка ликвидности на светским тржиштима.
Одлука о формирању је била донесена током самита “ групе 20 “ у Санкт Петербургу. Сада је на снази негде око 20 видова сарадње у оквиру БРИКС организације, почевши од самита шефова држава до експертског дијалога .
Бројни експерти и аналитичари из Пекинга тврде како се Кина налази у ситуацији без преседана у историји. У новом свету у којем доминира несигурност вођство Кине сматра како је група БРИКС највеће достигнуће, како за Кину тако и за остале земље – Бразил, Русију, Индију и Јужноафричку Републику, али и инструмент којим ће се успешно супротставити унутрашњим и спољним изазовима који прете земљама чланицама групе брзорастућих економија.
Оно што кинеско вођство сматра за највећу претњу су изазови и проблеми с којима се суочава ових пет земаља, а као кључни проблем се наводи несигурност националних валута што би могло довести до социјалне нестабилности. Подсјетимо како је то био главни разлог позива на’де – американизацију света’, којега је за време америчке кризе око изгласавања буџета за фискалну 2014. годину путем кинеске државне агенције Синхуа упутио аналитичар Лиу Чанг.
Goldman Sachs, Morgan Stanley i State Department против БРИКС – а
Опрез Пекинга није безразложан и није реч само о односу националних валута у односу на долар. Разлог је студија коју је 2007. израдила америчка инвестициона банка Goldman Sachs, а чији је главни заговорник касније постао Ruchir Sharma, начелник Одељења за растућа тржишта инвестиционе банке Morgan Stanley.
Ruchir Sharma у чланку “ Сломити БРИКС “ којега је објавио часопису Форин Офис наводи како је потребно да се инвестира у нова растућа тржишта и тиме да се поткопа економски и политички утицај којега својим незадрживим привредним растом имају земље чланице групе БРИЦ земље. Слабљење БРИКС – а би према њему омогућило опоравак и привредни раст осталим земљама у свету.
Goldman Sachsа и Morgan Stanley су одлучили како је инвестиције најбоље преусмерити у групу ’’Next Eleven’, 11 земаља међу којима су Мексико, Индонезија, Нигерија, Турска, Египат, Пакистан и остали. То би за последицу имало да би под управљачком палицом шпекуланата с Волстрита група БРИКС добила озбиљну конкуренцију у нимало уједињеној, нити хетерогеној скупини од 11 светских земаља које повезује искључиво макроекономска статистика Goldman Sachsа и одлука о преусмеравању инвестиција Ruchir Sharma из Морган Morgan Stanley-а.
Осим ових напора, америчких банкарских шпекуланата, и САД администрација улаже велике напоре како би њихови амбициозни пројекти ’Transatlantic Trade and Investment Partnership / TTIP’ (којега Европској унији намеће с Великом Британијом као Тројанским коњем у Бриселу) и ’Trans-Pacific Strategic Economic Partnership Agreement – TPP’’заживели у свим сегментима, а то подразумева много више од зоне слободне трговине. Осим ових трговинских споразума, Америци је приоритет и енергетска независност.
Нема никакве сумње како су стратешка партнерства Сједињених Држава с бројним светским земљама под изговором’слободног тржишта’велики и вишеструки изазов за БРИКС и то у првом реду за две привредне силе у експанзији као што су Кина и Русија.
Кинеско вођство је јасно дало до знања како ТПП и ТТИП види као инструменте којима се жели ограничити њихов утицај у свету. Arvind Subramanian, економиста са Института Петерсон, за Финаншал тајмс пише “ како ће рушење трговинских баријера између Азије и Америке кроз пројекат Trans-Pacific Strategic Economic Partnership Agreement кинеске компаније бити дискриминисане и наметање тог споразума треба звати правим именом : ’заустављање утицаја Кине на глобалном нивоу’“.
Дакле, имамо ситуацију у којој су америчка администрација, Goldman Sachsа и Morgan Stanley на истим позицијама Аргументи говоре како нема речи о никаквим теоријама завере него о јасној спрези Вашингтона и Волстрита, а циљеви се морају да остваре под било коју цену.
БРИКС и земље групе МЕНА (Middle East and North Africa)
Кина и остале светске економске силе, као и све земље запада, озбиљно су забринути због таласа екстремизма који је захватио Блиски Исток и Северну Африку, што је утицало на промену односа према земљама скупине МЕНА . Успон Муслиманске браће у земљама које је захватило Арапско пролеће и хаос у земљама попут Либије је узроковало политичку нестабилност, што уз бројне терористичке нападе екстремиста угрожава било какву економску сарадњу са земљама из те регије.
Обзиром на енергетску зависност Кине чије привреда треба ресурсе из тих земаља, безбедност и стабилност на Блиском Истоку и Северној Африци је нешто што је приоритет Пекинга. Подсјетимо како су све кинеске компаније након пада Гадафија напустиле Либију, што је Кину, уз умањену испоруку енергената из осталих земаља које су дестабилизоване протекле три године, натерало да тражи повећане испоруке нафте и гаса од осталих добављача.
Нико за сада не може са сигурношћу тврдити како ће МЕНА изгледати кроз годину или две, али је посве сигурно да ће простор од Туниса па све до Ирана бити посве друкчији од онога какав је био пре избијања’демократских промена’које знамо под именом Арапско пролеће.
У целом овом процесу је позитивно што је успешан отпор Башара Ал – Асада и одустајање од војне интервенције у Сирији довело до америчког отријежњења и гашења америчког сна о’Великом Блиском Истоку’. Иако у одређеним круговима у Вашингтону још увек тиња жеља да се војно интервенише у Сирији, те да Бела кућа буде та која ће управљати мировним преговорима између Израела и Палестине, Обамина администрација је ипак закључила да више не намерава кројити политику Блиског Истока и Северне Африке на начин како је то чинила у Ираку и Авганистану. Треба ли им веровати, то је тешко рећи, но чињеница је да у овом тренутку Сједињене Државе нису више неприкосновени светски полицајац и за групу БРИКС (Кину и Русију пре свих) ово је тренутак у којем треба вући одлучне потезе.
Minghao Zhaoза БРИКС Пост пише како би пад Сирије у привредном смислу више штетио Кини и Русији, него што би Вашингтон имао од тога користи. Стога се вета која су Пекинг и Москва у Савету безбедности уложили против војне интервенције у Сирији, као и подршка и помоћ коју још увек пружају влади у Дамаску, могу гледати и из те перспективе. Јесу ли одлуке Москве и Пекинга биле условљене искључиво економским интересима или се радило о темељном начелу поштовања међународног права, гледајући на резултат такве политике сада више није ни важно.
За Кину је БРИКС пуно више од групе којој је темељ привредна сарадња
Економски аналитичари су често спекулисали о искреним намерама Кине унутар групе, међутим због бројних потешкоћа за Пекинг је група БРИКС више од привредног партнерства. За Кину је БРИКС ентитет који јој омогућава пробитак на глобалном нивоу у геоекономском и геостратешком смислу. Сваку сумњу о суздржаном или прорачунатом приступу партнерима унутар групе разбија извештај о раду 18. конгреса Комунистичке Партије Кине из 2012. године у којем су се одредиле смернице стратегије Кине за слиједећих неколико година.
КПК тада наглашава како су искључиво Уједињене нације група Г20, БРИКС и Шангајска организација међународне институције у којима Кина мора учинити све како би што више ојачале. То су за КПК групе у којима ће Кина најбоље да остварује стратешке интересе и побољшати своју позицију у односу на светске силе које јој се супротстављају на глобалном нивоу.
Тренутни пад привредног раста у скупини БРИКС је чињеница и Кина предузима све мере како би што више ојачала односе међу земљама чланицама и што више институционализовала саму групу. На годишњој конференцији БРИКС – а која се у марту одржала Дурбану и на маргинама конференције Г20 у Санкт Петерсбургу у септембру ове године договорено је оснивање заједничке’БРИКС Банке’и Фонда девизних резерви који ће у коначници износити 240 милијарди долара, а све како би се земље чланице заштитиле од могућих спољних напада на националне валуте или користили тај новац у хитним случајевима.
О озбиљности приступа довољно говори податак да је Кина за оснивање’БРИКС Банке’од почетних 100 милијарди долара издвојила 41 милијарду, а остале четири чланице ће уплатити износ од 59 милијарди УСД.
Нема сумње да су потези које вуку чланице групе БРИКС земље одговор на необјављени рат од стране америчких инвестиционих банака иза којих стоје ММФ, Светска банка и Сједињене Америчке Државе. Ефикасност плана Goldman Sachsа и Morgan Stanley, у чијој имплементацији им помаже америчка администрација, овим ће потезима постати упитна, као и привилегије Волстрита на глобалном нивоу. Порука земаља групе БРИКС финансијској олигархији са запада је како се са њима не желе такмичити у оквиру постојећих институција, него намеравају створити своје које ће им бити конкуренција. Кина, Русија, Бразил, Индија и Јужноафричка Република у овом тренутку могу све себи да дозволе, али да остану пасивни посматрачи, то свакако не. Охрабрује чињеница да су само ове године у том смислу повучени бројни потези који су да ли конкретне резултате.
Хетерогеност групе БРИКС
Већ смо навели како је у самом врху Кинеске Комунистичке Партије одлучено да је БРИКС за Кину један од кључних приоритета. Наравно да унутар групе постоје различита мишљења о заједничким институцијама и нормално је да свака земља има своје амбиције које кроз групу жели остварити у највећој могућој мери.
Индија и Бразил су често били забринути због доминантне позиције Кине унутар групе у економском смислу, тако да је Индија, која је била идејни творац ’БРИКС Банке’, жели да банка има јачу улогу у инфраструктурним пројектима, док Кина жели да се више пажње посвети трговини унутар групе. Русија опет жели да БРИКС постане платформа заједничког наступа на глобалном нивоу у свим сегментима и да се’створи механизам за стратешку сарадњу широког спектра’(који укључује и онај геостратешки). Иако неке чланице желе брже, а неке постепене реформе, унутар групе се сви слажу како је реформе потребно спровести, као и преиспитати улогу међународних институција с тим да је БРИЦС свима апсолутни приоритет.
Односи Кине и Индије су увек били комплексни и као такве их треба посматрати. Од изузетног је значаја то што је нови кинески премијер Ли Кекјианг за прво службено путовање у иностранство у мају 2013. одабрао управо Индију чиме није могао да пошаље јаснију поруку. Кинески премијер је индијским високим званичницима поручио’како Кина није претња Индији, нити је жели ограничавати ни у чему’. Обећао је да ће за индијске производе да уклони и последње баријере на кинеском тржишту, а све како би се Индија лакше суочила с неравнотежом у трговински односима у свету.
У пријатељским се тоновима разговарало ио вечно проблематичном питању граница и договорено је’како ће обе стране с мудрошћу приступити том отвореном питању’. У Индији постоји један одређени круг предузетника и индијске’елите’у којој је осетно растуће неповерење према Кини и многи од владе траже да ступи у савез са осталим земљама како би обуздао Азијски див. Истраживања која је у јуну ове године вршио аустралијски Lowy Institute говоре како чак 80% Индијаца у Кинезима види безбедносну претњу, међутим да је то ирационално размишљање говори податак да је Кина највећи трговински партнер Индије и да индијска привреда готово у потпуности зависи о пласману својих производа на кинеско тржиште. Стога је посета кинеског премијера Ли Кекјианга била добар потез. С друге стране нови кинески председник Кси Јинпинг за први службени посјет одабрао Москву, тако да ствари бива још више јасније када је у питању Кина и њено место у оквиру БРИКС-а.
(Адванце, Глас Русије)
