Прочитај ми чланакНа Косову постоји потенцијал за распиривање етничких тензија и ситуација је јако лако запаљива. Уколико се осети потреба, као што је то било 17. марта 2004, онда је врло лако мобилисати ту масу људи, који услед недостатка свих видова перспективе, и личне и за економски развој, излаз и кривицу могу наћи у Србима.
„Србија нека не покушава да се врати, јер се нећемо зауставити до Ниша. Ова земља ће остати слободна, самостална и суверена. Било какво угрожавање ће добити заслужени одговор свих Албанаца где год да живе“, поручио је у говору на спомен-академији за жртве масакра Рачка председавајући косовског Парламента Кадри Весељи.
© AFP 2018/ ARMEND NIMANI
Уобичајен албански образац
То је, према мишљењу Бехљуја Бећаја, неодмерена изјава, како каже, вероватно више због притиска догађаја где је он био присутан, а мање због неких рационалних разлога које би могли озбиљно да објасне такву једну изјаву.
Иако ју је изговорио председник Парламента, Бећај за Спутњик каже да нема ниједног рационалног разлога да се та изјава тумачи као претња, будући да реални процеси иду у супротном правцу.
„Дакле, уколико крене нормализација односа, мислим да било који озбиљан политичар не би могао тако да схвати и тумачи овакву једну изјаву“, изричит је Бећај.
Спомен-академија за жртве масакра Рачка, тврди Бећај, јесте манифестација која у целости, на неки начин, производи емоционалних набој.
„И у емоционалном набоју, вероватно, има таквих случајева, кад политичари високог ранга не могу да контролишу себе и дају неке изјаве које нису одмерене“, сматра тај косовски аналитичар.
Изјава Кадрија Весељија за Ненада Максимовића, директора Центра за мир и толеранцију из Грачанице, апсолутно не представља ништа ново, јер је пре шест месеци брат Рамуша Харадинаја, Даут Харадинај, изговорио сличну претњу.
„А и сам Рамуш Харадинај је говорио исто о границама Косова до Ниша. Видим ову изјаву у смислу дизања политичке тензије пред предстојећи расплет догађаја везан за оснивање Специјалног суда, као и намере косовских политичара да укину закон о Специјалном суду, што је наишло на јаку реакцију међународне заједнице и сматрам да до тога ипак неће доћи“, тумачи Максимовић за Спутњик.
Међутим, сугерише он, дизање тензија је већ стандардни образац понашања који спроводе косовски Албанци у сваком тренутку, уколико осете да им то може донети политичке поене.
„Кадри Весељи се није нашао на тренутној позицији због изузетног образовања или због дугогодишње посвећености развоју демократије на Косову. Он има своју ратну прошлост, као и сви представници косовско-албанског врха, тако да је овакав вид политичке реторике само реторички наставак оружаног сукоба“, указује Максимовић.
Да се не понови 17. март
Било која изговорена реч високих политичара има свој домашај, напомиње Бехљуј Бећај, и у овом случају вероватно ће и то имати одређене ефекте.
„Међутим, не мислим да ће се то толико негативно одразити и да ће већина схватити то као емоционални набој који је тренутног карактера који се неће поновити“, подвлачи Бећај.
Такозвано Косово, констатује он за Спутњик, поседује потенцијал за распиривање етничких тензија.
„Истраживање које смо спровели због оснивања Специјалног суда јасно показује да је 50 одсто косовских Албанаца спремно да протестује након подизања оптужница, а 34 одсто испитаника је изјавило да је спремно да предузме акције у циљу спречавања било ког ентитета који би ухапсио и правосудно процесуирао представнике ОВК“, сведочи Максимовић.
Значи, подвлачи он, постоји потенцијал и ситуација је јако лако запаљива уколико се осети потреба као што је то било 17. марта 2004. године, онда је врло лако мобилисати ту масу људи, који услед недостатка свих видова перспективе, и личне и перспективе за економски развој, излаз и кривицу могу наћи у Србима.
„Тако да је веома лако да се цело то незадовољство прелије на представнике Срба и осталих мањина на Косову“, упозорава Максимовић.
