Прочитај ми чланак

САД: Кајемо се што нисмо пустили хрватску војску да уђе у Бањалуку

0

Загреб -- Командант Оперативне групе Сињ за време Олује Анте Котромановић тврди да је "чуо изјаве званичника САД да им је жао што нам нису допустили улазак у Бањулуку"

У опширном ауторском тексту за загребачки „Вечерњи лист“ Котромановић тврди да су хрватске војнике „држали на ланцу као бесне псе, спремне на пуштање у случају да Београд не буде хтео да седне за сто и почне да разговара о миру“.

„Данас су сви свесни да су погрешили и да оваква БиХ нема перспективу. Дејтонским споразумом добили смо тренутни мир, али нисмо осигурали будућност Босне и Херцеговине“, пише он.

Котромановић тврди да „ниједан метак из САД“ хрватска војска није примила као помоћ у операцији „Маестрал“ у којој су, по његовим речима, „на широком фронту од Дрвара до Купреса и у тешким условима, поражене најбоље Младићеве снаге које је имао на располагању“.

Говорећи о операцији „Јужни потез“, за коју тврди да нису знали да је то „последња операција хрватске војске у БиХ“ и да су „то последњи испаљени меци“, Котромановић пише да је доласком хрватске војске пред Бањалуку „Република Српска војнички и политички капитулирала“.

„Заузели смо све хидроелектране на језеру Бочац и на неколико сати прекинули довод електричне енергије као поруку да Војска Републике Српске положи оружје…прави је шок настао кад смо морали да напустимо положаје које смо крваво освојили. Осећали смо се као пси рата. Искоришћени, полако схватајући шта је политика. Није било лако објаснити војницима зашто напуштамо положаје и повлачимо се. Нисмо разумели, а искрено, нисам ни ја схватао политицке разлоге за тај потез. Мислили смо да је оно што смо освојили – наше“, тврди Котромановић.

Он пише да су „многи официри били бесни“.

„Сећам се свог начелника противваздушне одбране, који је, кад сам покушао да објасним да се повлачимо, коментарисао: ‘Политика је к.рва’. Сломили смо Републику Српску, а онда је она преко Дејтона поновно ‘васкрсла’. Сви су се питали зашто напуштамо положаје, па Бањалука је празна. Ја сам мрзео тај тренутак узмицања иако су сви вриштали – мир, мир, мир!“, тврди Котромановић и додаје да сада „зна нешто више“ о томе „зашто политика није допустила“ хрватској војсци да уђе у Бањалуку.

52 коментара “САД: Кајемо се што нисмо пустили хрватску војску да уђе у Бањалуку

  1. xyz каже:

    ОЛУЈА 3: АМЕРИЧКИ МОТИВИ ЗА УЛАЗАК У РАТ НА СТРАНИ ХРВАТСКЕ… (фбр хронологија)

    Посебно је проблематично што у овим документима- и Холбрук, и амбасадори Фрејзур и Галбрајт, отворено признају да су хрватске трупе починиле ратне злочине и злочине против хуманости, као и етничко чишћење над Србима из Крајине- док истовремено они и њихова влада из Вашингтона, нису ништа учинили да то спрече. Чак су те злочине (ин)директно оправдавали као „нужно зло“, зарад остваривања „виших интереса“…

    ***

    ОЛУЈА 3: АМЕРИЧКИ МОТИВИ ЗА УЛАЗАК У РАТ НА СТРАНИ ХРВАТСКЕ… (фбр хронологија)

    Пише: Миодраг Новаковић

    У претходним деловима овог фељтона смо анализирали америчку инструментализацију Хашког трибунала, и хрватске мотиве за уцену америчке администрације и Хашког трибунала. Наравно хрватска уцена „америчких савезника“ у удруженом злочиначком подухвату против крајишких Срба, није била мотивисана борбом за правду, већ обрнуто- борбом за легализовање властитих злочина и укидање судског спора против хрватских генерала- и ултимативно, хрватске државе.

    Ми данас знамо да су у томе и успели- Американци су, очигледно забринути проспектом извођења америчких званичника пред Хашки трибунал, директно умешаних у Олују (што је у другостепеном поступку званично и најавио адвокатски тим Готовине)- изманипулисали скандалозну ослобађајућу пресуду, за хрватске генерале Готовину и Маркача.

    Ова пресуда је била, може се слободно рећи, последњи укуцани ексер у „мртвачки ковчег“ сваког легалитета, западно инсталиране, хашке квази-судске институције…

    ———————–

    За (ин)директно војно учешће америчке државе у хрватској геноцидној операцији „Олуја“, постојало је више мотива-

    Поред већ добро познате Реганове доктрине из 1984 (директиве НСДД133- коју сам описао детаљније у својој књизи „ПроЗападни Злочин“ из 2014), која је пројектовала комадање „србски доминиране Југославије“ и успостављања трајног америчког војног присуства на територији исте…
    …Према више угледних светских аналитичара, један од главних мотива Клинтонове администрације је била идеја да ће успешна хрватско-америчка агресија на Крајину, евентуално присилити председника Милошевића да приступи „Дејтонским преговорима.
    Један од мало познатих америчких мотива за „оркестрирање“ и директну војну помоћ хрватској геноцидној операцији Олуја, јесте била америчка намера да се Олуја „прошири“ и на Републику Српску и да се западни део РС окупира, а територија административне БиХ подели између Хрвата и Муслима, користећи се пре свега (пара)војним јединицама Хрватске државе.

    …У том смислу је Ричард Холбрук дао инструкције Туђману и тадашњем хрватском министру одбране Гојку Сушку (повратнику из усташке емиграције) да током „Олује“ војно заузму градове Сански Мост, Приједор и Босански Нови. На списку је била и Бања Лука, али је у последњем моменту донета одлука да се Бања Лука не напада. То је урађено од страха од међународних реперкусија због очекиваног великог броја цивилних жртава међу Србима , и њиховом масовном егзодусу према Србији.

    Амерички амбасадор Петар Галбрајт у свом интервјуу за лист „Дани“, 3 август 2001:

    „The reason for allowing Croatia to take Banja Luka was that it would have meant the total collapse of the Bosnian Serbs and the fascist principles they espoused. It would have been far easier to reconstruct the country in the conditions of a total Serb defeat than it is at present.“

    „Разлог да Хрватима дозволимо да заузму Бања Луку је био тај- што би то значило тотални пораз босанских Срба и њихових фашистичких принципа које су успоставили. Било би много лакше да обновимо земљу (Босну) у условима тоталног србског пораза, него што је то сада случај.“

    Холбрук и други амерички званичници су често говорили о хрватској војсци као о „нашим бесним псима на терену“

    У току разговора „пословне вечере“ 17 августа 1995 хрваттског председника Фрање Туђмана, Ричарда Холбрука и америчког амбасадора Роберта Фрејзура- амбасадор Фрејзур је дискретно додао Холбруку писану поруку са следећим садржајем : „САД су унајмиле Хрвате да буду наши бесни пси, зато што смо били очајни. Али морамо да покушамо да их обуздавамо. Али сада није време да се тиме оптерећујемо. Ово је први пут да је ратни успех Срба преокренут. За нас је сад најбитније да постигнемо стабилност (уништење Крајине и дела Р. Српске), тако да можемо да се извучемо из свега овог “. (Из књиге Р. Холбрука „To End War”)

    У време када је Холбрук „наредио“ Сушку да не напада војно Бања Луку- ту своју одлуку је пропратио коментаром „Знамо добро за шта су све Хрвати способни на терену“ (то је била његова референца за хрватске злочине и бруталност према србским цивилима, које су он и званичници америчке владе, били дубоко свесни. Истовремено Холбрук је захтевао од Гојка Сушка да заузму што пре наведена места: Сански Мост, Приједор и Босански Нови. Према Холбруку Хрвати су једино имали успеха у заузимању Санског Моста…

    ———————

    Претходни наводи нам јасно указују да су званичници америчке владе имали ефективну контролу, и издавали наређења (па чак и одређивали србске циљеве), над хрватским војним операцијама, и у Крајини и на територији Републике Српске. Поред тога што то све доказује директно америчко учешће у ратним злочинима и геноциду над србским народом- такође, на примеру Републике Србске (односно „међународно дефинисане“ БиХ) доказује свесно „америчко-хрватско“ кршење међународних закона у односу на неповредивост територије „БиХ“.

    О свему овоме постоје бројни писани докази, пре свега у књизи (мемоарима) Ричарда Холбрука „Окончати рат“ (To End A War), интервјуу америчког амбасадора Питера Галбрајта за хрватски часопис „Дани“, 3 августа 2001 (и другим линковима који су приложени у дну овог чланка)…

    Посебно је проблематично што у овим документима- и Холбрук, и амбасадори Фрејзур и Галбрајт, отворено признају да су хрватске трупе починиле ратне злочине и злочине против хуманости, као и етничко чишћење над Србима из Крајине- док истовремено они и њихова влада из Вашингтона, нису ништа учинили да то спрече. Чак су те злочине (ин)директно оправдавали као „нужно зло“, зарад остваривања „виших интереса“…

    М. Новаковић

  2. xyz каже:

    ОЛУЈА 2: ХРВАТСКА УЦЕНА – ТУЖИЛИ САД ЗА УДРУЖЕНИ ХРВАТСКО-АМЕРИЧКИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ ПРОТИВ СРБА
    ВАШИНГТОН ТАЈМС, 2002: „Хрватски Светски Конгрес“ је послао писмени захтев главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте да отвори криминалну истрагу против господина Клинтона и других високих функционера америчке владе, због тога што су сарађивали и помагали хрватског генерала Анту Готовину, 1995. током војне операције под именом Олуја… ХСК је нагласио да је америчка администрација дала зелено светло за операцију, и обезбедила пуну дипломатску и политичку подршку у ту сврху.“

    ***

    ОЛУЈА 2: ХРВАТИ ТУЖИЛИ 2002 С.А.Д. ЗА УДРУЖЕНИ „АМЕРИЧКО-ХРВАТСКИ“ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ ПРОТИВ СРБА (фбр хронологија)

    Пише Миодраг Новаковић

    14 јануар 2015, СРБски ФБРепортер

    У првом делу овог фељтона смо доказали да је судија и председавајући Хашког трибунала, Американац (јеврејског порекла) Теодор Мерон директно инструментализован и контролисан од стране америчке владе- пре свега кроз индиректне и директне контакте са оперативцима амбасаде САД у Хагу. Мерон је иначе један део своје каријере провео радећи званично за америчку владу као државни чиновник. У даљој разради овог фељтона, овде ћемо презентовати више материјала који иду у прилог овој тези.

    Иако је годинама код домаће и светске јавности опште позната чињеница да је Хашки трибунал „пристрасан суд“, под директном контролом Запада, и по свом карактеру изразито антисрбска институција- као два најсрамнија догађаја у краткој историји трибунала остаће- дванаестогодишње политичко заточеништво у „истражном притвору“ србског професора др Војислава Шешеља, и скандалозна ослобађајућа (друго-степена) пресуда хрватским генералима за (како су то својевремено описали западни медији) највеће етничко чишћење (Срба) у послератној Европи.

    Другим речима- у првостепеном поступку је непобитно утврђена одговорност хрватских генерала Готовине и Маркача, као директно одговорних за масовна убиства србских цивила, ратне злочине, злочине против хуманости, индикриминисано бомбардовање и етничко чишћење најмање четврт милиона Срба, са својих вековних огњишта. У том поступку је прво недвосмислено утврђено да је до свих ових злочина дошло, а потом да су за њих одговорни именовани хрватски генерали. Хашки трибунал је наравно „пропустио“ да примени до краја принцип удруженог злочиначког подухвата и колективне одговорности, и пред лице правде изведе и највише хрватске државне званичнике (као што је то урадио у случају Србије, што недвосмислено доказује двоструке аршине овог НАТО спонзорисаног суда).

    Дакле, сви ови стравични злочини над крајишким Србима су утврђени, и докази да су се они одиграли у лето 1995 су презентовани на више хиљада страница хашких судских докумената- али накнадна, другостепена ослобађујућа пресуда, у режији америчког експонента судије Мерона, је из тих списа једноставно „уклонила“ починиоце злочина. Другим речима, суд је непобитно установио да се оквиру административне републике Хрватске над крајишким Србима одиграо „мегазлочин“, али је донео одлуку да за тај злочин не постоје починиоци!?

    Мишљење је аутора овог фељтона, да је управо један од главних мотива за „напрасно ослобађање“ невиног др Шешеља из хашког заточеништва, управо био покушај да се на тај начин политички и медијски ублажи скандалозна оваква одлука трибунала (да ослободи већ правоснажно осуђене хрватске ратне злочинце).

    Наравно, да Хашки трибунал и његови амерички спонзори не би себе подвргли таквој „легалистичкој бламажи“, која је данас предмет темељитих изучавања (али и исмејавања) од стране стручне „правничке“ јавности, само зарад интереса пар властитих хрватских пиона- квази-генерала (који су једино у хрватској банана републици могли своје келнерске кецеље преко ноћи да замене за генералске еполете). То су за њих свакако људи кратке употребне вредности, и као такви представљају потрошни материјал…

    …Ипак, у овом случају нису рачунали на хрватску задртост, и педантерију у документовању заједничке злочиначке сарадње, у лето 1995. А Хрвати су, као што ћемо то овде презентовати, сачували скоро све доказе о заједничком удруженом „америчко-хрватском“ злочиначком подухвату против крајишких Срба, током геноцидне операције „Олуја“- и потом одлучили да са њима уцене своје америчке „пријатеље“.

    То је управо оно чиме су бивши келнер, и садашњи хрватски генерал Анте Готовина, и његов правни тим преплашили и уценили западно (америчко) контролисани Хашки трибунал.

    Документација о том удруженом злочиначком подухвату је исувише обимна да би је изнели у целини у овом делу фељтона (презентоваћемо је касније у више наставака), али вероватно да ће за почетак (јер тако је на крају и све почело) бити најбоље да почнемо са анализом (веома обимне) хрватске тужбе Хашком трибуналу, датиране 4 јула 2002, и поднете главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте- која де факто терети највише америчке званичнике за заједнички америчко-хрватски удружени злочиначки подухват против крајишких Срба.

    Наравно, у тој тужби Хрвати наступају са тезом, да је „Олуја“ била легитимна и „чиста“ војно-полицијска операција, и да ту није било никаквих злочина- али да „у случају да их је и било“, онда за њих, не само равноправну, већ и много већу, одговорност сносе Американци. Потом износе детаљне доказе…

    ВАШИНГТОН ТАЈМС: АМЕРИКА ЈЕ ТАЈНО ПОМАГАЛА ХРВАТСКУ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ „ОЛУЈА“…

    Прве детаље овог званичног документа (датираног 4 јула 2002) који је био насловљен главној тужитељки трибунала Карли Дел Понте, и био уредно заведен у архивама МТБЈ- 8 јула 2002 је објавио реномирани амерички лист „Вашингтон Тајмс“, под насловом „Трибунал за Балкан се окренуо против Клинтона“. Ево шта су написали тим поводом:

    „Хрватски Светски Конгрес“ је послао писмени захтев главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте да отвори криминалну истрагу против господина Клинтона и других високих функционера америчке владе, због тога што су сарађивали и помагали хрватског генерала Анту Готовину, 1995. током војне операције под именом Олуја… Тајно помагане од стране америчке администрације, хрватске снаге су отпочеле масивну тродневну офанзиву, познату као Операција Олуја- 4 августа 1995, током које је Хрватска преузела територије, окупиране од стране побуњених Срба, који су то урадили поводом одвајања Загреба од Југославије 1991… Хрватски Светски Конгрес је нагласио да је америчка администрација дала зелено светло за операцију, и обезбедила пуну дипломатску и политичку подршку у ту сврху.“

    НЕВЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТО: ХРВАТСКА ТУЖБА ПРОТИВ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ- ЗА „ЗАЈЕДНИЧКЕ ЗЛОЧИНЕ“ НАД КРАЈИШКИМ СРБИМА:

    „Хрватски Светски Конгрес“ (ХСК- у то време државно спонзорисана организација хрватске дијаспоре) је 4 јула 2002 симултано упутио два истоветна писмена захтева (тужбе)- један је поднео у виду судског поднеска у Хашком трибуналу, док је други дат на увид јавности путем конференције за штампу. Ово је наравно срачунато да се изазове максимални политичко-медијски ефекат.

    У судском поднеску као главни оптужени се именује амерички председник Вилијам (Бил) Џеферсон Клинтон, а као његови саучесници у „удруженом злочиначком подухвату“ Антони Лејк, Самјуел Бергер, Ричард Холбрук и Питер Голбрајт. Према писању америчког портала „Магазин Ратног ваздухопловства Онлајн“ у октобру 2002- Хашки трибунал је хрватску тужбу завео „дискретно“ и без икаквих јавних коментара. Зашто? Видећемо касније у наставку овог фељтона.

    Овде је такође веома интересантан уцењивачки део овог поднеска. ХСК одмах на почетку истиче да сматра да ни Готовина, ни именовани амерички званичници нису починили никакве злочине током Олује, али да ако Хашко тужилаштво ипак одлучи да настави истрагу за ратне злочине против генерала Готовине- онда и амерички званичници морају да буду предмет истраге у интересу „равноправне правде“, јер по ХСК они су одиграли кључну улогу у том удруженом злочиначком подухвату својом директном подршком генералу Готовини и хрватској армији, током операције Олуја.

    Овај сегмент хрватске тужбе је кључан за разумевање монтираног другостепеног судског процеса при крају прошле године, против хрватских генерала Готовине и Маркача- када су након правоснажне пресуде (24 и 18 година робије) у првом степену- манипулацијама председника Хашког трибунала Мерона, ови ратни злочинци напрасно ослобођени.

    Очигледно је да је хрватска уцена имала ефекта- јер у свом жалбеном поступку на правоснажну пресуду, ратни злочинац Готовина је управо и захтевао да се као његови сведоци појаве скоро сви амерички званичници, именовани у тужби ХСК, из 2002. Очигледно је да тако нешто америчка влада није смела дозволи, јер би на тај начин светској јавности било обелодањено све оно што је својевремено спречено одбацивањем тужбе ХСК из 2002.

    Тако се Хашком трибуналу „десио Мерон“…

    …А доказа о удруженом америчко-хрватском злочиначком подухвату против крајишких Срба у лето 1995., као што ћемо у наставку и доказати , је било на претек. Већина тих доказа долазе из кредибилних државних архива САД, Хрватске, дипломатских депеша америчке амбасаде у Загребу, хуманитарних организација, УН-а, али и најутицајнијих западних медија…

    У ОЛУЈИ- ХРВАТИМА СУ „РУКЕ БИЛЕ КРВАВЕ ДО ЛАКАТА, А АМЕРИКАНЦИМА ДО РАМЕНА“!?

    ХСК конкретно наводи како је америчка влада директно помагала хрватску војску и генерала Готовину током операције Олуја:

    Кршећи УН ембарго и наоружавајући илегално хрватску армију,
    успостављањем ЦИА база и аеродрома за „дрон летелице“, у оквиру постојећих хрватских војних инсталација (на острву Брач и у Шепурама код Задра), што је омогућило да амерички званичници у Пентагону директно путем сателитског видео линка прате и координирају хрватско-америчку геноцидну операцију Олуја. Оваква америчка војно-обавештајна активност, је према ХСК омогућила хрватској војсци да добије првокласне обавештајне податке о србским трупама и покретима цивила у Крајини.
    ХСК у овом делу тужбе поново (уцењивачки) наглашава, да ако трибунал остане при тези да је генерал Готовина свесно спровео кампању етничког чишћења око 200,000 Срба- онда ЦИА базе (у оквиру хрватских касарни), нису биле само у функцији информисања америчког државног врха о току операције, већ су биле такође у функцији заједничког (америчко-хрватског) етничког чишћења крајишких Срба.
    Да су амерички званичници на челу са председником Билом Клинтоном дали „зелено светло“ за операцију Олуја и у ту сврху су обезбедили пуну дипломатску и политичку подршку хрватској држави.
    ХСК наглашава да је америчка влада имала моћ да у сваком тренутку заустави спровођење војно-полицијске операције Олуја, али да то нису желели. Једино су инсистирали да „све“ буде завршено за мање од неколико дана (у ту функцију је уз одобрење Вашингтона, у операцији Олуја ангажовано више пензионисаних америчких генерала и званични војни контрактор Пентагона, МПРИ- војно-плаћенићка фирма, које обучавала хрватске трупе, и потом на терену надзирала целу операцију).
    ХСК у овом уводном делу тужбе истиче, да би у светлу горе изнешених чињеница, Хашки трибунал морао да подигне оптужнице против именованих америчких званичника, због помагања и саучествовања у злочинима са генералом Готовином- да би на крају поново (уцењивачки) истакли да би најбољи исход за све, било повлачење оптужнице против генерала Готовине.
    У овом уводном делу оптужнице ХСК декларише себе као непрофитну и невладину организацију која има „саветнички статус“ члана УН-а.

    У следећем наставку следе остали делови тужбе и детаљи о америчком директном војно-обавештајном учешћу у хрватској геноцидној операцији Олуја…

    Миодраг Новаковић

Коментари су затворени.