Прочитај ми чланак
ПРЕМИЈЕР Србије Александар Вучић вратио се из посете САД. Сервилни провладини српски медији назвали су ту посету „важном и историјском”, утркујући се обавештавали су о сваком премијеровом кораку по америчкој земљи.
Он је током три дана имао мноштво сусрета, али не изнад нивоа заменика шефа Стејт департмана, саветника Беле куће и сенатора. Разумљиво је што то није привукло никакву пажњу штампе и тв у САД. За њих Вучић није био „догађај”.
Нико о премијеру и његовим саговорницима није написао ни један једини ред. Није било специјалних репортажа CNN, NBС, ABC, СBS, водеће телевизије чак нису ни поменуле српског премијера.
Новине и њихове онлајн-врзије такође нису објавиле ни реч о о српском „важном госту из Београда”. Треба их разумети.
У САД мало кога интересује где се тамо негде налази Србија и ко у њој живи. Пре 20 и нешто година Балкан је био на топ-листи светских новости. Данас мало ко обраћа пажњу на југ Балкана. Осим неких дипломата и сенатора (типа Џона Мекејна).
Озбиљне новинаре, политикоологе и аналитичаре данас је тешко заинтересовати за Србију. Зато је пропао покушај да се Вучић наметне америчким медијима: локална публика напросто није ни видела „главног хероја”.
Тако се званична посета претворила у „туристичко путовање” на рачун српских пореских обвезника.
У Београду се труде да о томе не говоре. Исувише је много нада владајућа елита повезивала са преговорима у Вашингтону, а резултата – нема. Тешко да ће се у скорије време појавити пословни уговори тешки много милиона и најновије технологије.
Могу Американци покуповати предузећа и природне ресурсе Србије за багателу, али улагати у пројекте који би доносили добит у перспективи – то сигурно неће.
Њих сада интересује само једно: Вучић се мора одрећи пријатељства са Москвом.
У Стејт департману сматрају да се антируски фронт мора учврстити увлачењем Србије у њега. „Улазница за Запад” не може бити бесплатна, за њу се тражи солидна цена. Вашингтон је можда спреман и да да попуст, али још није одредио – какав.
У јулу ће у главни град Србије стићи помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд која је у зиму 2014. делила кекс у Кијеву. Она је мајстор за обећања, зато није искључено да ће Вучић после тога поћи на конфликт са Москвом и Газпромом.
Он може одустати од градње Турског тока (македонски премијер Груевски то је већ учинио), „помирити” се са Албанцем Хашимом Тачијем и пристати на гас из шкриљаца који ће бити 2-3 пута скупљи од руског.
Последњег дана његове „вашингтонске турнеје”, Вучића су позвали у Глас Америке. У програму „Отоврени студио”, који се емитује на српском, премијер је изгледао веом уморно. Главна теза онога што је изговорио, било је: „Вашингтон нас неће обманути”.
Заиста? Коментатор Гласа Америке Јануш Бугајски пише: „ Нико на Западу неће подржавати Србију ако буде тесно повезана са Русијом, економски, политички и дипломатски. Београд се мора одлучити – да ли је део Европске уније и западне алијансе безбедности, чак и без чланства у НАТО, или припада руској сфери”.
Први корак који ће морати да направе Вучић и његова екипа биће – да изађу усусрет америчком председнику Бараку Обами и да покушају да успоставе нормалне билатералне односе са Приштином, а не да дестабилизује ситуацију у региону. Тако процењује Бугајски. А то је практично позиција Стејт департмана.
Вучић се се у том случају, како се може закључити, дефинитивно опростити са Косовом.
Тачи спава и види како Београд не само одустаје од Косова и Метохије једном заувек, него и да неће претендовати на огромне природне ресурсе покрајине. Угаљ, бакар, никл и остала богатства тако би аутоматски прешла у руке америчких корпорација. Због тога је српски премијер и био позван у Вашингтон, за то су му дали реч на Гласу Америке.
Вучић је у студију поновио оно што је већ више пута говорио: „Желим да имамо гас и – ако је могуће – да буде јефтинији него што је сада. Ако нам у томе помогну американци – хвала”.
Вашингтон ће можда и помоћи, али ће за узврат узети шефа српске владе у такав „промет” да ће се Београд морати да заувек заборави самостално вођење политике. Примера за то на Балкану има много – Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија. У најкраћем: цела бивша Југолсавија коју је створио маршал Тито.
Раније је он био газда на Балкану, а сада су Сједињене Државе.
Вучић је, изгледа, почео да то схвата, али шта он може да учини?
Само, главно је питање: жели ли?
Пише: Константин КАЧАЛИН
Факти
