Прочитај ми чланакКонгрес САД је изразио озбиљну забринутост због повећане рањивости своје земље на потенцијални први нуклеарни удар од стране Русије или Кине. Посебно је овај проблем истакао Дон Бејкон, члан Комитета за оружане снаге Представничког дома и пензионисани бригадни генерал Ратног ваздухопловства. Бејкон, који је раније био командант Ваздушног командног места Стратешких снага САД, упозорио је да су авиони и командна места постали рањивији него раније.
Током Хладног рата, од 1961. до 1990. године, авион ЕЦ-135Ц „Looking Glass“ био је непрестано у ваздуху, пружајући сигурност да би САД могле узвратити нуклеарни удар чак и ако би подземна командна места била уништена.
Међутим, након завршетка Хладног рата, ова стална ваздушна приправност је прекинута, а авиони су сада на земљи, спремни за полетање у року од 15 минута у случају упозорења.
Бејкон упозорава да је ова стратегија данас неадекватна, јер Русија и Кина сада поседују модерне ракете са хиперсоничним клизним ударним јединицама које могу погодити САД у року од 15 минута – управо у периоду потребном за полетање авиона.
Осим тога, напредак у антисателитском оружју додатно смањује временски прозор за реакцију, јер би непријатељи могли онеспособити америчке сателите и тиме отежати детекцију лансирања пројектила.
Портал RealClear-Defense преноси да Бејконова упозорења указују на озбиљну потребу за модернизацијом америчке одбрамбене стратегије како би се осигурала могућност одговора на нуклеарне претње у данашњем времену брзих технолошких напредака.
Др Марк Шнајдер, бивши заменик директора Пентагона за војну политику и стручњак за стратешко оружје, слаже се са оценом да су Сједињене Државе постале изузетно рањиве на потенцијални први нуклеарни удар од стране Русије или, у блиској будућности, Кине.
У разговору за портал RealClear-Defense (РЦД), Шнајдер је нагласио да Русија тренутно поседује способност да изведе напад који би симултано уништио како авионе за узвратни напад који се налазе на земљи, тако и заштићена подземна командна места САД.
На тај начин, како објашњава Шнајдер, Русија би могла да „обезглави“ Сједињене Државе, остављајући их без лица која би могла да преузму контролу над америчким нуклеарним оружјем.
Још једна забрињавајућа чињеница, према Шнајдеру, јесте то што Сједињене Државе никада нису уложиле значајна средства у изградњу издржљивих подземних командних центара као што је то учинила Русија. Уместо тога, током Хладног рата, Америка се ослањала на тзв. редунданцију – посебан земаљски мобилни командни центар, познат као МЦЦЦ.
Овај систем је функционисао од 1980-их до 2006. године, пружајући додатну сигурност уз авионе „судњег дана“ који су били у ваздушној приправности.
Међутим, укидањем оба система, данас су САД остале само са рањивим авионима који се налазе на земљи и подземним командним центрима који су такође осетљиви на нападе.
Политичари и медији у Сједињеним Државама, међутим, умањују озбиљност овог проблема, тврдећи да САД могу да се ослањају на тзв. „стратешко упозорење“ – односно обавештајне податке који би открили припреме за потенцијални непријатељски напад.
Дон Бејкон, члан Комитета за оружане снаге Представничког дома, који је и сам бивши војни командант, указује на то да је ово ослањање на стратешко упозорење крајње непоуздано.
Бејкон подсећа на бројне историјске примере изненадних напада, као што су Перл Харбор, Корејски рат, арапско-израелски ратови и ирачка инвазија на Кувајт, који су се догодили без претходног обавештајног упозорења.
Према његовим речима, такви случајеви изненађења много су чешћи него ситуације у којима су државе имале прилику да се унапред припреме за напад на основу поузданих обавештајних информација.
Сличан проблем постоји и код тренутне флоте америчких авиона „судњег дана“ (Е-4Б, развијених на бази Боеинга 747). Бејкон истиче да је та флота сувише мала да би могла непрестано да издржава стање приправности, без обзира да ли се добије стратешко упозорење или не.
На крају, он закључује да тренутна америчка стратегија, која се ослања на минималну авио-приправност и рањива подземна командна места, није довољна да заштити земљу од потенцијалног изненадног нуклеарног удара.
Према извештају РЦД-а, постоји озбиљна опасност да свака одлука САД да издају привремену узбуну за ваздушни напад на основу стратешког упозорења може бити узалудна, јер би потенцијални нападач могао једноставно одложити напад док авиони „судњег дана“ не постану неспособни за полетање.
То је посебно истакнуто у контексту дуготрајне нуклеарне кризе коју је подстакао рат у Украјини, који траје више од две године. Током тог периода, руске нуклеарне претње НАТО-у постале су толико честе да више нису велике вести.
Републикански конгресмен Дон Бејкон сматра да је време да се размотри обнављање ваздушне или земаљске покретне борбене готовости, или чак обе опције. Његову идеју подржава и демократски колега Сет Моултон.
Иако су трошкови решавања овог проблема релативно мали, конгресмени су фрустрирани због тога што се овом питању не поклања потребна пажња, с обзиром на његову велику важност. Ако непријатељ успе да изведе успешан први удар, цео амерички војни буџет би био бескористан, јер би већина америчких снага била уништена малим бројем нуклеарних напада.
Вођени овим аргументима, конгресмени и војни аналитичар Марк Шнајдер критикују самозадовољство Бајденове администрације у овом питању.
Они наводе да је Америка већ скоро две године одбијала да одговори на руско одбацивање Уговора о новом СТАРТ-у, што је Русији омогућило да стекне предност у стратешком нуклеарном наоружању.
РЦД закључује да је оваква политика довела САД у опасну ситуацију: рат у Украјини се све више претвара у дуготрајну нуклеарну кризу са Русијом, док је једнострано разоружање ослабило амерички нуклеарни арсенал више него икада раније.
Истовремено, САД су постале ратоборније у спољној политици, али уз показивање намерне слабости. Уколико ситуација измакне контроли, амерички народ ће се суочити са последицама какве никада до сада нису доживели.
