Шта би грчка влада могла да учини ако буде избачена из еврозоне?

Само наглас размишљам, ништа више. Морају се припремити на то да не зависе од Европе и евра. За то ће им требати нека друга валута, надам се њихова. Можемо бити сигурни да је ниједна западна компанија неће штампати. Има веома мало компанија и било би, чини ми се, немогуће да такав тајни договор држе подаље од Грчке. Али и Русија и Кина могу да штампају. И зар не би зато било најпаметније тражити од Путина да штампа брда драхме и да их пусти у промет?

Ко би подржао ту валуту? Грчка није као Велика Британија, која је одавно утврдила поверење у фунту, а иза које стоји огромно глобално финансијско тржиште. Тако да не мислим да би издали такво сироче од валуте које не би имало никву повезаност са банкама или сопствене резерве.

Очигледно је да је Обама лобирао у ЕУ да делују помирљиво према Грчкој, али нисам сигуран да би се нашао Грчкој поред својих дугова. Могао би, наравно. Што би била шанса да се ојача америчка моћ у том делу света. Али он већ има моћ, тако да сумњам да би био вољан да плати превише. Међутим, Русија и Кина имале би пуно користи тако што би им Грчка послужила као врата ка ЕУ и, још битније, ка НАТО.

Русија је већ потписала велики договор о гасоводу са Грчком. Споразум би Грчку учинио терминалом тзв. Турског тока, који би био паралелан са Северним (терминал у Немачкој), а који опет изоставља Украјину. Фин начин да се заобиђе западна марионетска влада. То би такође Русима дало могућност да пуштају гас и са свог Далеког Истока и из Ирана, што би такође био крај јужног фронта великог гасног рата, који се одиграва у Сирији.

Раније ове године, Руси су потписали уговор са Кипром, где је руским бродовима омогућен приступ кипарским лукама. Због свега тога имало би смисла да Русија помогне Грчкој. Али Русија није у могућности да помогне финансијски. Њихова помоћ може бити практична, у договорима око нафте, док би њихова награда била војног карактера. Грчка и Кипар би могли да имају користи ако пусте Русију да пројектује војну моћ унутар самог НАТО.

РУСКЕ ВОЈНЕ ШАНСЕ

То доводи до интригантне могућности да би Русија могла да тражи од Грчке да постави неку војну опрему. А то није нешто што би Грци тек тако прихватили. Међутим, ако ЕУ започне у осветољубивом духу или чак почне звецкати оружјем због „радикалне, нелегитимне левичарске владе“ (читај Сиризе), тад би иста та Сириза размислила и о пуштању војних бродова са ракетама у грчке луке или чак о допремању одређених система за рано упозоравање?

3А ако би се Велики гасни рат – који је свакако прерастао у нови хладни рат, у којем је Украјина добила улогу Немачке, подељене на два дела захуктао до те мере да САД тамо распореде ракете, зар не би за Русе било логично да пријатељство са Грчком искористе тако што би тражили од презадужене владе да са њеног тла узврате ракетама у само срце Европе?

Схватам да је ово чиста спекулација, и мислим да је добро с времена на време замишљати незамисливо. Наши лидери редовно почине оно незамисливо. Бар би требало да размишљамо о томе.

У сваком случају, видим зашто би Русија могла да помогне Грчкој и затим да од ње тражи контрауслугу.

Ту је и Кина. Што се тиче војних тензија, Кина је предалеко од Медитерана. То је боље оставити Русији. Оно што Кина има је новац. Управо је шеф кинеског Института за техничку привреду Фан Мингтао рекао у интервјуу:

„Мислим да постоје два начина за пружање помоћи Грчкој. Први је у оквиру међународне помоћи кроз земље ЕУ. Друго, Кина би директно могла да помогне Грчкој, посебно имајући у виду Пут свиле и Азијску банку за инфраструктурне инвестиција. Кина има способност за то.“

Не знам да ли ово обећава, али је занимљиво. Азијска банка за инфраструктурне инвестиције (АИИБ) кинески је пандан америчкој Светској банци. Америци су неке европске земље – превођене Британијом, која је чланица оснивач банке – покушале да пркосе и придруже се Кинезима. Био је то велики корак у пројектовању кинеске политике у иностранству, али и велики корак у успостављању јуана као нове резервне валуте и постављање Кине као платформе за тако нешто.

Али опет и ово је све спекулација. Међутим, Кини је мука од тога да Америка сама управља у ММФ и Светској банци. Треба додати да је Кини јуан потребан – а не само да то жели – као веома утицајнија валута. Разлог за то је све већи балон државног дуга Кине. Још 2011. сам писао о томе како су локалне управе ван домашаја кинеске централне власти, и како је дуг све већи. Тај регионални дуг сада је надуван и чини се да ће оборити многе кинеске банке.

КИНЕСКА ФИНАНСИЈСКА ПРИЛИКА

Мислим да кинеска централна влада сад нема много избора осим да ограничи тај дуг. Постоји нада да се спасу локалне управе које су дужне, као и банке које су његови носиоци. У принципу, ово је колосално вађење банка, баш као што су Кинези урадили крајем 90-тих, а ми на Западу десет година касније. Нисам једини који мисли да је ово динамична игра.

„То је заправо реструктурирање банака“, каже Жу Хајбин, главни економиста Џ. П. Моргана за Кину. Коликог обима би то спасавање заправо било?

Пошто је централна влада беспоговорно одговорна за дугове локалних самоуправа и пошто су нове спасоносне менице тако близу оним из Министарства финансија, може се рећи да су локалне менице из Министарства. То би значило да би кинеске државне резерве у наредних неколико месеци скочиле на два билиона јена (скоро 300 милијарди евра).

Ако би се сви дугови свих локалних управа рефинансирали, крајњи резултат би био раван са тих два билиона јена. Оно што предвиђам јесте да ће Кина дуг банака и локалних управа стимулисати. Промет јуана ће бити знатно повећан. Добра идеја била би да се све „потребе“ људи подмире јуаном. То би се десило ако би јуан постао нова резервна валута, а, ако то није могуће, онда да се барем више тргује јуаном на кинеском тржишту.

То ме доводи назад до спекулација да ће Кина помоћи Грчкој преко АИИБ. Можда би Кини одговарало да у налету нових јуана понуди Грчкој старе. Грчка би могла понудити да своју спољну трговину обавља у јуанима, а не доларима и еврима. Гркој би то помогло јер не би била привезана за Америку и Европу. Али би зато могла да се веже за Кину.

И Русија би била задовољна тиме јер има уговор са Кином, према коме би сваки рад на гасоводима био плаћан у јуанима. АИИБ би могао да помогне Грчкој позајмицом како би стала на ноге. Такву позјамицу Европа и САД не би могле да блокирају. Грчка би могла да банкротира, али и даље да има новац у протоку. То би изгледало као хуманитарна помоћ – Кинези би притекли очајним и сиромашним, али храбрим Грцима онда кад то Европљани нису хтели.

Грчка би преживела, и имала нове моћне пријатеље. А имала би и кеца у рукаву који ни Европа ни Америка не би могле да игноришу – Кина би јуан преусмерила право у срце Европе, док би Русија са војног аспекта имала јаку полазну тачку унутар земље НАТО.

Да сам Ципрас, већ сад бих био на телефону.

_________
* Утицајни блогер који се бави међународним и економским темама
_________

Превео и приредио за Нови Стандард Андреј Цвијановић

Извор: Golem XIV

Ознаке: јуан, банкрот, Голем XИВ, Грчка, запад, Кина, Русија