Прочитај ми чланак
Питање, које се пред најављене изборе намеће пре свих других, јесте: „А каква је потреба за ванредним изборима, другим по реду у тако кратком року?!“ Некакво сувисло образложење, барем из пристојности, требало би се народу понудити.
Прошли пут су отворено рекли да желе доказати ривалима (како су у СНП доживљавали и доживљавају СПС) да имају већу подршлу народа, односно, другм речима, да су у стању узети полуге власти у своје руке. Надгорњавање о трошку народа? Лепо. Овај пут као да сам начула да желе продужити време, које им је неддовољно за реформе, које су започели… Колико треба да трају те реформе? И да ли их нико осим Премијера и његове странке не може спровести? И, колико им мандата још треба, укупно? То су само нека од питања, на која нам дугују одговоре.
Бићу искрена. Формално, на ова питања иницијатори нових избора треба да дају одговоре јавности. Међутим, свако мисаоно биће у овој земљи разуме да се ради о куповини времена. Овакве „игрице“ могу трајати унедоглед. Увек се може наћи неки изговор, којим би се оправдао лични интерес за одржавањем избора, међутим, оно што грађани не знају јесте одговор на питање: „у ком случају устав Србије дозвољава одржавање ванредних избора?“ За дивно чудо, све новинаре и кедије је интересовало колико би они финансијски коштали Србију, а о правној утемељености избора ни редак нисам прочитала. Но, уз дужно поштовање свих оних којима се „гули кожа с леђа“ ради попуњавања државне касе и који ће се највише озлоједити због изборних трошкова, морам рећи да питање легитимитета има првенство.
А зашто?
Па, зато што би свака владајућа странка или личност (премијер, председник) могли неограничен број пута да расписују ванредне изборе док год су на врхунцу политичке моћи, знајући да им то (неправедно!) гарантује опстанак на власти још барем четири године. И тако се губи смисао редовних избора сваке четврте године, јер се неко лукаво досетио како да буде изнад закона. А такво ограничење мора постојати. господо правници, огласите се!
Друга ствар, за нас грађане – неистомишљенике режима и најбитнија, јесте – како да ми доскочимо оном који народу и закону доскаче годинама? Како да доведемо на власт људе, који би бринули о Србији као о великој породици? Који не би служили никоме изван Србије и никоме осим Србији!? Свако од нас, првенствено тзв. патриотска опозиција, има различиту идеју у погледу странке, којој ће дати глас. Патротски орјентисаних странака је поприличан број, што иде на руку Премијеру и његовом СНС. Ми ћемо, расипајући своје гласове, ојачати само једну снагу, ону коју сам већ поменула.
А ми то не желимо, зар не? И шта нам остаје да радимо?
Сматрам да треба да апелујемо на патриотску опозицију да се уједини у један фронт. Тако ћемо здружити своје гласове и надјачати противнике. Друга ствар, која је такође на нашој савести, јесте да активно позивамо све оне који судо сада бојкотовали изборе, да изађу и подрже праву страну! Премијер нема подршку половине становника Србије, него четвртине! Јер, пола Србије годинама и не гласа. Дакле, задатак свих истински патриотских медија и појединаца састоји се у анимирању пасивног дела бирачког тела. То треба схватити врло озбиљно, јер кад избори прођу, од кукања нема ништа!
Једино удружени можемо спречити зло, које нам се спрема. Сноп је увек јачи од једне влати, ми морамо то имати на уму! Нека страначки лидери своје сујете оставе ad acta, барем док не прођу избори. После нека се договарају како знају и умеју. Нећемо ваљда рећи да су демократе са својим ДОС-ом испали сложнији и мање сујетни, него они који се декларишу као патриоте? Најмање што један истински патриота може положити пред ноге богиње Отаџбине јесте сопствена сујета и амбиција. Дакле, господо, страначки лидери, на испиту сте!…
Јер, онај који тражи „продужетке“ оставља за крај „шлаг на торту“. Да је одмах, без фемкања признао Косово, прихватио без поговора идеју еутаназије и геј-бракова, легализације употребе ГМО, па и улазак у НАТО, зар би добио још један мандат за две године? Нема шансе. И он је тога свестан. Зато купује време, да би могао све то обавити без сметњи. Све до сада је била „песма“ наспрам онога што нам спремају, верујте! И зато, како се то каже, потуцимо непријатеља његовим оружјем… а то оружје су превремени избори, као што знамо.
