Oд 20 изборних листа, за функцију премијера отворено се боре три страначка лидера – напредњака, демократа и радикала. Александар Вучић и Бојан Пајтић су председници влада – први у Србији, а други у Војводини. Војислав Шешељ је већ заборавио чари власти. Пре осамнаест година догурао је само до места потпредседника владе Мирка Марјановића.

Али, ако се може веровати београдским кладионицама, шансе премијера Србије да и после априлских избора остане у Немањиној 11 четрдесет су пута веће него да у његову фотељу седне садашњи председник покрајинске владе.

Своју шансу из прикрајка вреба и вечити опозиционар Војислав Шешељ, који признаје да његов СРС нема велике шансе да победи на предстојећим изборима, али као разлог за кандидатуру наводи спортски мото „важно је учествовати”.

„Ако ипак будемо имали више посланика него СНС, онда ћу Вучићу понудити да буде потпредседник републичке владе и министар иностраних послова, јер много воли да путује по свету, да склапа нова пријатељства и учвршћује стара”, истиче Шешељ за „Политику”.

Овогодишњи парламентарни избори биће најмање неизвесни у последњој деценији, бар кад је реч о странци која ће освојити највише гласова. Било би велико изненађење уколико СНС после априлског одмеравања снага не формира власт и Вучић не остане први човек извршне власти. Да би освојили што више гласова, напредњаци су у први план поставили своју најјачу фигуру – лидера странке. Отуда и не чуди кад је Александар Вучић на првом митингу СНС-а 30. марта у Кикинди нагласио да ће неки људи изаћи на биралишта и рећи – победиће напредњаци, могу да гласам и за неког другог да бих имао свог посланика у Скупштини, али, приметио је, ово нису избори за Скупштину, него за премијера.

„Ваш глас је за то ко ће бити премијер, а не посланик у Народној скупштини, и само један глас више да имају, они ће се сви ујединити и договорити без проблема, невезано да ли су за десницу или левицу”, истакао је тада Вучић.

Бојан Пајтић сматра да је тај сценарио о уједињавању левице и деснице немогућа мисија и наводи да не види какве политичке, идеолошке и друге вредности ДС дели са десничарским партијама. Иако му кладионице не дају велике шансе да победи, Пајтић сматра да има шансе на изборима.

„Логично је да највећа странка демократске оријентације има кандидата за премијера. Ово су избори између СНС-а и ДС-а, између СНС-а и праведне Србије у којој ће се нормално живети”, наводи Пајтић.

Коментаришући кандидатуре Шешеља и Пајтића, лидер Покрета социјалиста Александар Вулин сматра да су им мотиви различити, али с подједнако мршавим шансама за успех.

„СРС има свог кандидата за премијера, јер не зна како би се другачије представио јавности. Свестан је да неће имати прилику да има премијера. ДС је именовао свог кандидата за премијера зато што је то био једини начин да Пајтић избегне да буде кандидат у АП Војводини и да се суочи с резултатом своје власти. Наша листа је најбоља јер имамо најбољег кандидата, који ужива поверење нације”, нагласио је Вулин за „Политику”.

Иако су четири године били у власти, за јавност је ипак било изненађење што социјалисти немају свог кандидата за премијера. Као гром из ведра неба одјекнуле су речи Ивице Дачића да има амбиције да следеће године као лидер СПС-а конкурише за место председника Србије. Председница Извршног одбора СПС-а Дијана Вукомановић не сматра да је проблем што немају свог кандидата за председника владе, али подсећа „да парламентарни избори у Србији нису по узору на модел британског или немачког канцеларског политичког система”.

„Подразумева да сваки лидер – носилац изборне листе која учествује на републичким изборима – конкурише за позицију у врху будуће владе. Тако се подразумева да је наш лидер Ивица Дачић у најужој конкуренцији за највише положаје у Влади Србије”, каже Вукомановићева.

Пре двадесетак дана Борис Тадић, председник Социјалдемократске странке, најавио је да ће са својим коалиционим партнерима из Либерално-демократске партије и Лиге социјалдемократа Војводине обелоданити ко ће бити њихов кандидат за премијера. Он је, ипак, оставио могућност да не открију име кандидата јер „постоји могућност да се власт острви на сваког кандидата, покушавајући да дезавуише сваког ко би могао довести у питање конкуренцију постојећег премијера.

Да су овој коалицији одустали од свог кандидата за премијера, сведоче и речи функционера СДС-а Марка Ђуришића да је реч о парламентарним изборима и да у Србији није канцеларски систем да би се гласало о личностима, већ о изборним листама.

„Ово су избори на којима грађани морају да одлуче о политикама које ће се водити, а не о личностима. Немамо конкретног кандидата за челну функцију у влади, али су сва тројица лидера коалиције бољи од садашњег премијера”, сматра Ђуришић.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да у условима парламентаризма није неуобичајено да партије немају свог кандидата за председника владе. Наводи да се врло често дешавало да партије немају кандидата за премијера и да су овог пута радикали и демократе проценили да им маркетиншки то одговара, иако им је јасно да немају шансе и да после ових избора неће имати већину да би добили премијера.

„У сличној ситуацији били су и напредњаци 2012. године – на тим изборима нису имали кандидата за премијера јер је Вучић тада вукао кампању за градоначелника Београда, а Томислав Николић за председника Србије”, подсећа Анђелковић.

Извор: Политика