Прочитај ми чланак
Из синдиката “Слога” оцењују да најављени Закон о раду иде на руку само послодавцима и озакоњује неизвесност радног места и да не може бити добар за раднике ма колико се политичари упињали да нас у то убеде.
– Његовим усвајањем добићемо још један у низу експеримента над радницима, јер поруке које добијамо од политичара на то јасно указују. Одакле уопште идеја да смо лењ народ, да српски радник много кука, мало ради и да тражи да буде плаћен за оно шта није зарадио?, упитао је Жељко Веселиновић, председник Синдиката “Слога”, а преноси агенција Бета.
Парадајз скупљи од радника
Веселиновић је запитао да ли политичари знају да је цена радног сата у Србији нижа од цене килограма парадајза, да много радника ради а не прима плату, да им зарада касни по неколико месеци или година и да многи и у петој деценији живота раде преко омладинских задруга.
Минимална цена рада у Србије је 115 динара.
– Чему онда толико ироније, цитата познатих личности и државника, прича о самоспаљивању и о филму Мајкла Џордана из кога треба извући некакву поуку? Немамо ми времена да гледамо филмове и да анализирамо цитате познатих људи и државника, али имамо времена да додјемо на јавну расправу и да им поставимо сва ова питања и уједно кажемо да немају права да нам уводе законе на нашу штету и претворе државу у земљу сиромаштва и јефтине радне снаге, навео је он за агенцију Бета.
Закон о раду као државна тајна
Зашто се предложене измене и допуне Закона о раду крију од очију јавности? Као да је реч о државној тајни, а не о закону који се тиче свих грађана.
У истинским демократским државама, каква Србија није, јавна расправа о овако битном закону би била одржана. Подсећамо да је јавна расправа о првом предлогу Закона о раду од прошле године била највљена, али је све стопирано због избора.
Чак су измене и допуне “Радуловићевог Закона о раду” биле доступне јавности. Зашто то није случај и са новим изменама?
Уместо да се грађанима омогући јавна расправа о изменама и допунама закона, политичари се свим силама труде да нас убеде да то није потребно.
Кори Удовички, министарка за државну управу и локалну самоуправу, рекла је да су грађани гласали за нови Закон о раду када су изашли на изборе. Кори, ако ниси упућена у то како државни апарат функционише, поднеси оставку!
Са друге стране, Александар Вулин изјављује да јавна расправа о измена и допунама није потребна и да се не крже принципи демократичности јер није реч о новом закону, већ о изменама и допунама. Па шта? Грађани желе јавну расправу о изменама и допунама и ваша је морална обавеза да им то могућите.
Колико је погубан нови Закон о раду сведочи и изјава Ивице Дачића који је у емисији Кажипрст на Б92 изјавио да “може да се спали на Теразијама, али закон ће бити усвоје”. Зашто би уопште постојала потреба за таквим речником ако је нови Закон о раду на страни радника?
Ако садистички Закон о раду, смањење плата и пензија, продаја Телекома и ЕПС-а не сруше Вучићеву владу, не знамо онда која сила ће бити довољно снажна да заустави суноврат у који нас његова власт гура.
Грађани Србије су познати по томе да имају високу границу толеранције према погубним државним политикама, али само не дирај пензионере и раднике. Све остало, нажалост, можемо да поднесемо.
(Телепромтер)
