Прочитај ми чланакСанда Рашковић Ивић, некадашња председница ДСС-а и актуелна потпредседница Народне странке, садашњег супруга упознала је на Светосавској приредби и никада није успела да га убеди да уђе у политику.
Она је за „Ало!” отворила душу и причала о унуку Мирку, моди, бундама и храни.
Како ваш супруг гледа на политику, да ли је некада размишљао да се ангажује?
– Мој супруг је цео живот у науци. Никада није био члан ниједне партије. Прати политику, али сматра да наука и политика не треба да се мешају.
Да ли сте покушавали да га учланите у странку док сте били председница?
– Нисам, ни моја деца нису политички ангажована, али прате дешавања.
Колико дуго сте у браку?
– Са другим супругом сам у браку 24 године.
Како сте се упознали?
– Упознали смо се на Светосавској приредби, када га је свекар моје пријатељице задужио да вози кући мене и њу јер тада нисам имала ауто, а она не вози. Упознавање је било врло романтично, јер је прво одвезао моју пријатељицу, иако је било логично да прво вози мене. Када се паркирао и испратио ме до куће, питао ме је да ли бих била заинтересована да попијемо кафу, а ја сам рекла да бих. Замолио ме је за број телефона. Наш број је био компликован за памћење и била сам уверена да га неће запамтити јер га није записао. Међутим, сутрадан је звао. Објаснио је да је математичар и да су му бројке врло блиске, а имао је и мотив.
Моја бака је била Италијанка
Имали сте прилику да живите у Италији, да ли сте нешто научили од њих?
– Морам да вам откријем тајну да је моја бака по мами Италијанка. Она је рођена у Трсту и одгајила ме је. Италијански сам научила од ње, јер су моја мама и она говориле италијански када ја не бих смела нешто да разумем. Бака је била ведра жена, од које сам научила тај стил живота, да се не грчим, да се не секирам, да будем одговорна, али да све дође на своје, да је боље гледати у животу да чаша буде пола пуна, а не пола празна. Што се тиче хране, одрасла сам на италијанској храни. Страшно волим јужносрбијанске специјалитете, волим љуте ствари…
Како је протекао развод од претходног супруга?
– Ниједан развод није леп. Мој брак се распао јер више није било љубави, а и политика је учинила своје.
Када смо код политике, доста сте активни, успевате ли да нађете времена за породицу?
– Постоје одређени делови дана и недеље које сам разервисала за своје. Ујутру заједно доручкујемо, причамо, али и увече, након девет сати. То је време које љубоморно чувам. Као да сам ушла у интензивну негу и добила инфузију када видим мужа, сина, ћерку, унука.
Дуго сте у политици, често сте били мета бруталних напада, како ваши најближи реагују на то?
– Сигурно им није лако и боли их, али када знају да је то само напад и да ту нема истине, онда су напросто мирни, иако им, наравно, смета. Није важно шта се каже, него ко каже и, наравно, најважније је шта је истина.
Какав је осећај бити бака, кажу да је то посебна врста љубави?
– Диван. Када жена роди прво дете, мисли да може да воли само њега, онда роди друго и види да јој се срце повећава, па треће, као ја, и помисли да не може никога да воли као ту децу. Када дође на свет то мало биће које се зове унуче, имате утисак да га волите још више и све оно што сте грешили са својом децом гледате да исправите.
Колико ваш унук има година?
– Мирко има три године.
Како реагује када види баку на телевизији?
– Моји ћерка и зет немају телевизор, они прате вести на интернету. Воле књиге, винтиџ су породица, имају чак и грамофон. Мирко понекад види баку у новинама и смеје се, њему су новине и сликовница једна те иста ствар.
Имате ли времена за шетње са унуком?
– Да, волим Ташмајдан, тамо одлазим са њим, тамо сам одлазила и са својом децом.
Познати сте као добра домаћица, имате ли времена за кување?
– Волим да кувам и то радим сваки дан. Правим зимницу, за славу спремам све сама. Нећу да поручујем, да не буде оно „благословене руке које су ово радиле“, а ја и не знам ко је то радио.
Љуштите ли паприке за ајвар?
– Љуштим, наравно, па није ајвар прави ако паприке нису љушћене.
Које јело је фаворит ваших укућана?
– Они воле разна јела, ја веома волим италијанску кухињу. Моји воле њоке са неком дивљачи, сарму, али и она обична народна јела „на кашику“.
Кад смо већ код хране, како одржавате линију?
– Мало сам се угојила. Некада сам тренирала трчећи по парку са децом, сада трчим за унуком.
Не љутим се када ме зову Сандра
Ваше име је специфично и често вас зову Сандра, да ли вам то смета?
– Мама ми је дала то име, волела је што је необично. Сандра ми говори већина људи и одазивам се. То нервира нарочито моју ћерку и она каже – па то је исто као да неко меша име Биљана и Љиљана, али ја знам да то име није свакодневно и не љутим се.
О вашој одећи се често причало, колико имате времена за куповину и колико вам је важно да купујете само квалитетне фирмиране ствари?
– Волим квалитетне ствари. Никада не носим оно што је последњи крик, већ оно што ми добро стоји и што спада у модну класику. Ретко носим панталоне, радије бирам хаљине, костиме, сукње са џемперима.
Прозивали су вас због скупих бунди.
– Прву бунду сам имала када су ми биле четири године. Мајка је много волела да ме облачи, другу сам имала када ми је било 16, трећу сам добила од родитеља када сам дипломирала, а последњу сам купила сама.
Да ли сте ћерки поклонили бунду?
– Она не воли крзно, као и сви заштитници животиња. Она има од моје маме, од своје свекрве, али она није за то.
Каква је свекрва Санда Рашковић Ивић?
– Један син у Француској живи са партнерком, овај други је још мали. Модерна сам свекрва. Волим све девојке и партнерке својих синова, јер је то њихов избор.
Како се слажете са зетом?
– Одлично. Диван ми је зет, дуго га знам јер њихова љубав траје још од гимназије.
Да ли икада плачете и да ли сте некад плакали због политике?
– Због политике нисам, али могу да заплачем уз неки филм, књигу. Плакала сам док сам читала „Софијин избор”, када она одлази са децом у Аушвиц, када их раздвајају и она бира које дете ће пустити, а има сина и ћерку. Ја сам тада имала сина и ћерку и та њена дилема ме је толико ганула, да сам плакала.
Шта студенти кажу о вама, јесте ли строги?
– Студенти ме воле јер тражим знање, а не тражим длаку у јајету.
Имају ли они неке изговоре за кашњење на предавања?
– Када се прочуло да волим животиње, онда су постале изговор, те воде их код ветеринара, те пас сломио ногу, добио епилептични напад…
