Прочитај ми чланак
Фото: Д. Ћирков
У новој емисији „Ћирилице“ Миломира Марића на Хепи ТВ, у којој су гостовали председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић, члан старешинства Покрета Двери Владан Глишић, економиста Горан Николић и музичар Бора Ђорђевић, главна тема је био однос Србије са ЕУ и некадашњим репубилкама СФРЈ, али и многи митови о стању у држави који се у домаћим медијима прихватају као неупитне истине, иако то нису.
Санда Рашковић Ивић је на питање водитеља да ли је заиста злочин у Сребреници назвала геноцидом поновила да се ради о најобичнијем медијском подметању.
– Само сам поновила шта је рекао Међународни суд правде, али сам додала да ако је био геноцид над муслиманима, да је онда био и геноцид над Србима у Братунцу и околини, где имамо 3.585 људи који су убијени, са свим њиховим подацима Такође су ми спочитали да сам рекла да је `Олуја` била хуманитарна акција, а само сам констатовала да то г. Летица говори. Сасвим сигурно нисам неко ко би бранио Хрвате за злочине које су починили у Крајини и који би им дао за право. То су све подметања и ниски ударци на које морате да се навикнете као политичар – рекла је Рашковић Ивић, потврдивши да су и речи њеног покојног оца својевремено на сличан начин злоупотребљене.
– Он је на неким преговорима са Туђманом рекао да су Срби луд народ, јер лако гину за своје идеје. Тада је Туђманов саветник Славен Летица извукао само тај ожпрви део, да су Срби луди, и то је било употребљено и у Хрватској, као потврда да су Срби луди, а и у Србији, где је покојни Милошевић то искористио како би показао како неки српски политички лидер Јован Рашковић ружи власитит народ. А он је Туђману тиме само рекао да су Срби заправо храбри и невиђени, и да ће са њима имати проблема ако тако настави – истакла је Рашковић Ивић, са чиме се сложио Бора Ђорђевић подсетивши на своје стихове „Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш, он хоће опет“.
Владан Глишић је, примећујући да се на наше очи пројекат ЕУ распада, констатовао да је то највероватнији разлог зашто се националне снаге највише на удару изнутра.
– Они сад знају да у Србији никад њихову идеју неће изнети неко попут Чедомира Јовановића јер никада неће бити близу ни 5 одсто, и онда наравно да имају своје људе у разним националним покретима који онда траже подобне који су спремни да промене страну. И ја сам имао такво непријатно искуство – рекао је Глишић, додавши у шали да до разлаза са Бошком Обрадовићем није дошло због жена или тајних служби, већ да су на политику Двери утицали и људи са америчким држављанством, што за њега није било прихватљиво.
На констатацију водитеља да је и раније био страдао јер би га неко близак потказао, Глишић је рекао да су му Двери трећа организација, али да ће радије умрети за идеале него што ће имати празан живот, на шта га је Санда подсетила да су му врата ДСС-а увек отворена, на шта је он одговорио да то ипак више није она странка чији је он био члан.
Горан Николић је у више наврата током емисије изнео податке које говоре супротно од увреженог мишљења које су медији усадили јавности.
– Овде се говори често да имамо мали број образованих, али морам да кажем да 64 одсто деветнаестогодишње деце уписује неки факултет ове године. То никада није било, свако данас може да има факултет, и то је добра ствар, јер сада то више није битна тема јер скоро сви имају неки факултет. Што се тиче приче о одливу мозгова, ми једноставно, све и да имамо најквалитетније кадрове и да они остану овде, ми напросто немамо развијене научне центре у тим основним наукама. Ипак, такозвани одлив мозгова није упропастио Србију, јер та цифра о стотинама хиљада младих људи који су напустили земљу је напросто немогућа, јер се толико људи није ни родило овде – рекао је Горан Николић, додавши да је прича о страној помоћи која ће препородити Србију такође апсолутно нереална.
– Ево вам простог податка, у протеклих 10 година од свих донација које су ушле у Србију, од свакаквих влада (Немачке, Норвешке, Швајцарске итд.) је добијено исто онолико новца колико за једну годину добијемо од наше дијаспоре. У Србију дакле од страних влада уђе око 200 милиона евра годишње, што чак и за нас нису неке паре. То је мање од једног процента нашег БДП-а. Али пазите сад, половина тог новца се врати у земље порекла јер долазе разни експерти који нам показују како се та средства троше, па наплате те услуге – напоменуо је Николић, што је причом из личног искуства потврдила и Санда Рашковић Ивић, испричавши за случај кад је, док је била комесар за избеглице, из УНЦХР-а „стигло“ 32 милиона евра, од чега је заправо свега 8 милиона могло да буде намењено крајним корисницима, док је преостали новац отишао на разне експерте, разноразне промоције и остале активности којима су се људи учили како да живе без новца.
Сви учесници емисије су се сложили да пут у ЕУ Србији не значи довољно, као и да за исправне идеале увек треба наставити борбу, ма колико дуго трајала и ма колико неко у тој борби испао будала.
– Ја јесам написао да за `идеале гину само будале`, али то је било написано у једно друго доба. Увек сам говорио да сам ја прва будала која ће погинути за неки идеал, и то никада нисам крио – рекао је Бора Ђорђевић пред крај емисије одговарајући на Глишићеву опаску око живљења за идеале.
(Хепи ТВ – НСПМ)
