Прочитај ми чланак
Свађа патриотски оријентисаних странака је веома лоша, јер иде на руку режиму. Ако тренутно не можемо да сарађујемо, требало би макар да политички ангажман усмеримо на рушење власти и заустављању посртања ка ЕУ, а не на међусобне оптужбе. Ово у великом интервјуу за „Србин инфо“ поручује Санда Рашковић-Ивић, председник Демократске странке Србије:
Како коментаришете негативне изјаве Војислава Шешеља на Ваш рачун и оптужби да Вас је Александар Вучић поставио на чело ДСС?
– Па, то је бесмислено. Александар Вучић мене није поставио на челу ДСС. Ја сам њега последњи пут видела када сам била посланик у Скупштини. Господин Шешељ воли увек да даје неке бомбастичне изјаве. Он је нажалост и сада човек нарушеног здравља и све што је у вези тога рекао му ништа не замерам.
Како гледате на став Војислава Шешеља да би са Вучићем сарађивао уколико се одрекне ЕУ и окрене Русији, а не би са Вама, која сте већ на тој политичкој позицији?
– Сами сте дали одговор. Значи, хоћу с неким ако тај испуни неке услове, за које врло добро знам да не може да их испуни, а нећу са неким ко је већ на тим позицијама. Ту нема логике.
По свему судећи од уједињеног патриотског блока неће бити ништа. Да ли је могуће да коалиција ДСС-Двери макар оствари техничку сарадњу са радикалима око борбе за заједничке циљеве и око међусобног ненападања?
– Увек сам за то да се ми на патриотском полу не свађамо међусобно, јер имамо заиста много паметнија посла. Нашу међусобну свађу власт управо и хоће – да се гриземо, вређамо, нападамо, а да они и даље раде свој посао и воде Србију у пропаст.
ПАТРИОТСКИ БЛОК
Да ли Србија има снаге да се у блиској будућности отргне колонијалних окова?
– Размишљам као медицински радник, никад није касно докле год човек дише. Чак и када престане да дише, има још пет минута за реиминацију. Нажалост, Србија је у тешком стању и плашим се да долазимо у ту фазу када ћемо имати само још једну шансу, реанимацију. А та реанимација ће бити патриотски блок.
ДСС и ја желимо да будемо представници грађанске деснице заједно са покретом Двери, још неким странкама и нама блиским интелектуалцима. Верујем да и господин Шешељ са СРС жели да се бори за добробит Србије против садашње власти, објашњавајући народу зашто пут у ЕУ није добар. Свако то нека ради са својима. Уопште не искључујем у будућности после избора неки вид сарадње, јер мислим да до њега мора доћи. Томе се не противим.
Засада свако нека ради са својима, али понављам и подвлачим – лоша је свађа на патриотском полу, јер је то оно што власт хоће. Знате, испада као да се господин Шешељ вратио да би нападао један део патриотског блока, а не да би се устремио против власти.
Да ли су Србији већ сада потрбени ванредни избори и да ли би за њих патриотске снаге биле спремне док још не ојачају?
– Веома брзо ћемо имати тест у Војводини где ће бити локални и покрајински избори. Подршка господину Пајтићу једно је четири пута мања него што је била у време када је он био изабран за војвођанског премијера, иако не волим тај израз војвођански премијер, јер ми то даје прерогативе државности. Јасно је да та влада није легитимна. Не заборавите и да је некада богата Војводина данас потпуно економски разорена.
Премијер обећава да ће један део војвођанске земље продати Арапима, док је други већ распродат хрватским тајкунима, што је ужасно ако се зна да је Хрватска гранична држава.
Наравно, потребни су избори, али ту опет Запад игра улогу која је веома ружна. Не дозвољава покрајинске изборе и чува Пајтића, а Вучић више слуша Запад него вапаје својих људи са терена који би желели да се ти избори одрже. Поготово не чује обичан народ који живи сваким даном све лошије и жели да се нешто промени.
Шта је потребно урадити да Србија добије владу која ће зависити од воље и избора бирача, а не од западних центара моћи?
– Потребно је да Србија окрене курс свог брода. А то значи да више не пузи ка ЕУ, јер западне амбасаде имају полугу за уцењивање српских власти управо са причом о чланству у ЕУ. И онда долази на сто све – да треба мењати Устав, да се из преамбуле избаци да је Космет део Србије, да треба преговарати са ММФ који смањује људима плате и пензије, а подиже порезе… Једноставно, имамо ситуацију у којој је власт хрлећи ка Бриселу саму себе довела у вазални положај.
Уколико би Србија одустала од тог пута, знам да постоји опасност да се овде премијеру Вучићу и влади Србије организује „Мајдан”, као у Кијеву. Али то је ствар која је већ виђена, сценарио којем бисмо могли да парирамо. Треба само дати до знања западној господи да знамо шта они раде, које су им намере и да им то неће проћи. Зато истичем да ДСС и патриотски блок неће рушити садашњу владу уз помоћ Запада. Ми желимо да рушимо владу уз помоћ избора, уз помоћ народа. Само тако никоме нећемо бити дужни, сем свом народу. И њему полажемо рачуне. Не полажемо рачуне никаквим канцеларијама и амбасадама.
У јавности сте већ стекли надимак српска Марин Лепен. Многи стрчњаци вам прогнозирају добар изборни резултат и због тога што се очекује да привучете велики број женских гласача, који до сада никада нису имали правог политичког представника?
– Госпођу Ле Пен подржавам у оном делу у коме је она антиглобалиста. У оном делу који се односи на положај странаца у Француској не улазим, јер су то њихове теме. Али у делу у коме она види уједињену Европу од Лисабона до Владивостока, где би Србија била срце и кичма тог огромног савеза, потпуно је подржавам и у том смислу ми прија да ме упоређују са госпођом Лепен.
Такође, надам се и верујем да ћу мобилисати један део жена у српском бирачком телу. Не само да гласају за мене већ и да виде да је женама место у политици. Много пута сам наишла на различите коментаре – да ми треба варјача и шерпа…
То је у реду, али жене могу да раде и многе друге ствари уз ту варјачу и шерпу. И ја желим да покажем женама у Србији да је нормално да једна жена кува ручак, да има децу, да иде на пијацу, код фризера, да завршава факултет, да ради, али и да се ангажује у политици и да почне да ради за добробит своје земље.
ПОДРШКА ПРОСВЕТАРИМА И ЛЕКАРИМА
Чека нас врела зима због социјалних протеста – штрајкују просветари, студенти, медиционари … Какав је став ДСС према тим протестима?
– Дајемо подршку свим овим штрајковима. Невероватно је да лекарима и медицинским сестрама, који спасавају туђе животе и који брину о здрављу народа узимате и од овако већ малих плата и тиме их потпуно понижавате. Исто се односи и на просветаре. Образовање и културни идентитет су наша последња линија одбране.
Када је у питању породица, проблем наталитета је огроман у Србији?
– Држава се оглушује на проблем беле куге, поготово на пражњење целих региона (источна и јужна Србија – од Баната до Врања.). Треба најпре распоредити новац. Знам да пара нема и да је то велики проблем. Али држава није од тајкуна уопште узела порез, ни од једног, а тај порез не мери се у стотинама хиљадама евра, већ у десетинама милиона.
Када би се само тај порез узео, када би се млади брачни парови стимулисали да имају, не треће, већ да имају прво дете, када би се стимулисали да живе и раде на селу, у мањим градовима, да се направе одређене реформе и просвете и медицине, да људи који оду из унутрашњости на студије да се врате у своје место, да се стимулишу материнска права и женско предузетништво, ствари би се промениле на боље.
А то ништа не може да се уради ако земља не промени став о либералном капитализму. И ако се не крене са мешањем државе у српску економију. Јер, само државна интервенција у економији са опредељивањем на одређене секторе који треба да буду потпомогнути, може да подигне српску привреду и успешно, поготово у малим срединима, реши проблем незапослености. На пример, ви сад имате случај да жена која има стоматолошку приватну ординацију не може да оде на породиљско, а да не затвори ординацију, јер не може да доведе некога да ту ради.
Због чега се све мање и међу политичарима, па и у медијима, помиње Косово и Метохија? Дошли смо у време када се квази патриотизам доказује само не увођењем санкција Русији. Наравно, тај потез би и представљао самоубиство Србије, али се ипак примећује да неко у јавности жели да створи атмосферу у којој је Косово већ завршена прича?
– Од 2008. године активно се људима „испира” мозак и шаљу поруке да је Косово изгубљено. И да ту нема више шта да се уради, да је Космет само терет, кога што се пре ослободимо, то ћемо бити срећнији. И то је оно што су владе од 2008. до данас стално понављале и негде провлачиле. Н крају је потписан и Бриселски споразум кога Срби на Косову и Метохији нису тражили нити су то тражили Срби у централној Србији, али је то тражио Брисел који је највећи градитељ шиптарске косовске независности у овом тренутку, можда чак већи и од Вашингтона. Бриселски споразум, једна брука и срамота, где нико не зна шта у њему пише, нико није ни видео шта је ту потписано.
Све чешће се помиње „неопходност“ промене Устава?
– Циљ промене српског устава је да се отвори пут независној држави, такозваном Косову, да Војводина постане република, а Санџак добије широку аутономију. Оно што ДСС жели јесте да Косово и Метохија буде стално присутна тема у медијима, у српској јавности. Овај интервју бих искористим да позовем председницу Скупштине Мају Гојковић да распише изборе у четири општине на северу Космета чији је привремени статус истекао већ тринаест месеци. ДСС се противила изборима које расписала Јахјага, али ће подржати локалне изборе које ће расписати српска председница Скупштине. То је начин да власт пошаље народу поруку „нећемо признати Косово“.
Да ли ћете тражити политичку подршку од Русије?
– ДСС је још 2007. потписала споразум са Јединственом Русијом. Сада је на челу те руске странке Дмитриј Медведев. То је партија која је изнедрила Путина. Желимо да те односе освежимо, обновимо и продубимо. Желели бисмо да наши омладинци одлазе у Русију на онај исти начин на који младе људе одводе на едукацију у САД, Британију или Немачку. Зашто не би руска деца и омладинци дошли код нас исто тако на разне семинаре или видове школовања. Ступила сам у контакт са нашим руским пријатељима јер бих желела да Србија има управо једно такво савезништво са Русијом. ДСС је једина странка у Србији која има један интересорни одбор за сарадњу са Руском федерацијом и тај је одбор под директним патронатом председника странке.
Можемо ли ускоро очекивати и Ваш одлазак у Русију?
– Припремамо врло детаљно и темељито одлазак у Москву где ћемо наравно желети да се сретнемо са врхом Јединствене русије и са другим релеватним политичким факторима, да покажемо нашим пријатељима у Москви да је формирано језгро патриотског блока и да ће то језгро расти. И да укажемо да руска федерација у Србији има праве пријатеље.
ПРОТЕРАНО ПОЛА МИЛИОНА СРБА
Хрватска је отерала у два наврата пола милиона Срба. Прво их је 1991-92 протерала из великих градова, што се данас заборавља.
У питању је било тихо истеривање уз спорадична убијања (случај породице Зец) када је Загреб, Сплит, Осијек, Ријеку, Винковаце, Задар, Шибеник и Дубровника напустило више од 200,000 Срба.
Многи су Срби тада, који су мислили ако буду мирни и лојални грађани нове државе Хрватске чак и убијени.
Долазите из Далмације, из западнодринских српских простора. Трагичан је парадокс да западнодрински Срби, који су у 20. веку жртвe стравичкног геноцида, сада оптуживни пред Међународним судом у Хагу. Како у будућности видите положај западнодринских Срба?
– Република Српска је једна прича, а друга прича су Срби из Хрватске и Српске Крајине. Мислим да су Срби и из Хрватске и Српске Крајине највеће жртве ових ратова, јер су брутално истерани са својих огњишта, многи и побијени, а пред Међународним судом правде су оптужени за геноцид – као да су истерали сами себе, што је заиста нечувено. С друге стране ми имамо у Републици Српској много бољу ситуацију и ја ценим Српску као највеће српски успех од 1918. године, јер је у питању западносрпска држава.
Што се тиче саме тeриторије данашње државе Хрватске ту је Срба остало јако мало. Тренутно су лоши изгледи да се људи који су одатле прогнани врате. Неко ко је у то време био беба данас је већ особа са завршеним факултетом, ожењен или удата, са децеом, са послом или какво таквом обезбеђеном егзистенцијом. Враћање на те завичајне просторе за те људе је као да их неко опет тера да буду избеглице.
Тако да су нажалост тренутно те генерације изгубљене, за њих је повратак веома отежавајући. Они те крајеве више не осећају као своје, пошто су порасли и одрасли у Београду, Новом Саду, Суботици, Крагујевцу, Нишу… Стари завичај (Далмација, Банија, Лика, Славонија, Кордун) је за њих сада нешто што је прадедовско.
Највећу кривицу за трагичну судбину Срба из тих крајева има међународна заједница. У то време, када су се те ужасне ствари дешавале, Русија је нажалост била веома слаба. На челу руске државе је био Борис Јељцин који је чак и Туђману дао орден!
То је тада за нас Србе представљало једну врсту шока. Јасно вам је да тадашња Русија са садашњом Путиновом нема никакве везе. Богу се надам и уздам у данашњу Русију и гледам у њу као ослонац за Србију и целокупно српство.
Другу кривицу за трагичан положај Срба из тих крајева једним делом носи тадашње југословенско и српско руководство под вођством Слободана Милошевића, који су на неки начин гурали тамошње Србе ка ратном решењу, за разлику од мог покојног оца Јована Рашковића који се залагао за максимална права за Србе, али мирним путем. Њега су и осталом зато и звали Српски Ганди. Народ је најмање крив, јер је био збуњен великим играма на врху и био је стално конзумент те велике политике која се наметала.
Многи Срби и када је кренула Олуја, потпомогнута од Запада, нису ни разумели о чему се ради. Нико их није обавестио шта се спрема. Власт у Београду није била искрена према њима. Српска власт није ни данас стала у заштиту српског народа у Хрватској, када се разбијају ћириличне табле и када смо сви сведоци повемпирења усташтва.
Да ли су и Срби у Црној Гори исто тако заборављени као Срби из Крајине и Хрватске?
– Наравно. И Срби у Црној Гори су заборављени. Мислим да Србија има обавезу да буде итекако присутна у Црној Гори, јер се већина становника те земље изјаснило да говори српским језиком. Највећа црква је Српска православна црква.
И у тренутку велике тираније коју спроводи сада Мило Ђукановић са својом кликом, укидајући српски језик, истерујући српске професоре, називајући Гаврила Принципа терористом, заговарајући улазак у НАТО, Србија нема ни један разлог да стоји мирно по страни и да не штити српски народ у Црној Гори.
Да ли ће и будући коалицијски савези ДСС са другим странкама зависити од тога какав однос те странке имају према Србима у бившим југословенским републикама?
– Када се говори о патриотском блоку нама су кључне тачке не у ЕУ, не у НАТО, однос према Русији, очување Утстава – као последње бране распарчавању Србије – одбрана Космета, одустајање од либералног капитализма и однос према Србима у региону. Морамо да бранимо српски интерес у бившим републикама СФРЈ.
(Србин.инфо – Дејан Петар Златановић, Алексеј Димитријевић, фото: Ненад Златановић)
