• Почетна
  • ПОЧЕТНА
  • Актуелно
  • САНДА: Србија да објави да ће од Русије и Кине тражити да ставе вето на Кирбијеве „две Немачке“
Прочитај ми чланак

САНДА: Србија да објави да ће од Русије и Кине тражити да ставе вето на Кирбијеве „две Немачке“

0

sanda-go-1

МАЈКЛ Кирби, одлазећи амерички амбасадор, којег председник Владе Александар Вучић назива „великим пријатељем Србије“, отворено је поручио да САД сматра да „нормализација односа Београда и Приштине укључује и чланство Косова у УН“.

„Велики пријатељ Србије“ је развејао маглу којом српска Влада обавија разговоре у Бриселу, покушавајући да од јавности прикрије захтеве који се постављају Србији у вези са Косовом и Метохијом. Кључни услов за пријем Србије у ЕУ јесте потписивање споразума о пуној нормализацији односа, то јест прихватање решења питања КиМ по формули Волфганга Ишингера „по моделу две Немачке“, који ће укључивати и улазак Косова у УН.

Препреке доказаној спремности српске Владе да испуни све захтеве Вашингтона и Брисела представљају Устав Србије, Кривични законик и воља грађана. Те препреке власт покушава да отклони најављеном изменом Устава и одлагањем референдумског изјашњавања грађана о даљим евроинтеграцијама Србије.

После изјаве америчког амбасадора више нема скривања! Неопходан је референдум о даљем путу Србије. Ако је у председнику Републике и председнику Владе остало имало осећања одговорности и поштења, они би најзад и сами грађанима рекли истину и од њих тражили да се изјасне о томе да ли прихватају да Србија настави пут ка ЕУ, на ком се налази захтев: самопроглашено Косово у Уједињеним нацијама.

Демократска странка Србије од државног руководства Србије тражи да изјаве не само да „Србија никада неће подржати пријем Косова у УН“ већ да амбасадору Кирбију јасно саопште да ће Србија тражити помоћ од Русије и Кине и њихово стављање вета у Савету безбедности на сваки покушај да Косово постане члан Уједињених нација.

(изјава Санде Рашковић Ивић, председнице Демократске странке Србије)

33 коментара “САНДА: Србија да објави да ће од Русије и Кине тражити да ставе вето на Кирбијеве „две Немачке“

  1. Александар Карановић каже:

    Санда Рашковић, од оца Србина и мајке Хрватице први брак са хрватом са којим има сина. Толико о тој „Србкињи“. Уједно се захваљујем порталу србин.инфо који не прескаче да објави ништа што Санда изјави у току дана. Када би нека патриотска странка имала такву медијску пажњу као што има страна агентура звана ДСС, то би нам много више вредело!

  2. vladica каже:

    jel ova punica,potomak seste licke sto je streljala po srbiji ! ajde bre ti lepo u krvatsku pa tamo vodi politiku i „slavi“ oluju sve si rekla onomad,ni tri morave te ne mogu operu !

  3. Иван Вељковић каже:

    Госпођо Ви се то само шалите, зар не?? Не мислите сигурно за озбиљно ово што сте сада изјавили?? Ајте немојте подцењивати толико овај јадни србски народ!! Па није тај народ баш толико мутав да поверује да је нормално тражити од Вучићеве Србије која је Кирбију мали верни псић да уради нешто против самог Кирбија свога газде??

    1. Jasmin Šehović каже:

      С шта је требала да ради. Да ћути? Где је сада Шешељ, што није дигао глас против Кирбијеве изјаве. Неће. Он је Вучићев полтрон.

    2. Alek Sutulov каже:

      Сви ови који је пљују су заједно са Шешељом на задатку да минирају опозицију. Најжешће пљују ДСС а праве штеточине и издајнике тек толико „ДА СЕ СРБИ НЕ СЕТЕ“ одакле ветар дува. Петина државне територије предата Шиптарима, Војводина, Санџак и југ Србије до Ниша се спрема за отцепљење, а ови мудраци гуде ли гуде о једној речи, која је узгред извучена из контекста.

      То доказује само једну ствар – да је просечан Србин малоуман, јер је спреман да се глође око једне бачене коске, док му кућа изгоре.

    3. Иван Вељковић каже:

      МОЛИМ???? КОЈА је изјава „извучена из контекста“ мој Алек???? Ајде цитирај ми у потпуности „са контекстом“ ту изјаву коју ја и остали „рушитељи опозиције“ ето „вадимо из контекста“???? Не брукај се Алек молим те, не брани ову госпођу од ње саме, не вреди, она није нити ће икада икада бити србски патриота док се најпре не извине србском народу за СРАМОТУ коју му је наносила са позиција високих државних положаја на којима је била!!!

    4. EUSrbin каже:

      Rubljasi sram vas bilo svadjate se tu oko sitnisa koje gazda Putko salje, a znate da ni Seki Farmer ni Severina ne prelaze cenzus :)

    5. Иван Вељковић каже:

      Најпре научи правопис мусави па се онда јави за дискусију! Глуп си за медаљу!

    6. EUSrbin каже:

      Znaci ti si za Ekrema, a ovaj Bugar gore za Severinu.
      Sad shvatam diskusiju udri napadaj ga :)

    7. Иван Вељковић каже:

      Правопис мусави, ПРАВОПИС те ебе! Научи правопис НАУЧИ па онда мооожда ти и напишем нешто као реплику, а дотле могу само да се спрдам с тобом као с кловном јер ти то јеси! Мутави неписмени кловн који се прејео саламе подригуше то си ти!

    8. Alek Sutulov каже:

      Ајде не лажи више. Да Воја Коштуница није пустио тај клип у јавност, нико не би ни знао ништа о тој емисији. Емисија је снимана 2009 а клип пуштен међ „народ“ прошле године, када је победила његовог кандидата за лидера партије.

      Поред тога, ти пишеш о стварима о којима не знаш апсолутни ништа поуздано осим чаршијских прича. Ако си одрастао човек, како те није срамота да некога називаш лоповом а да за то немаш никакав доказ. Једини доказ су ти исти такви гуланфери који ти овде суфлирају из само њима знаних разлога.. Ништа конструктивно овде не износите већ само свој измет. И ви се овде бусате у груди као некави заштитници српских народних интереса. Због таквих као што сте ви нам је држава у оваквом стању јер сте се као бесни пси окомите на свакога ко вам се не допада или не мисли као ви.

    9. Иван Вељковић каже:

      Ја лажем???? Ама бре човече видиш да ти се и овај мусавко „ЕУБудала“ смеје!! Шта је рекла бре дотична госпођа у тој емисији??? Ја је гледао ЛИЧНО и не можеш ти о мени писати да ми је Воја Коштуница послао тај видео, то је дебилно понашање, дилетантско!! Ја ЛИЧНО гледао ту емисију као и читао њен интервју Хрватима поводом „Олује“ када је СРАМНО рекла да је „Олуја“ цитирам „делимично легитимна“!!! Она НИКАДА, упамти НИКАДА неће имати у Србији поверење оно малог дела патриотски настројених грађана који нам још преосташе!! Она је прошлост, мрачна Петооктобарска прошлост Србије!! Ја сада немам времена а и нећу да ти наводим сва њена „дела“ која је чинила са високих позиција на којима је била у Србији нако Петооктобарског пуча, теби је идол, ти је браниш као маму, па сам изволи информиши се о њој!! И не срамоти се више овде скакањем на сваки коментар о овој госпођи, испадаш веома веома смешан!! Искочиш као чупавац из шешира чим неко почне да пише ИСТИНУ о твојој другој мами!! Ја сам те лепо питао да ми напишеш „са контекстом“ њену изјаву, ти то ниси учинио и према томе џаба ми овде штампаш безвредне дилетантске романе, не пије ти воду то веруј ми!!

    10. Alek Sutulov каже:

      Ово ти је исечак на ту тему са Србина,инфо

      Оптужбе против Санде

      Па да видимо како стоји ствар са овим оптужбама и увредама, на чему су и да ли су уопште оне рационално и морално утемељене. Тако се, рецимо, Санди Рашковић-Ивић понајвише замера на наводним изјавама којима је подржала акцију „Олуја“, назвавши је „хуманитарном“, и представљању Сребренице као „геноцида“. Добар пример такве кампање против Рашковићев, који обилује најпримитивнијим псовкама и увредама, таквим да је сваком иоле пристојном човеку мучно да их чита, можемо наћи на Србијаданас.нет. Аутор овог поста окачио је на сајт исечак из једног ТВ гостовања Рашковићеве, где она наводно тврди горе споменуте ставове, при том је најпогрдније нападајући[1]. Али, кад се погледа цела та емисија[2], такође доступна на истом сајту, види се колико је ова оптужба што се тиче „Олује“, потпуно лажна и исконструисана, а што се тиче Сребренице, веома тенденциозна и злонамерна. Јер, шта је заправо рекла Рашковићева у тој емисији? Конкретно о „Олуји“, што се може видети и у клипу, одговарајући Славену Летици: „Ја нећу тврдити да је Сребреница била попут Олује хуманитарна акција што се може закључити из онога што ви говорите“. Дакле, Летица, а не Рашковићева, заправо мисли да је Олуја „хуманитарна“ акција, то је поента његових, а не њених речи! Када се погледа тај део емисије у целини, ово је још јасније него у клипу.

      А шта сама Рашковићева мисли о „Олуји“ и ономе што се дешавало у Хрватској, види се из њеног супротстављања Летици поводом његове изјаве да је „бомбардовање Вуковара и осталих хрватских градова класичан образац једне свирепе агресије“: „Тамо где није било напада на касарне ЈНА није било рата, хрватске паравојне снаге су прве почеле са нападима (упадица Летице – ви сте жртва великосрпске пропаганде), онај ко се залагао за рат био је ваш (Летицин) тадашњи шеф Фрањо Туђман“. И пре тога: „Хрватска нас је 1999. одмах после бомбардовања СРЈ почастила тужбом за геноцид. Ово је за Србију коначно једна изванредна прилика да се проговори о ономе што се десило у Хрватској. Маркач и Готовина су ослобођени, Олуја се десила, 250.000 људи је истерано, велика материјална штета, а да та акција није добила дијагнозу. Не могу да кажем геноцидна акција али нешто што највише на то личи. Хрватска је тужила Србију за геноцид да би се опрала за геноцид који се десио у Другом светском рату. Сад ће бити прилика за Србију да се пред међународним форумима ствари назову правим именом. Добро је да тужбе има, добро је да Србија изнесе своје доказе. На жалост, већина хрватске јавности не види у Олуји никакав злочин, у Хрватској фали 8% становништва, то су искључиво људи српске националности…Србија ће имати прилику да пред једним високим међународним форумом изнесе своју одбрану, да скинемо са себе ту стигму, етикету ‘великосрпских агресора’ која се цело вече овде некако провлачила“. Дакле, наступ Рашковићеве је овде у патриотском погледу сасвим беспрекоран.

      А о Сребреници, рекла је у целини следеће: „Сребреница је била злочин због ког не треба да будемо поносни, она је била геноцидни злочин (на инсистирање Летице ‘какав злочин?’), ми смо у парламенту Србије изгласали декларацију, о Сребреници посебно, ја не знам да ли је неки парламент у окружењу изгласао неку сличну декларацију. Међутим, ја морам да кажем да Сребреница није била само стратиште Бошњака, у јануару и јулу месецу 92. и 93. године је тамо убијено 3585 Срба именом и презименом, тачно се зна ко је убијен, где му је гроб и кад се родио, и о томе се некако не говори, па бих ја хтела сада вас да питам како ви на то гледате… Ви мени нисте одговорили на питање како ви називате то да је у тој истој Сребреници пре него што су Срби учинили злочин, геноцидни злочин, убијено 3.500 Срба…Ви сте узели на себе као да сте ви једина жртва, као да нисте имали ниједан логор за Србе, као да ви нисте ниједног Србина убили“. Дакле, да будемо сасвим искрени и објективни, Рашковићева јесте рекла да се у Сребреници десио „геноцидни злочин“ над Муслиманима, али кад се узме у обзир читав контекст теме и разговора, јасно је да је то више био тактички уступак опонентима да би постигла свој главни и крајњи циљ, а то свакако није прича о геноциду над Муслиманима у Сребреници, која се ево већ скоро двадесет година развлачи по свим могућим медијима, домаћим, регионалним и светским, него о геноциду над Србима у Сребреници, о којима се готово апсолутно ништа не може чути, а који муслиманска страна упорно прећуткује, тражећи за себе искључиву улогу жртве, што је покушано и у ово емисији.

      Ћутање потпредседника СДА Адила Османовића на више пута поновљено питање Рашковићеве како назвати убијање 3.500 Срба у истој тој Сребреници, пар година пре убијања Муслимана, показује да је она свој циљ постигла, да је тријумфовала у полемици и да је њен патриотизам, узимајући у обзир целину емисије и њеног наступа, несумњив. То потврђује и Османовићева реакција „Ви (Рашковићева) оспоравате Хашки трибунал“ и њена изричита изјава „Нећемо дати укидање ентитета Републике Српске“. Уосталом, ако је Рашковићева издајник зато што је (не сасвим вољно) рекла да се у Сребреници десио геноцид над Муслиманима, онда ништа мањи издајник није Шешељ који је недавно рекао да се у Сребреници десио злочин, и да је то „најмрачнија тачка на српској страни“, додајући томе и злочине у Приједору[3]. Штавише, бар мени лично, ова Шешељева изјава делује као тежа по српску страну него изјава Рашковићеве, јер ју је она одмах избалансирала и преусмерила ка причи о геноциду Муслимана над Србима, што Шешељ, бар у овом интервјуу за једну телевизију у БиХ, није учинио. Све у свему, поред високог патриотизма, Рашковићева је у овој емисији испољила још неке врлине: борбеност, сналажљивост, сталоженост, поткованост, аргументованост, што се може приметити и у другим њеним изјавама и наступима. У сваком случају, без намере да икога вређамо и одбацујемо, звучи конкретније, динамичније и убедљивије од њеног претходника на челу ДСС. И као извесна новина и освежење на нашој политичкој сцени, које јој било преко потребно, поготово патриотској опозиционој, уморној и истрошеној од дугогодишњих лидера чији укупан ангажман и резултати нису баш завидни.

      Следеће оптужбе на рачун Рашковићеве, али и Двери, тичу се њихове наводне постављености од стране Вучића, са циљем да разбијају патриотску опозицију. Ове оптужбе у јавности на рачун Рашковићеве нарочито пласира и потенцира Шешељ, а онда то здраво за готово прихватају и многи његови симпатизери. Али, Шешељ никада није понудио конкретне доказе за ову озбиљну оптужбу, са све именима, датумима, описом операције, како он то иначе зна и воли да чини. Зато ове његове оптужбе звуче паушално и неубедљиво. И уопште, када говори о њој, примећује се да ту више има неке личне, па и мизогине, Шешељеве нетрпељивости и омаловажавања који изгледа датирају још из времена деловања Јована Рашковића[4], него што има разложних и оправданих примедби. И Шешељ погрешно мисли да је Рашковићева оравдавала хрватску „Олују“, и да са њом нема шта да се разговара јер не спада у „озбиљне људе“ као неки други из некадашњег ДСС-а са којима је вољан да разговара[5]. Шешељ иде чак дотле да изговара следећу увреду: „Санда Рашковић-Ивић то не разуме. Она је једна ћурка која је залутала у политику. (Немојте то да избацујете.)“ Не избија ли овде из Шешеља мизогинија, став да жене у суштини немају шта да траже у политици (шта онда Радета, Јовановић, Поп-Лазић и друге раде у СРС-у?!), који је испровоцираном оном тако ретком појавом код нас, да се жена нађе на челу неке странке. Не могу да се сетим ниједног таквог случаја сем Мире Марковић, према којој је, често и неправедно, такође емитована мушка женомрзачка енергија (више пута сам лично слушао такве коментаре).

      У сваком случају, на овакве Шешељеве неодмерене и увредљиве изјаве, ДСС и сама Рашковићева одговарају сталожено, са остављањем личног по страни, чак отворено признајући Шешељеву жртву у Хагу, и то мора да импонује: „Била сам повређена Шешељевим понашањем, али када је отишао у Хаг, опростила сам му. Јер је он заиста жртва и човек који је поднео велику жртву. – Да ли он на тај начин персонификује и Србију? Наравно да персонификује српску жртву. Зато сам и свој лични однос према њену ставила по страни“[6]. Исто уважавање Шешељеве борбе у Хагу показује и Покрајински одбор ДСС са КиМ у свом одговору „Родољубиве снаге не треба да се нападају“[7]. Подсетимо, то је исти онај одбор који води најљућу битку против издајничке политике (анти)српске власти на КиМ, на челу са Марком Јакшићем. Он је и предложио Рашковићеву за новог председника ДСС, незадовољан дотадашњом пасивном и према власти опортуном политиком странке. Па зар би онда тај одбор кандидовао некога иза кога стоји Вучић?! Уосталом, зашто би Вучићу био претња ДСС на челу са Коштуницом, који није ни ушао у парламент и који се налазио у фази одумирања? Зашто би он предузимао операцију да Рашковићева уклони Коштуницу са чела странке? Све то звучи врло шупље и неуверљиво. Зато би било лепо и по патриотску ствар добро, а можда, време ће показати, и спасоносно, да Шешељ престане са оваквом реториком према Рашковићевој и ДСС-у, и на њихове добронамерне изјаве и отвореност за разговоре, одговори истом мером.

    11. Иван Вељковић каже:

      Прочитао сам! Хвала ти на овом копирању дискусије из те емисије, али није било потреба и сам знам о чему су разговарали у тој емисији од а до ш и баш због тога и кажем: Ова госпођа је, цитираћу је опет, изјавила је ово: „Сребреница је била злочин због ког не треба да будемо поносни, она је била геноцидни злочин (на инсистирање Летице ‘какав злочин?’), ми смо у парламенту Србије изгласали декларацију, о Сребреници посебно, ја не знам да ли је неки парламент у окружењу изгласао неку сличну декларацију.“ и тиме је нанела НЕМЕРЉИВУ ШТЕТУ србском националном интересу, износећи БРУТАЛНЕ ЛАЖИ о злочину у Сребреници!!! А то, што је ту изјаву дала на инсистирање некога ко не мисли добро Србији и ко лаже, ту њену изјаву чини још погубнијом, још срамнијом, још трагичнијом по србски народ! Још увек одзвања у ушима свих праведника у Србији оно њено „…она је била злочин, геноцидни злочин….ГЕНОЦИДНИ ЗЛОЧИН, ГЕНОЦИДНИ ЗЛОЧИН….“, то јој србски народ, онају патриотски део НИКАДА неће опростити јер је то све само не истина!!! Што се „Олује“ тиче, ја читао у Хрватским новинама о њеној изјави да је то била „делимично легитимна“ операција Хрватске војске чиме је поново нанела сраман ударац србском народу!!!

    12. Alek Sutulov каже:

      ДСС и Нова Србија су биле једине странке које су гласале против. Радикали су изашли пре гласања а остали се нису изјашњавали.

      Декларација о Сребреници

      Из Википедије, слободне енциклопедије

      Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена.
      Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка.

      Декларација о Сребреници или Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије је декларација којом Народна скупштина Републике Србије осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, и тражи и од осталих држава на простору бивше Југославије да на исти начин осуде злочине над српским народом.[1]

      Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије је након цјелодневне расправе до касно у ноћ 30.3.2010. у Народној скупштини Републике Србије, донесена ујутро 31. марта 2010. Декларација је изгласана са 127 гласом за и 21 гласом против[2]. Република Српска је изразила своје неслагање са декларацијом.[3]

      Садржај [сакриј]

      1Текст декларације

      2Уставни основ за доношење декларације

      3Разлози за доношење декларације

      4Објашњење садржаја декларације

      5Идејни творац декларације

      6Став Предсједника Владе Српске о декларацији

      7Предлагачи декларације

      8Предсједник Српске о усвајању декларације (званично саопштење)

      9Странке у Србији које су подржале декларацију

      10Странке у Србији које су биле против декларације

      11Странке у Републици Српској против декларације

      12Види још

      13Референце

      14Спољашње везе

      Текст декларације[уреди]

      Д Е К Л А Р А Ц И Ј A

      Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници

      1. Народна скупштина Републике Србије најоштрије осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, као и све друштвене и политичке процесе и појаве који су довели до формирања свести да се остварење сопствених националних циљева може постићи употребом оружане силе и физичким насиљем над припадницима других народа и религија, изражавајући притом саучешће и извињење породицама жртава због тога што није учињено све да се спречи ова трагедија.

      2. Народна скупштина Републике Србије пружа пуну подршку раду државних органа задужених за процесуирање ратних злочина и за успешно окончање сарадње са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, у чему нарочиту важност има откривање и хапшење Ратка Младића ради суђења пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.

      3. Народна скупштина Републике Србије позива све некадашње сукобљене стране у Босни и Херцеговини, као и другим државама бивше Југославије, да наставе процес помирења и јачања услова за заједнички живот заснован на равноправности нација и пуном поштовању људских и мањинских права и слобода, да учињени злочини више никада не би били поновљени.

      4. Народна скупштина Републике Србије изражава очекивање да ће и највиши органи других држава с територије бивше Југославије на овај начин осудити злочине извршене против припадника српског народа, као и да ће упутити извињење и изразити саучешће породицама српских жртава.

      Ову Декларацију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије“.

      РС бр. 6

      У Београду, 31. марта 2010. године

      НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

      П Р Е Д С Е Д Н И К

      проф. др Славица Ђукић-Дејановић, с. р.

      О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е [1]

      Уставни основ за доношење декларације[уреди]

      Уставни основ за доношење Декларације садржан је у члану 99. став 1. тачка 7. Устава Републике Србије према коме Народна скупштина доноси законе и друге опште акте. [1]

      Разлози за доношење декларације[уреди]

      Устав Репбулике Србије утврђује неприкосновеност људског живота и достојанства; као чланица Уједињених нација и других међународних организација Република Србије је потписница Универзалне декларације Уједињених нација о људским правима, Пакта о грађанским и политичким правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, Допунских протокола из Женевске конвенције о заштити жртава међународних и немеђународних оружаних сукоба, Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида и Статута Међународног кривичног суда и тиме прихвата универзалне цивилизацијске вредности пре свега поштовање људског живота.

      Опредељена за изградњу трајног мира и стабилности на простору Западног Балкана залаже се за унапређење пријатељских односа међу државама бивше Југославије на основу поштовања међународног права.

      Република Србија је опредељена да чува сећање на жртве сурових оружаних сукоба у бившој Југославији деведесетих година XX века и осуди све злочине и процесуира починиоце.

      Народна скупштина Републике Србије доносећи Декларацију потврђује поштовање пресуде Међународног суда правде, главног правосудног органа Уједињених нација и на овај начин изражава спремност да предузме делотворне кораке у обезбеђењу пуног поштовања својих међународних обавеза. [1]

      Објашњење садржаја декларације[уреди]

      Народна скупштина Републике Србије овом Декларацијом осуђује злочин извршен над бошњачким становништвом у Сребреници јула 1995. године.

      Овом Декларацијом Народна скупштина Републике Србије изражава саучешће породицама жртава и извињење што није учињено све како би се ова трагедија спречила.

      Народна скупштина овом Декларацијом још једном потврђује спремност Републике Србије да оствари пуну сарадњу са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и пружа пуну подршку раду државних органа за процесуирање ратних злочина.

      Ценећи значај превазилажења траума прошлости и потребу успостављања пуне регионалне сарадње Народна скупштина овом Декларацијом позива све некадашње сукобљене стране у Босни и Херцеговини, као и другим државама бивше Југославије да наставе процес помирења и јачања услова за заједнички живот.

      Овом Декларацијом Народна скупштина Републике Србије отвара простор и изражава очекивање да ће и највиши органи држава са простора бивше Југославије учинити овакав корак осуђујући злочине почињене српском народу и на тај начин створити неопходан услов за наставак процеса помирења, успостављања пуне сарадње, превазилажење тешких траума прошлости и отварања перспективе боље будућности за све државе и народе у региону. [1]

      Идејни творац декларације[уреди]

      Као идејни зачетник деклације о Сребреници, у српској јавности се представио предсједник Републике Србије Борис Тадић током своје дводневне посјете Републици Српској поводом прославе Дана Републике Српске и крсне славе Светог првомученика и архиђакона Стефана у Бањалуци 9. и 10. јануара 2010.[4] Након свечане академије поводом Дана Републике Српске на којој је Борис Тадић учествовао као почасни гост уз Александра Другог Карађорђевића са породицом, другог дана посјете 10.1.2010. у интервјуу за Радио Телевизију Републике Српске у Бањалуци, Борис Тадић први пут у јавност износи своју идеју о декларацији о Сребреници, коју тада по угледу на резолуцију Европског парламента назива „резолуцијом“.[5] Након што је интервју РТРС објављен у медијима, те Тадићева идеја о декларацији постала јавна, Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик је дао изјаву 12.01.2010. за Радио Телевизију Републике Српске, у којој каже да је неправедно издвајање само једног мјеста, само једног догађаја, и само једног народа наспрам свих других мјеста страдања, догађаја и народа који су страдали током грађанског рата на простору бивше Југославије.[6]

      Став Предсједника Владе Српске о декларацији[уреди]

      У интевјуу који је Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик дао за РТРС 12.1.2010. поводом најаве предсједника Републике Србије Бориса Тадића о декларацији о Сребреници два дана раније, Милорад Додик каже:[6]

      „Мислим да је некоректно што се издвојило само једно мјесто и догађај који се у европској перцепцији и у будућности обиљежава као мјесто страдања и злочина, што он несумњиво јесте, али било је и многих других мјеста у којима су почињени злочини, који су неоправдано изостали из те резолуције.”

      — Милорад Додик 12.1.2010.

      Милорад Додик у изјави за медије даље истиче да је извлачење из хронолошког редослиједа догађаја око Сребренице некоректно, и нагласио да је у том региону непосредно прије тих догађаја погинуло око 3500 Срба и да то говори о томе да је та резолуција излобирана.[6]

      „Доживјели смо потпуно понижење у чињеници да је Насер Орић ослобођен одговорности, а био је командант бригаде која је починила те злочине. И зато не можемо да прихватамо олако неке резолуције усвојене у Европи само зато што неко тамо мисли тако. Није ни Европа безгрешна.”

      — Милорад Додик 12.1.2010.

      Милорад Додик је још додао да су Срби неправедно сатанизовани у прошлом рату и да се и сада бори да жртве тог рата буду на прави начин представљене, те да би било далеко боље да је донесена резолуција о страдању свих на простору бивше Југославије, што би помогло у помирењу.[6]

      Предлагачи декларације[уреди]

      Предлог декларације Народне скупштине Републике Србије о осуди злочина у Сребреници, поднијела је по хитном поступку 29.3.2010. група од 114 народних посланика (посланичка група „За европску Србију Борис Тадић“ коју чинеДемократска странка, Г17 плус 60, Санџачка демократска партија, Српски покрет обнове, Лига социјалдемократа Војводине, а уз ову посланичку групу и посланици Г17 Плус, Партије уједињених пензионера Србије иСоцијалистичке партије), када је предсједница скупштине Славица Ђукић-Дејановић сазвала Трећу сједницу Првог редовног засједања Народне скупштине Републике Србије у 2010. години за уторак, 30. март 2010. године, са почетком у 11 часова. Предлог декларације је образложила Нада Колунџија шеф Посланичке групе „За европску Србију Борис Тадић“.

      Предсједник Српске о усвајању декларације (званично саопштење)[уреди]

      Непосредно након што је усвојена „Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије“, Предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић доноси званично саопштење 31.03.2010. У званичном саопштењу Предсједника Републике Српске се између осталог каже, да је усвајање овакве декларације преурањено док се објективно не утврде све чињенице о дешавањима на које се декларација односи, те да је за Републику Српску оваква декларација и у оваквом облику потпуно неприхватљива, и контрапродуктивна по интересе Републике Српске и српског народа у цјелини. Даље се додаје у саопштењу да Република Србија као суверенадржава има право да самостално доноси одлуке, али пошто се ради о догађају који се односи на Републику Српску, органи Српске имају право да реагују, те да је неприхватљиво било какво довођење у везу судбине Републике Српске и ове декларације, која је унутрашње питање Републике Србије.

      „Сребреничка трагедија треба да буде стављена у одговарајући историјски и правни контекст, како би се у потпуности разумјели догађаји из јула 1995. године. Није коректно издвајати Сребреницу и злочин који се тамо десио, од других злочина и страдања којих је било на свим странама у трагичном сукобу на простору бивше Југославије. Многи заборављају и српске жртве, њих око 3000 са ширег подручја Сребренице и Братунца, које су убиле снаге Насера Орића из Среберенице која је била, или је бар то требало да буде, демилитаризована зона. Најмање што смо тражили и очекивали било је да се донесе декларација која ће осудити све злочине, а не раздвајати жртве по етничкој припадности.”

      — Рајко Кузмановић 31.03.2010.

      Предсједник Рајко Кузмановић је још изразио сумњу поткријепљену пријашњим искуством, да ће ова декларација бити злоупотријебљена на домаћој и међународној политичкој сцени, на штету Републике Српске и српског народа у цјелини.

      Странке у Србији које су подржале декларацију[уреди]

      За декларацију се изјаснило 127 посланика владајуће коалиције од укупно 250 посланика Народне скупштине Републике Србије, против је био 21 присутни, а један присутни посланик није гласао. Декларацију је подржала коалициона посланичка група „За европску Србију Борис Тадић“ коју чине Демократска странка, Г17 плус 60,Санџачка демократска партија, Српски покрет обнове и Лига социјалдемократа Војводине, декларацију су подржали и Г17 плус, Социјалистичка партија Србије – Јединствана Србија, Партија уједињених пензионера Србије и мањине.[1]

      Странке у Србији које су биле против декларације[уреди]

      Против декларације су били посланици Демократске странке Србије и Нове Србије, док су посланици Српске радикалне странке напустили салу прије гласања. Посланици Српске напредне странке и ЛПД-a нису гласали за декларацију.[1]

      Странке у Републици Српској против декларације[уреди]

      Све политичке странке из Републике Српске међу којима су Савез независних социјалдемократа (СНСД), Српска демократска странка (СДС), Партија демократског прогреса (ПДП), Српска радикална странка Републике Српске(СРС РС), Социјалистичка партија Републике Српске (СП), Демократски народни савез (ДНС), су између осталог осудиле декларацију као некорисну у процесу помирења након грађанског рата на простору бивше Југославије издвајањем само једног догађаја и само једних жртава, затим као противну интересима цјелокупног српског народа, као противну интересима Републике Српске, те као дискриминативну у односу на српске жртве Сребренице и околине 1992-1995. које се нису нашле у декларацији о Сребреници, а која тиме српске жртве Сребренице ставља у други ред мање важних жртава дешавања у Сребреници и околини у периоду 1992-1995 [3].

    13. Иван Вељковић каже:

      Алек Алек опет мешаш неке ствари!! Ја ти лепо кажем да једноставно не можеш одбранити дотичну гопсођу од ње саме веруј ми!!! Зашто то покушаваш када се она поноси са антиуставном и антисрбском Декларацијом о Сребреници усвојеном тада у Скупштини Србије??? Ако је како кажеш њен ДСС гласао против те Декларације онда ЗАШТО се она поноси том Декларацијом у дотичној емисији??? Зашто ако је ДСС и она била против тога??? Тај документ је, понављам, СРАМАН и веома увредљив за Србију јер садржи узузетно опасне ретроградне елементе који нам отежавају одбрану и који од нас праве једне најобичније аутодеструктивце који сами себе уништавају усвајањем погубне неистините Декларације о злочину који се и није догодио на територији која је под званичном јуриздикцијом Републике Србије!!! Да ли идеш толико далеко, да, у својој неизмерној љубави и дивљењу према дотичној дамици, сада оправдаваш и ову СРАМНУ Декларацију којом нас је Борис Тадић брутално тада понизио пред целим светом и што је још важније са којом је брутално понизио и увредио све наше жртве које убише исти они Муслимани у Сребреници под вођством кољача Насера Орића који ни сата није осуђен за своја монструозна дела???

    14. EUSrbin каже:

      Ceo Srpski narod pljuje na Seki Ekrem Farmera i Severinu Raskovic ;)

    15. Alek Sutulov каже:

      Српски народ је и сам ИСПЉУВАК чим се ти називаш Србином.

      Нема Србији катарзе док ви не завршите у ћенифи. То су наши преци пропустгили у ранијим приликама али следећи пут неће они који долазе

    16. Иван Вељковић каже:

      Србски народ НИЈЕ испљувак, говори само у своје име иако рекао бих по имену и презимену и ниси Србин!! Овај овде малоумник који себе назива „ЕУБудала“ НИЈЕ Србин већ будалетина усташка, најпре се мало информиши пре него почнеш и ти да пљујеш по србском народу!!

    17. Alek Sutulov каже:

      По ономе како вас неколицина чашћавате друге на овом форуму, нисте ништа друго.

    18. Иван Вељковић каже:

      Ајде??? Мајке ти??? Оне друге мајке мислим!!! Ја тебе нисам „частио“ ничим ружним, управо си ти мене почастио и хвала ти на томе, тако показујеш своју културу а ја само пишем неке ствари о твојој другој мами које би она волела да се никада нису десиле, али шта ћеш, не може се обрисати то што је радила, ми паметни, за разлику од вас идолопоклоника, не заборављамо ко је и шта радио!!!

    19. Иван Вељковић каже:

      Да ћути дабоме! Боље да ћути него да лупа глупости! Не приличи то једној дами! Та госпођа, већ сам то до сада милион пута овде написао, најпре треба да се ИЗВИНИ србском народу за СРАМНЕ изјаве да је „Сребреница геноцидни злочин“ и оне друге да је злочиначка операција Хрватске војске звана „Олуја“ цитирам је „делимично легитимна“!

  4. Branko Samac каже:

    Велики пријатељи Вучића: Кирби, Блер и Бајден су велики непријатељи Срба. По тој логици шта је Србима Вучић?

    1. pierre каже:

      izdajnik

  5. Драган Пешић каже:

    Госпођо организујте петицију по Србији за референдум,па од града до града.
    Лако је овако.

    1. Иван Вељковић каже:

      Није јој то у опису радног места! Њој је задатак да просипа маглу и прича бесмислице попут ове на овој посту! Чуј, „Србија да објави да ће од Русије и Кине тражити да ставе вето на Кирбијеве две Немачке“??? Која Србија да то објави??? Вучићева Србија??? Глупости, све саме бесмислице прича ова госпођа, тражи од Кирбијевих псића да објаве нешто против Кирбија газде им? Глупост на квадрат!!

    2. Александар Радовановић каже:

      Брате, ако те могу тако назвати, молим те немој остављати овакве коментаре пуне једа и гнева који не воде на ичему конструктивном! Ја схватам да ни ти не желиш независност Косова и Метохије, па хајде онда да видимо шта ту можемо да урадимо. Хајде да се ујединимо и подгремејо ситуацију! Ако неко већ говори у наше име, хајде да га подржимо, то смо и чакали, дуго и предуго. Шта значи твој коментар? Мени личи на став оних који „неће ни како они хоће“. Који је твој предлог, која је твоја опција ако не подршка јединој патриотској струји молим те објасни ми?
      Хвала и свако добро ти желим!

    3. Иван Вељковић каже:

      Можеш ме назвати брате, мени је сваки поштен и частан Србин брат! А овај мој коментар на који си ми реплицирао није „пун гнева“! Није није, он је само реалан и ништа више! Само сам написао да се једноставно не може од једне катастрофалне велеиздајничке власти која је потписала у Бриселу срамни Бриселски споразум, и чији се премијер хвалио тиме да је спавао на поду у Бриселу тражити да једна таква власт каква нам је тражи од Русије и Кине да ставе вето на покушаје Запада да тзв „Косово“ прогурају и у Уједињеним нацијама! Разумеш брате? А ова госпођа ето називајући себе „лидером патриотске опозиције“ управо то тражи у овим својим безвредним саопштењима! Да се ујединимо кажеш? Како бре да се ујединимо пријатељу када на једном скупу подршке Србима са Космета дође рецимо једва 1000 људи, док остали пију и ћаскају у кафићима поред тог скупа и ове са протеста праве дебилима и подсмевају им се! Са тим људима хоћеш да се ујединиш? Нема шансе буразеру, мрка капа, зато нам Србија нестаје! Иначе ко је тај ко говори у наше име? Ова госпођа? А не не, она не може да говори у моје име, ја и она нисмо из истог „жанра“, она се дебело нафатирала након Петооктобарског пуча и накупила брдо наших народних пара са којима купује ове скупоцене бисере и бундице које мења нон стоп, и она је изјавила срамно да је „Сребреница геноцидни злочин“ и да је „Олуја делимично легитимна“ и та особа не може говорити у моје име и у име мојих истомишљеника никада! Ето брате, надам се да си задовољан одговором, поздрав и свако добро и ја теби желим!

    4. Stanjevic Goran каже:

      Hmmm… Sve je tacno ali nam ne odgovori sta da radimo. Da se ubijemo? Obesimo? Defetizam nas ne vodi nicemu. Sta fali peticiji za referendum pa makar crni djavo potpise skupljao? Da li postoji neko resenje? Ako ga nemamo ti i ja mozda neko pametan postoji? Sa liderskim sposobnostima.

    5. Иван Вељковић каже:

      Дефетизам не долази у обзир! Ко помиње дефетизам? Ја то не предлажем нити се осећам дефетистички, ја само наводим чињенице! А „шта да радимо?“ питаш? Више пута сам писао о томе и овде и на неким други сајтовима моје мишљење па ћу и теби написати: Значи ја, када би био неки лидер опозиционар са неком својом организацијом, странком или шта већ, ја би организовао протесте својих следбеника ма колико да их имам у том тренутку небитно, после којих не би било стајања, или ми или они! Када се једном крене у једне општенародне протесте против једне велеиздајничке власти попут ове наше садашње, онда више стајања нема и не сме бити! А те протесте би базирао на идеји масовне грађанске непослушности! Никако насиље, никако неред, никако било шта што би нагнало органе реда да интервенишу против нас и да нас у том случају делимично с правом у медијима оцрне као неке анархисте, бандите и слично! Значи, идеја масовне грађанске непослушности, базирана на поштовању грађанских права и слобода, од града до града, од села до села, да се држе говори, да се агитује, да се пропагира идеја о слободној Србији, идеја против издаје, данас 100, сутра можда већ 1000 следбеника, упорност, истрајност и храброст! Тим упорним протестима би привукли пре или касније пажњу јавног мнења, привукли би и народ на својој страни, пробудили би га из зимског сна, почео би да нам се придружује! Не заборави да се средином деведесетих тзв „Савез за промене“ на сличној идеји изборио за „Лекс Специјалис“ у Скупштини Србије и победу на тадашњим локалним изборима у Србији коју је након протеста тадашња власт признала! А не заборави на који начин су протести „Савеза за промене“ почели! Почели су веома скромно, са релативно малим учесницима у демонстрацијама да би на крају све кулминирало и натерало власт да донесе поменути „Лекс Специјалис“ и испуни захтеве због којих су протести и почели! Нешто слично би ја применио и у данашњој ситуацији када би био неки лидер у опозицији! Ето, надам се да си задовољан и ти мојим одговором и да препознајеш идеју која нам је потребна сада у овим судбоносним тренуцима по Србију!

    6. Stanjevic Goran каже:

      Slazem se ali za to treba novac ili podrska neke strane drzave. Isto pokusavaju i u Crnoj Gori pa im za sada ne uspeva. Rezime; Kako privuci Rusiju za takav plan ( o zapadu i ne razmisljam)?

    7. Иван Вељковић каже:

      Треба новац наравно, али најважнија је идеја и истрајност и храброст! „Савез за промене“ је имао Запад по питању финансирања а ми немамо никог нажалост! Рецимо дијаспора! Ту скоро је Бошко ишао „преко баре“ у САД а шта мислиш због чега је ишао? Па због пара и нечије подршке наравно, а чије то ћемо тек да видимо али његова опозициона делатност у скорије време ми не делује нимало енергично и одлучно! А привући Русију па шта да ти кажем Русија и Руси јесу наши пријатељи али њихов новац овде можемо привући само конкретним делима, неће они давати паре на лепе очи никоме, ова досадашња деловања пре свега србског народа нимало не мотивишу Русе да улажу у промене у Србији! Моје је мишљење: Руси се воде већинским ставом србског народа и не могу они бити већи Срби од Срба што је и сам Владимир Путин јасно ставио до знања! Није то фраза, то је истина, и докле год Руси не виде неке конкретне потезе и протесте масе србског народа против издаје Србије, дотле неће финансирати никог и џаба им иду поједини лидери опозиције у госте, паре од њих неће извући док на делу не виде резултате!

Коментари су затворени.