Династија Сауд се сада нашла у озбиљној невољи. Њихов ризични рат нафтом би могао да им се обије о главу. Наслеђе краља Абдулаха би могло да се претвори у крвопролиће, а амерички заштитници би могли да промене страну.

Да почнемо од нафте. Док се залихе нафте САД повећавају, Иран, Ирак, Либија и Сирија губе нафту, због чега има вишка америчке нафте на тржишту. У суштини, тренутна глобална економија не би требало да тежи додатним количинама нафте јер је Европа у стагнацији/рецесији, док је Кина успорила свој развој.

Саудијска Арабија од 2011. године преплављује тржиште нафте, смањујући извоз Ирана, који је већ низак због америчких санкција. Штавише, Ријад је спречио ОПЕЦ (Организација држава које извозе нафту) да смањи производне квоте државе.

Такође, династија Сауд очигледно „кажњава“ Иран и Русију због подршке Башару ел Асаду у Дамаску. Штавише, династија Сауд се прилично ужасава нуклеарног споразума између САД и Ирана (који је још увек под знаком питања) који би могао да доведе до дугорочног кварења односа.

Техеран и даље пркоси. Русија је дигла руке од напада пошто нижа рубља није променила приходе, због чега неће бити дефицита у буџету. Што се тиче источне Азије, конкретно Кине, она може да ужива у огромним количинама јефтине нафте.

Цена нафте је и даље ниска. Очекује се да ће цена по барелу ускоро пасти на 42 долара, а затим на 40,5 долара. Међутим, након тога се очекује неизбежан опоравак.

Неки сматрају да ће цена нафте да се врати бар на 80 долара по барелу до краја 2015. године.

Казнити Русију или пропасти

Председник САД, Барак Обама, отворено је признао у интервјуу да је желео „ремећење цене нафте“ зато што је закључио да ће руски председник Владимир Путин „имати потешкоћа због тога“. То објашњава сарадњу између САД и Саудијске Арабије, као и договор између Џона Керија и крала Абдулаха да се појача производња нафте.

Царство хаоса управља својим вазалима у Персијском заливу до те мере да они не могу да се помере ако САД не дају зелено светло.

Оно што је прилично чудно јесте да тренутна група у Вашингтону изгледа не брани националне и индустријске интересе САД. Читава нафтна индустрија САД могла би да се уништи манипулацијом цене нафте. Сваки иоле нормалан аналитичар би то протумачио као управо супротно од националних интереса САД.

У сваком случају, Ријадов договор је био музика за уши династије Сауд. Њихова званична политика се увек односила на сузбијање потенцијалних замена нафте, укључујући амерички гас из шкриљаца. Дакле, зашто не би оборили цену нафте и чекали док улагања у гас из шкриљаца не постану бесмислено улагање?

Ипак, постоји један већи проблем. Династија Сауд неће остварити довољно прихода од нафте да би подржала свој годишњи буџет уз цену нафте испод 90 долара по барелу. Колико год било привлачно повређивање Ирана и Русије, њихови џепови ће такође бити погођени.

У будућности се очекује висока цена нафте. Нафта се може заменити у доста случајева, али као гориво за мотор са унутрашњим сагоревањем још увек не може. Дакле, ОПЕЦ у ствари штити потражњу нафте наспрам замена за нафту.

Ипак, ту је и један фактор који доста компликује ствари. Док династија Сауд и други произвођачи преплављују тржиште, Голдман Сацхс, ЈП Морган и Цитигроуп у сенци врше ризичну продају деривативних финансија без покрића.

Дакле, ОПЕЦ више није тај који контролише цену нафте, већ је то Вол Стрит. То је велика тајна које династија Сауд изгледа није свесна.

Дисфункционална породица

Као да читава прича већ није довољно запетљана, наслеђе династије Сауд се доводи у питање. Краљ Абдулах (91) дијагностикован је са запаљењем плућа и хоспитализован у Ријаду у новогодишњој ноћи. Постоји могућност и да има рак плућа. Он неће издржати још дуго. Чињеница да га сматрају „прогресивним реформатором“ вам говори довољно о Саудијској Арабији.

Ко ће бити следећи? Први на реду јесте крунисани принц Салман (79), који је такође и министар одбране. Он је био гувернер провинције Ријад готово 48 година. Управо је он надгледао приватне „донације“ авганистанским муџахединима осамдесетих година, заједно са вехабистичким проповедницима. Један од Салманових синова је и гувернер Медине, принц Фаисал. Непотребно је поменути да породица Салман контролише готово све медије у Саудијској Арабији.

Ипак, да би дошао до Светог грала, мора се установити да је Салман способан, што баш није могуће гарантовати. Краљ Абдулах, тврд орах, већ је наџивео два крунисана принца, Султана и Најефа. Ни Салман баш није у најбољем здравственом стању, обзиром да је оперисао кичму, преживео мождани удар и изгледа пати од деменције.

Ипак, Салман већ има наследника – другог заменика премијера, принца Мукрина, бившег гувернера провинције Медина и бившег шефа саудијске обавештајне службе. Мукрин је веома, веома близак са Абдулахом. Мукрин је изгледа једини „способни“ син краља Абдулазиза. Када он постане крунисани принц, следећи наследник лозе ће се бирати међу унуцима краља Абдулазиза.

Трећа генерација принчева је прилично незгодна гомила. Главни међу њима је Митаб бин Абдулах (62) који је оптужен због непотизма. Митаб има своју војску у Националној гарди. Наводи се да су се Абдулах и Мукрин договорили да Мукрин постане краљ, а Митаб крунисани принц. Међутим, то није поуздана информација.

Абдулахови синови контролишу све и свашта. Један од њих је гувернер Меке, други заменик гувернера Ријада, трећи заменик министра за спољне послове итд. Исто важи и за Салманове синове. Међутим, ту је и Мухамед бин Најиф, син крунисаног принца Најифа, који је постао министар унутрашњих послова 2012. године, који је задужен за унутрашњу безбедност. Он је главни конкурент Митабу у трећој генерацији принчева.

Нема ту породичног „јединства“ када су огромна богатства у питању. Ипак, ко год да наследи то богатство, мораће да се суочи са великим проблемима, растућом незапосленошћу, неједнакошћу, секташким поделама, џихадистима у свим могућим облицима који прете да ће кренути на Меку и Медину, потпуном зависношћу од нафте, неповезаном паранојом у правцу Ирана и нестабилним односима са САД.

Када ће се позвати коњица?

Читава ова анализа заправо означава да обећања која је Кери дао династији Сауд поводом „сарадње“ за оштећење руске економије не значе ништа.

Постоје гласине да ће ЦИА пре или касније да крене против династије Сауд. У том случају, једини излаз за династију Сауд биће спријатељавање са Москвом. Управо зато многи означавају тренутни курс династије Сауд у циљу оштећивања руске економије као самоубиство.

Ипак, постоје и аналитичари који тврде да династија Сауд зна шта ради. Династија Сауд изгледа верује да ће задовољавање неоконзервативаца у САД побољшати њихов статус у Вашингтону, али то се неће догодити. Неоконзервативцима не одговара што династија Сауд помаже Пакистану да развије нуклеарне пројектиле, од којих су неки можда „за сваки случај“ постављени и у Саудијској Арабији.

Запетљано, зар не? Међутим, то није чак ни почетак. Једна ствар је сигурна. Какву год игру Ријад игра, било би им боље да озбиљно почну да преговарају са Москвом.

Пепе Ескобар

Wебтрибуне.рс

Ознаке: нафта, рат, Русија, САД, саудијска арабија