Покушај спасавања режима краљевске куће Ал Сауд дипломатским путем не би био могућ зато што се Москва никад не би усудила да у Савет безбедности УН дође са паушалним оптужбама и без чврстих доказа. Ријад би дакле могао скупо да плати за то што је заборавио лекцију о Стаљинграду из Другог светског рата.

Пошто су руске безбедносне службе идентификовале бомбаше самоубице одговорне за два терористичка напада у Волгограду у којима је погинуло 34 људи, Национални антитерористички комитет је 30. јануара саопштио да су ухваћена и двојица њихових помагача. Починитељи самоубилачког напада су Аскер Самедов и Сулејман Магомедов, припадници терористичке групе из Дагестана, на Северном Кавказу. Иако су њих двојица одмах идентификовани одмах после напада, њихов идентитет није се објавио “из безебдносних разлога”. Месец дана после напада, 29. јануара, као саучесници и помагачи су ухваћени браћа Магомеднаби и Тагир Батиров, али истрага тиме није обустављена.

Агенција Итар-Тас јавила је да је у среду у Дагестану највероватније ликвидиран мозак напада у Волгограду, а агенцијски извори са Северног Кавказа јављају да је реч о човеку познатом као “Мирзајев”, иначе вођи банде “Кадарскаја”. У саопштењу се наводи како је Мирзајев убијен у обрачуну са снагама безбедности 5. фебруара у граду Избербаш, а, према прелиминарним подацима, добијеним од истражитеља, све упућује на Мирзајева као одговорног за слање двојице бомбаша самоубојица у Волгоград. Руски и западни медији цитирају антитерористичку службу Руске Федерације која нимало не сумња да су за ова два терористичка напада одговорне милитантне групе са седиштем у Дагестану.

Како исламистичке групе са Северног Кавказа припадају Ал Каиди, готово да нема аналитичара који није помислио на организовани напад у режији Саудијске Арабије. Било је додуше и оних који су пажњу хтели да скрену на “очајнике или очајнице који освећују своје најмилије убијене у обрачуну са руским снагама безбедности”, што је прилично неуверљива теза ако узмемо у обзир начин као и одабир времена и места за извршење терористичких напада. Још од првог напада у Волгограду 29. децембра на железничкој станици, потом дан после у градском тролејбусу, сви су помислили на саудијског принца и шефа обавештајних служби Бандара бин Султана, који је Русију хтео да “упозори” због става о Сирији.

Иако све упућује на саудијског принца џихада, јер је управо он Владимиру Путину прво “нудио заштиту за време игара у Сочију”, потом Волгоград постаје мета два терористичка напада, а недуго затим исламистичке групе непосредно прете нападима на Сочи за време трајања Зимских олимпијских игара, треба разумети став Москве која без чврстих и необоривих материјалних доказа (осим ако нисте Колин Пауел или Џохн Кери; оп. а.) ниједну земљу неће отворено оптужити да стоји иза овако тешких злочина. Дакле, шта повезује терористичке групе са Северног Кавказа са краљевском кућом у Ријаду и што би се догодило када би се са необоривим доказима изашло у јавност?

САУДИЈСКА АРАБИЈА ИЗАЗИВА ЦЕО СВЕТ

Посљедње информације говоре да иза свега стоји исламистичка терористичка група Ансар ал Суна, која је преузела одговорност за нападе у Волгограду. Саопштење терористичке групе објављено је на више интернет страница, а видео снимаак од 19. јануара у трајању од скоро сат времена приказује двојицу наоружаних припадника групе Ансар ал Суна, Сулајмана и Абдурахмана, који тврде да су они починиоци терористичких напада, и то по заповести њиховог вође емира Омара.

Нешто раније је министар вањских послова Русије, Сергеј Лавров, изјавио: “Нећемо се повући, идемо даље, корак по корак, у овој тешкој, али доследној борби против подмуклог непријатеља, који не познаје границе и може бити заустављен само сарадњом међу народима. Ови криминални напади на Волгоград, једнако као и терористички напади у САД, Сирији, Ираку, Либији, Авганистану, Нигерији и другим земљама, организовани су на идентичан начин и имају исте налогодавце.”

Порука Лаврова скоро да није могла бити јаснија, једнако као и она сиријског министра информисања Омрана ал Зоубиа, који је почетком јануара изјавио да “исте силе стоје иза терористичких напада у Сирији, Ираку и Русији”. “Они мисле да зато што имају милијарде долара на располагању некажњено могу чинити терористичке нападе где им је воља”, изјавио је Ал Зоуби, чиме је јасно ставио до знања о чијем новцу је реч.

Са друге стране, ситуација у самој Саудијској Арабији је у односу на Сирију, Либан, Либију или Ирак прилично стабилна. Краљевина се суочава са бројним проблемима који су настали после избијања Арапског пролећа, управо оног које је Ријад финансирао. То се може приметити у секташким сукобима између шиита и сунита, али питање је како Саудијска Арабија мисли да ојача и прошири своју зону интереса са све већим бројем непријатеља и све мањим могућностима да то оствари?

Данас је Саудијска Арабија земља која активно учествује на свим међународним форумима и покушава да се наметне као једина регионална сила на Блиском Истоку. Проблем је што се краљевска кућа у Ријаду ослања искључиво на петродоларе, а Владимир Одинцов за Неw Еастерн Оутлоок пише да су “готово сви државни службеници на западу, без обзира на упозорења која су долазила из медија, чак и са Волстрита, насели на сауидијска обећања и сви су подмићени њиховим новцем”.

Док, са једне стране, троши милијарде долара на финансирање глобалног џихада и подмићивање државних функционера широм света, са друге стране, Ријад регионалним и глобалним “непријатељима” жели да се супротстави без јаке војске, ратне флоте и нуклеарног оружја. Нема војну индустрију или технолошку инфраструктуру, а није ни у стању да задовољи потребе сопственог народа.

Без обзира на високу цену нафте, економска ситуација у Саудијској Арабији се последњих година прилично закомпликовала. Због незаустављивог раста популације (прем попису из 2010, са страним радницима, у краљевини живи 28 милиона људи) трошкови јавне потрошње драстично су порасли. Данас Саудијска Арабија више није мала земља по броју становника са великим приходима, него велика земља која живи од истих прихода као и раније.

Нафта је и даље скупа, али се данас производи широм света. Краљевина има конкуренцију у Анголи, Мексику и Венецуели. Извоз Русије је увећан, а САД, некад највећи увозник, доносе одлуку о енергетској независности и у блиској будућности намеравају да постану извозник нафте. Највећи купци саудијске нафте су тренутно Кина, Индија и земље југоисточне Азије, које, заједно са Америком, стварају ново кризно жариште у свету. У оваквим околностима, буџет Саудијске Арабије и даље 90 одсто зависи од нафте и прихода њеног извоза.

Краљевина је 1990. покренула амбициозни програм јачања ненафтног сектора, али тај план данас, 23 године од његовог покретања, не даје никакве резултате. Велики део нафте остаје на унутрашњем тржишту и због тога спољња политика Ријада нема више сигуран ослонац.

Трогодишњи рат у Сирији се проширио ван њених граница, а кроз секташке сукобе се манифестује у суседним земљама Ираку и Либану. Ирак је још од америчке инвазије легло тероризма, што је парадокс, будући да је Вашингтон 2003. окупирао ту земљу како би глобалном терору задао смртни ударац. Са скоро 10.000 мртвих у 2013. години, Ирак је једна од највећих срамота међународне заједнице. На помолу је и рат у Либану, а напетост се бележи и у Јордану.

Саудијска Арабија финансира готово све екстремистичке групе, које сад више не успева да држи под надзором. Секташки сукоби гутају стотине хиљада живота и на њих се троше огромни ресурси. Политика краљевске куће у Ријаду је најодговорнија за све те сукобе. Због ситуације у Сирији и Египту Саудијска Арабија посвађала се и са дојучерашњим регионалним савезницима Турском и Катаром. Дипломатски односи са осталим монархијама на Арапском полуострву су такође у фази стагнације.

На последњем самиту Заливског савета за сарадњу (Гулф Цооператион Цоунцил /ГЦЦ) у Кувајту осталих пет монархија је поништило стару одлуку о стварању конфедерације заливских земаља по узору на ЕУ. Поменимо да су представници Саудијске Арабије, Кувајта, Катара, УАЕ, Омана и Бахреина пристали на стварање заједничких снага безбедности, које ће имати 100.000 војника, а главна команда ће бити у Ријаду.

Саудијске снове о конфедерацији заливских монархија срушио је омански султан Кабус бин Саид, а током самита је кувајтска делегација све време спречавала свађу између делегација Омана и Саудијске Арабије, чији представници нису штедели речи, а пљуштале су чак и увреде, преноси Кувајт Тајмс.

Због политичке кратковидости и уверења да ће петродоларима купити цео свиет барем за следећих хиљаду година, Саудијска Арабија се довела у неповољну позицију, својеврсни политички вртлог у који је увукла цео исламски свет. Нема назнака да ће се политичка ситуација у краљевини поправити, а групе које Саудијска Арабија једноставно не може да препусти судбини постале су јој највећи тег, а ускоро би могле да утичу и на унутрашње прилике у самој краљевини.

ЦЕНА ПРИЈАТЕЉСТВА САД И САУДИЈСКЕ АРАБИЈЕ?

У сваком случају будућност краљевине увелико овиси о потезима Вашингтона, а познато је да САД не праштају угрожавање њихових интереса, поготово ако је реч о слабијем противнику. Пентагон је у ту сврху до савршенства разрадио доктрину како да нападне и окупира десетороструко инфериорније оружане снаге суверених земаља”.

Овде треба објаснити неколико чињеница. Вашингтон је деценијама умањивао значај непријатељских активности Саудијаца, и не постоји земља на свету која је некажњено учинила толико штете Америци као Саудијска Арабија. Пре неколико недеља потврђено је да су управо саудијски државни функционери (наравно, и принц Бандар; оп. а.) уплетени у одговорност за смрт хиљада Американаца у нападима на Њујорк 11. септембра 2001, а да службени Ријад није претрпео никакву штету.

После напада на WТЦ Вашингтон је на сав глас објавио “рат против терора”, али је то само био изговор за инвазије на Авганистан и Ирак, као и ликвидације или тајне операције на Филипинима, у Јемену, Сомалији, Западној Сахари, Пакистану и где све не, али без стварне побједе САД над екстремистичким групама које су после сваког губитка излазиле све јаче. Није тајна да су САД за ратове у Авганистану и Ираку потрошиле 6.000 милијарди долара и још 2.000 милијарди за операције у “рату против терора” у другим земљама, као и хиљаде војника.

Терористичке групе су активне и на територији Саудијске Арабије. После терористичког напада на америчку војну базу у Дахрану 1996, затим у нападу бомбаша самоубице 2003. у Ријаду погинуло је 35 људи, и то уочи посете тадашњег америчког државног секретара Колина Пауела. У јулу 2004. убијена су тројица америчких војника, а исте недеље отет је и на најсуровији начин обезглављен један амерички инжењер. У децембру 2004. мета напада био је амерички конзулат у Џеди, када је убијено петоро америчких дипломата и особља конзулата.

У децембру 2009. Викиликс је објавио документе у којима стоји да су америчке дипломате знале све о улози Саудијске Арабије у нападу 9/11 и финансирању сунитских екстремистичких група у целом свету. Глобал Ресеарцхнедавно пише: “САД су савезници са Саудијском Арабијом и Катаром, и то без обзира што те две земље већ 30 година финансирају екстремистичке групе, међу којима и Ал Каиду. Саудијска Арабија је највећи покровитељ исламистичких екстремистичких група, попут талибана и Ласкар-е-Таиба, а влада у Ријаду не чини ништа да спречи њихово финансирање”.

Чак и кад лидери краљевине Саудијске Арабије не би били непосредно одговорни за подршку и финансирање активности којима су мета САД, терористи би без саудијског новца постали обична немоћна група верских фанатика и не би чинили ништа. “Идејни творци 9/11 су на крају потрошили од 40.000 до 50.000 долара само за планирање напада…

Отмичари су потрошили преко 270.000 тисућа долара само на територији САД. Додатни трошкови су путовања како би у пасошима имали визе за улазак у САД, затим трошкови за вође завере, као и додатни трошкови оних отмичара који на крају у последњем тренутку нису укључени у сам напад”, стоји у службеном документу владиног поверенства, које је вршило истрагу о нападу 9/11.

О разлозима зашто су САД амнестирале владајућу династију у Саудијској Арабији нећемо расправљати. Сада се враћамо на почетак и поруку Сергеја Лаврова, која је јединствени став целе Руске Федерације, а она гласи “да се Русија неће повући и да ће ићи до краја у овој тешкој, али доследној борби против подмуклог непријатеља, који не познаје границе”.

Како се руске обавештајне службе неће зауставити на ликвидацији извесног Мирзајева, идејног творца напада у Волгограду, врло лако би се могла доказати и активна улога Саудијаца у терористичким нападима од пре нешто више од месец дана, а то би значило само једно. У том случају Саудијска Арабија не би имала ни најмање шансе да преживи у овим границама и на власти са актуелном династијом.

Покушај спасавања режима краљевске куће Ал Сауд дипломатским путем не би био могућ зато што се Москва никад не би усудила да у Савет безбедности УН дође са паушалним оптужбама и без чврстих доказа. Ријад би дакле могао скупо да плати за то што је заборавио лекцију о Стаљинграду из Другог светског рата.

(Стандард)

Ознаке: Волгоград, Русија, саудијска арабија, терористи, финансирање