Прочитај ми чланак
Листа и хронологија ко су били сви Српски патријарси и архиепископи Српска Православне Цркве од Светог Саве до данас.
Реч Архиепископ настала је од грчке речи “архи” (изнад; над; госпоствен) и египатске “мандра” (стадо). У Србији означава духовног вођу – старешину важнијег или већег броја манастира. Највиши је калуђерски (монашки) чин.
Реч Архиепископ настала је од грчке речи “архи” (изнад; над; госпоствен) и египатске “мандра” (стадо). У Србији означава духовног вођу – старешину важнијег или већег броја манастира.
1. Свети Сава 1219-1233, 1235.
2. Св. Арсеније I Сремац 1233-1263, 1266.
3. Свети Сава II 1263-1271.
4. Данило I 1271-1272.
5. Св. Јоаникије I 1272-1276, 1279.
6. Св. Јевстатије I 1279-1286.
7. Јаков 1286-1292.
8. Јевстатије II 1292-1309.
9. Свети Сава III 1309-1316.
10. Свети Никодим 1317-1324.
11. Свети Данило II 1324-1337.
СВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРСИ
Употреба ове титуле почиње негде од Четвртог Васељенског сабора (451) и настала је од грчке речи “патри“ (отац) и “архи“ (госпоствен; власт). То је титула поглавара помесних аутокефалних цркава.
1. Св. Јоаникије II 1338-1346, 1354.
2. Свети Сава IV 1354-1375.
3. Свети Јефрем 1373-1379 , 1389-1392,1397
4. Свети Спиридон 1379-1389.
5. Данило III 1392-1398.
6. Сава В 1398-1406.
7. Данило IV 1406.
8. Кирило 1407-1419.
9. Никон 1420-1435
10. Теофан 1446.
11. Никодим II 1446-1453.
12. Арсеније II 1453-1463.
После пада Србије под Турску 1459. настало је у цркви нередовно стање и Патријарашки престо – није уредно попуњаван. У списима се 1524 г. спомиње епископ Марко који се ..”приџава престола Светог Саве”. Тек је лета Господњег 1557 године успостављено редовно стање у Патријаршији.
13. Макарије Соколовић 1557-1571, 1574.
14. Антоније Соколовић 1571-1575.
15. Герасим Соколовић 1575-1586
16. Саватије Соколовић 1587.
17. Никанор ?
18. Јеротеј 1589-1591.
19. Филип 1591-1592
20. Јован 1592-1614.
21. Пајсије I Јањевац 1614-1648.
22. Свети Гаврило Рајић 1648-1655,1659.
23. Максим Скопљанац 1655-1674,1680.
24. Арсеније III Црнојевић 1674-1690 , 1706.
25. Калиник I 1691-1710.
26. Атанасије I 1711-1712.
27. Мојсије Рајовић 1712-1726.
28. Арсеније ИВ Јовановић-Шакабенда 1725-1737.
29. Јоаникије III Караџа-Грк 1739-1746.
30. Атанасије II Гавриловић 1747-1752.
31. Гаврило II Сарајевац 1752.
32. Гаврило III 1752.
33. Викентије Стефановић –
34. Пајсије II Грк –
35. Гаврило IV Грк –
36. Кирило II 1758-1763.
37. Василије Јовановић-Бркић 1763-1765, 1772.
38. Калиник II Грк 1765-1766.
Ферманом султана Мустафе III укинута је 1766 године србска Пећка патријаршија и потчињена Цариградској. Србска патријаршија је поново успостављена 1920 године са седиштем у Београду.
39. Димитрије Павловић 1920-1930.
40. Варнава Росић 1930-1937.
41. Гаврило Дожић 1938-1950.
42. Викентије Проданов 1950-1958.
43. Герман Ћорић 1958-1990, 1991.
44. Павле Стојчевић 1990-2009.
45. Иринеј Гавриловић 2010-
(Башта Балкана – Хаџи Милан Арсеновић)
