Прочитај ми чланакПрошле су две године од када је мој Дејан погинуо, покушавајући да од бујице спасе човека. Aли, ништа се није променило од тада. Овако за "Блиц" прича Драгана Лазаревић, супруга погинулог ватрогасца, хероја који је 15. маја 2014. године нестао у набујалој води реке Јасенице.
– Свакога јутра, када отворим очи, очекујем да га видим. Схватим да га нема, али знам да је ту… Његово храбро срце куца у грудима нашег сина Николе, који је постао ватрогасац-спасилац, као што је био и његов отац – каже Драгана.
– Поносна сам што сам била у браку са њим. Иза њега је остала племенитост, и понос. Успомене, и двоје предивне деце, Никола и Николина. Боли то што га нема, и ништа не може да га замени. Били смо у браку 21 годину, био је јак, способан, и нисам ни помислила да може да нам се деси нешто тако страшно, да ће смрт, изненада, да нас растави… Да сам знала да постоји таква опасност, да може да изгуби живот, рекла бих му да не иде… Aли, знам и то да га не бих убедила. Није био од оних који одустају, и који се боје да буду ту када је најтеже – каже Драгана.
Никола има 21 годину. Скроман је, ћутљив. Каже да „још као дете волео посао ватрогасца“.
– Гледао сам оца, маштао о томе да будем као он. Од новембра 2014. године сам и ја постао ватрогасац. Отац недостаје, стално, али знам да би био поносан, зато штпо сам кренуо његовим стопама, да спашавам друге људе – каже Никола.
Дејан Лазаревић је имао 44 године када га је прогутала бујица код моста, близу села Жабари, око 06.30 сати изјутра. Покушавао да спаси Љубишу Ј. из села Јарменовци, који се због надошле воде попео на дрво, пошто је бициклом кренуо на посао. Њега је вода понела, а први који му је притекао у помоћ био је Лазаревић.
Дејан је кренуо у бујицу, у воду која је преплавила пут. Држао се за сајлу. Онда су наишли таласи, и нестао је… Ватрогасац је изгубио живот, док је Љубиша Ј. касније уз помоћ мештана сишао са дрвета и спасао се.
Беживотно тело ватрогасца Дејана Лазаревића (44) из Тополе пронађено је дан касније, у мутној води реке Јасенице, око 100 метара низводно од места на коме је нестао. Био је заплетен у грање, а открили су га припадници Горске службе за спасавање који су дошли из Сталаћа.
У породици Лазаревића, остале су успомене, које не бледе. Пчеле које је Дејан почео да гаји, данас пазе његов син о отац… Воћњак који је засадио, чека први род. Кући је одличан ђак у школи. Пријатељи, колеге ватрогасци, нису заборавили његово јунаштво.
На месту, где је страдао, овог маја нема воде. Река Јасеница је мала, питома, не подсећа на подивљалу бујицу која је харала пре две године. На том месту, крај дрвета где је загазио у смрт, да би спасао другог, стоји скромна спомен плоча. Да се зна где је човек дао живот за човека…
