Прочитај ми чланак
Иван Мркић је изјавио да би Србија одустала од чланства у Европској унији (ЕУ), уколико би оно било условљено признањем албанске државе на Космету.
„Ми би, онда, одустали од чланства”, одговорио је Мркић у интервјуу немачком листу Tagešspigel на питање о томе шта би се догодило, ако ЕУ постави признање независне албанске државе на Космету, као услов за пријем Србије.
Мркић је, упитан да ли би Србија могла да прихвати независност албанске државе на Космету, уколико би истовремено дошло до размене територија, одговорио да „нас сторија учи да су при политичким преговорима све опције на столу”.
Он је оценио да, ако стране заиста желе, оне могу да нађу решење и нагласио да црвену линију за Србију повлачи, односно, одређује само српски устав.
Ми желимо да косовски Албанци могу да воде један нормални живот и немамо никакв интерес да они пате, рекао је Мркић.
Говорећи о начинима за побољшање односа са Албанцима на Космету, Мркић је указао да се разговори с Приштином одржавају у конструктивној атмосфери.
Шиптари очекују да у преговорима добију све
Дијалог између нас и Приштине, који модерира ЕУ, води се, на нашу иницијативу, на највишем нивоу између нашег шефа владе и вођства у Приштини. Разговори се одржавају у једној конструктивној атмосфери.
У ствари, до сада се није говорило о заиста сензибилним темама. Такозвани Косовари, албанска мањина у Србији, очекују да добију све што желе, рекао је Мркић и додао да њих у томе, између осталих, подржава и Немачка.
Он је упозорио да, ако се заиста жели одрживо решење, тада оно мора бити прихватљиво за обе стране.
Албанци су своју такозвану државу основали на српској територији. Ми смо спремни да прихватимо реалности, али то морају, такође, свакако и они да учине, рекао је Мркић.
На констатцију листа да је, према српском уставу Косово део Србије и питање да ли једна потпуна независност искључена, Мркић је указао на потребу дискусија и разговора, како би се видело какву визију будућности има Приштина.
Он је рекао да Албанци, додуше, имају јаке помагаче, али да без јединства њихова држава, ипак, не може бити члан Уједињених нација.
На оцену листа да су, посебно Босна и Хвратска, узнемирени због изјава председника Србије Томислава Николићевих о томе да у Сребреници није било геноцида, Мркић је рекао да не жели да коментарише изјаве и, наводећи да је на почетку било страховања која се тичу нове владе, подвукао да су у међувремену контакти са суседима веома добри.
Оно што, међутим, прети тим односима је, према Мркићевим речима, најновија одлука Хашког трибунала о двојици хрватских генерала, пуштених на слободу.
Ти генерали су одговорни за веома много српских жртава. Тиме су српске жртве деградиране у жртве друге класе, жртве, преко којих човек једноставно може прећи, рекао је Мркић и додао да су чак и Срби, који су годинама били за сарадњу са Хагом, разочарани.
То је, очито, била полилтичка одлука, истакао је министар, који је на питање о томе ко би могао политичцки да утиче на суд, одговорио да то знају само судије, одговорне за одлуку- тројица од пет судија.
Мркић је подсетио да су довојица судија, која су била против одлуке, јасно рекла да је она без јуристичке подлоге.
На хипотетичко питање шта би Србија данас учинила, ако би била пред одлуком да изручи генерала босанских Срба Ратка Младића, одговорио да је том одлуком (о генералима) све доведено у питање.
Наглашавајући да нема ни једног јединог Хрвата из Хрватске који мора да служи казну за масакр над Србима, Мркић је рекао да на другој страни, међутим, има 50 Срба, међу њима високо рангирани представници војске, полиције и тајних служби, укупно осуђених на скоро хиљаду година.
Та пресуда је уништила пуно од поверења које смо ми у региону мукотрпно градили. Ми смо, међутим, одлучини да наставимо процес помирења, рекао је Мркић.
Поводом данашњег разговора са шефом немачке дипломатије Гвидом Вестервелом, Мркић је рекао да је то њихов први сусрет и да би ту, поред упознавања и наравно, питања везаних за приступ Србије ЕУ и ситуације на Блиском истоку, где су обојица министара управо боравила, могла да буде једна од тема.
Роми одлазе у Немачку због паре, а не зато што су дискриминисани
Када је реч о повећаном приливу у Немачку подносиоца захтева за азил, углавном Рома из Србије, што је, судећи према изјавама немачких политичара и писању немачких медија, очито, наљутило Берлин, Мркић је изјавио да он само може да каже да је Србија све покушала, како би то спречила.
Али то није лако, рекао је Мркић, наводећи да те људе у Немачкој маме високи животни стандард и финансијски ефекти за азиланте.
Осим тога, граница ка Мађарској је, према речима српског министра, веома пропустљива.
Мркић је рекао да Роми у Србији нису дискриминисани и да они следе само свој сопствени стил живљења.
Тај Проблем не постоји само код нас. И члан ЕУ, Румунија, има те проблеме, рекао је Мркић.
На опаску да многи Роми живе у веома тешким условима, без грејања, Мркић је навео да постоје они који су се одлучили тако да живе и да је Србија покушала више пута да то промени, али да и онда, када им се понуди смештај, они иду тамо где могу да добију више новца.
(Танјуг)
