Прочитај ми чланакДругови су се љубакали са женама генерала, медицинским сестрама, секретарицама... Афера је било на сваком кораку...
Pixsell / Архива Новости
Другови су се љубакали са женама генерала, медицинским сестрама, секретарицама… Афера је било на сваком кораку…
„Cherchez la femme“, узвикнуо је, наводно, један француски полицајац у 16. веку, уверен да се иза кулиса неког злочина крије жена. Узречица „потражите жену“ с временом се похабала од употребе, попримивши низ значења међу којима оно дословно, „у позадини афере потражите жену, љубавну аферу, интригу“, није најмање важно.
Како искрсавају нова сведочења и стари документи о историји Титове Југославије, та фраза и овде добија све више смисла. Систематски преглед историјских извора показује, наиме, како се иза четири или пет најважнијих догађаја Титове Југославије скривала таква позадина.
Ђиласовим текстовима, који су довели до његове смене, кумовао је, рецимо, снобовски брак и скоројевићки живот Пеке Дапчевића који се, на ужас правоверних комуниста, венчао са лепотицом, балерином, буржујком, и брзо се прилагодио Дедињу.
Оптужбе о преварама изношене и на партијском конгресу
Титовим обрачунима с догматским кадровима у Србији помогла је пак афера у чијем се срцу стајао љубавни скандал: Петар Страмболић љубовао је са женом генерала Љубодрага Ђурића, а овај о томе проговорио с – говорнице партијског Конгреса, у Загребу, у дворани Студентског центра.
Американци су слали десетине тенкова Шерман, машинке Томпсон (према којима је уметничко име после узео Марко Перковић) и оружје вредно неколико милијарди долара.
Тамо је, наиме, генерал Љубодраг Ђурић, Титов бивши цимер у Белом двору, с говорнице оптужио Петра Стамболића да је – љубавник његове жене. Двораном су се проломили узвици. Мало је ко међу 2000 делегата могао поверовати што се догађа.
Петар Стамболић, један од челника српских комуниста, седео је укочено у радном председништву конгреса. Генерал Ђурић уперио је прст у њега. Ствар је прекинуо Тито.
„Зауставите тог лудака!“, повикао је. Пошто је Тито заборавио да искључи микрофон, његову претњу чули су милиони грађана у директном радијском преносу.
Генерал Ђурић ухапшен је истог дана. Била је то 1952. година – покушајмо замислити да се то догађа данас, у слободном друштву, вишестраначком систему! Иза ове афере ваљала се политика…
Петар Стамболић имао харем туђих супруга?
„Након меденога месеца шеф Титовог кабинета одједном је почео да примјећује ‘црвену буржоазију’ по државним вилама, златни есцајг и дипломатски магазин увезене одеће“, стоји у једној анализи Ђурићевог случаја.
Владимир Дедијер
„Као врхунац однарођене потрошње државне имовине, његова жена признала је како већ годинама одржава сексуалну везу с Петром Стамболићем, која је довела до њене трудноће.
Стамболић је представљен као похотник који конзумира повећи харем туђих супруга. Причу је Ђурић пренео самом Титу, који је Ранковића задужио да испита чињенично стање. Истина да је шеф Удбе стао на Ђурићеву страну, (сређујући побачај његове жене), али је Тито одбио Стамболићево смењивање.
И тако је Ђурић, у најдубљем уверењу да ужива апсолутну другарску потпору најплеменитијих изданака револуције, самоиницијативно изашао за конгресну говорницу, рачунајући на поправљањо кодекса части и дужности…”
Али, погрешио је.
Титов „ужички јебхоз“
„То је био“, пише Титов биограф Владимир Дедијер, „трагичан доказ ерозије партизанског морала. Тито је у бесу то назвао ‘ужички јебхоз’. Овај назив је исковао адаптацијом два израза – колхоз и совхоз или совјетско државно подузеће, који ће се претворити у јебачко подузеће – јебхоз…“
Афера је, дакако, имала и политичке последице. Тито је у Србији добио још јачу подршку Петра Стамболића, либерала, док је тврђа комунистичка струја доживјела пораз.
Истину о “ужичком јебхозу” Ђурић је исписао у мемоарима који су објављени 1988. године. Након тога, узео је пиштољ, Титов дар, и пуцао себи у главу.
Секс је раставио Тита и Ђиласа
Милован Ђилас
Секс је, међутим, био у позадини и кључног југословенског расцепа – онога између Тита и Ђиласа.
Да херојски етос губи своју некадашњу вредност, први је схватио Милован Ђилас.
Године 1950, када се Тито оженио Јованком, у елитним кулоарима сагледана је сва узалудност, колико “црвенога“ терора, толико идеолошких и политичких оправдања које је Ђилас, као шеф агитпропа, писао по службеној дужности.
Можда никада нећемо дознати је ли Стево Крајачић и у то умешао своје невидљиве прсте, притом користећи Јованкину захвалност за највиши могући женски пласман у хијерахији СФРЈ.
Али две-три године послије, под називом СКЈ, укинут је Ђиласов „агитпроп“, који је, уз остало, од комуниста несаломљивога морала тражио брачну бригу за историјско најзаслужније другарице.
Наслутивши обећану слободу, Ђилас се развео од дотадашње супруге Митре, завиднога револуционарнога стажа, заснивајући брачну заједницу с млађом Штефицом, женом безначајне комунистичке биографије. Комунисти су то дочекали с тихим згражањем.
Наравно да ће Ђилас говорити о лицемјерју двоструких начела, нипошто о особним мукама. Тако ће витешком списатељском гестом устати у заштиту туђе супруге.
Пеко Дапчевић
Милена Дапчевић као инспирација за филм „Официр с ружом“
Публикујући „Анатомију једнога морала“ у часопису Нова мисао у јануару 1954. изложио жалосни случај осамљене и презрене балерине Милене Врсајко, глумице, оперске певачице и младе свога цногорскога земљака Пеке Дапчевића, који је “из шуме“ дошао у Београд на високи војни положај да би га балерина потом „преодгојила“ на ужас старих комуниста.
Та ситна, зла и смишљена узнемиравања – телефонски позиви мужу, саопштавање њој самој саблажњивих детаља, анонимних писама, све је то опадало из недеље у недељу, из дана у дан.
Али је мимо очекивања и насупрот томе, није примила, камо ли пригрлила нова средина. Дочекао ју је тако масиван, леден и непробојан зид који нико није могао унапред очекивати, елаборирао је Ђилас невољу Дапчевићеве жене.
С обзиром на време током рата Милена Дапчевић била је девојчица, ни заслужна за нову власт ни крива за њене претходнике квислинга и нацидржавице.
За дифамацију је тако послужила реторика коју исправне политичке супруге сигурно нису прихватиле у КПЈ и НОБ-у. Упркос партијским школама и течајевима описмењавања, у брзину је кренуо речник њихвих материнскога порекла балканских сељанки, завидних на доброј брачној прилици.
Јово Капичић
„Наратовао се другар, требало је само да подигне сукњу“; „ухватила га је на голу ногу“, брујало се шапатом око Миленине фигуре. Према тим је мотивима после снимљен филм „Официр с ружом”.
Неколико месеци после на партијском скупу Ђилас је оптужен за либерализам који збуњује и узнемирава јавност. Искључен је из Централнога комитета.
Нова мисао никада више није изашла, њен главни уредник, Скендер Куленовић, деградиран је у коректора Борбе.
До разрачунавања Партије с Ђиласом дошло је на пленуму ЦК 16. и 17. јануара, написао је у једном тексту Иван Ивањи, дугогодишњи Титов преводилац с немачког:
– Иако су узрок свакако пре свега били Ђиласови теоријски чланци у Борби, слутим, а наравно доказати не могу, да многи конци воде и у спаваће собе, на пример, самог Тита, Кардеља, Ранковића и других, где су супруге узбуђено указивале на ‘Анатомију једног морала’ и спомињале Пеку Дапчевића и Бебу или њену најстарију сестру. Нико о томе није говорио ништа слично, можда је моја машта побегла са мном… „
Голи оток уско је везан за љубавне афере
И Голи оток, то јест логор на њему, уско је везан уз љубавне афере у Партији. Заповједник тог логора био је генерал Јован Капичић, дјед познатог глумца, отац још познатијег кошаркаша и – што је мање познато – први дечко Даворјанке Пауновић, највеће љубави Јосипа Броза Тита.
Тито је Капичићу узео Даворјанку, а заузврат дао – каријеру.
Даворјанка Пауновић
„Као да се ни тада ни касније није ништа десило, тај Јово Капичић је стално напредовао без обзира на то што је радио“, испричат ће касније Владо Дапчевић, рођени брат Пеке Дапчевића, који је на Голом отоку оставио најбоље године свог живота.
„Мени се чини да је тајна у следећем. Његова девојка пре рата у Београду била је Даворјанка Пауновић Зденка. Знаш ко је Зденка? Титова ратна секретарица и невенчана жена.
Да, да, жена. То је била јавна тајна.
Опасније је било замерити се тој Даворјанки него лично Титу.
Почетком четрдесет прве године београдска организација је од Централног комитета Партије добила наређење да пошаље две студенткиње, чланице Партије. Избор је пао на њу и на Вјеру Планојевић.
Вера је била касније љубавница Сретена Зујовића. Тада се Даворјанка зближила с Титом. Ваљда су се и Тито и Даворјанка због тога осећали нешто дужни Јову Капичићу – она га оставила због Тита – и тако му се свашта опраштало, и још је напредовао”.
