Многе људске судбине су у другој половини XX века, биле везане за субкултуру рока, и многима је „SEX, DRUGS &RNR“ (Секс, дрога и рокенрол) идеологија однела живот. Нихилистичко „превредновање свих вредности“ одразило се на читав свет, па и на наш народ, на многе младе људе. Зато и ова књига Пут у Нигдину: да се, о томе, чује и друга страна. А каквим све путевима младост без Христа може стићи сазнајемо из разговора са монахом Арсенијем Црноречким („Политика“, 14.04.2006; разговор водио Бошко Ломовић):

„Под врхом Мокре Горе је манастир Црна Река, а у њему, ево навршила се година, борави иконописац монах Арсеније (45). Дипломирани стоматолог, млад и надобудан, провео је седам година у Њујорку, потом на Светој Гори, у Острогу, 12 година у Дечанима и, најзад, скрасио се у Црној Реци. Ових дана дошли смо до његове књиге „Бог и рок-ен-рол“, а убрзо и до аутора. Велики љубитељ рок-ен-рола и још којечега што је „красило“ београдске рок-групе, седамдесетих и осамдесетих, постао је противник свега реченог. Тврди – уз помоћ вере у Бога.

– Живео сам веома распусним животом. Почињало се у дискотеци „Цепелин“, потом је дошло друговање са члановима „Електричног оргазма“, „Идола“, „Екатарине Велике“. Осећали смо се друкчијима и почели се самообожавати, презирући друге. Дрога нам је давала осећање испуњености и креативности. Марихуана је била она јабука коју је Адам загризао на наговор Луцифера. Наш манифест је био: секс, дрога и рокенрол; живи брзо, умри млад и буди леп леш– говори нам монах Арсеније (Александар Јовановић).

Не исповеда се случајно и није случајно написао поменуту књигу.

Све је наменио потенцијалним наркоманима, јер мало је, каже, шансе за оне који су „дубоко загазили“.

Екатарина Велика – Пар година за нас (1989)

По завршетку студија, са групом истомишљеника одлази уЊујорк. Били су дубоко несрећни што у Америци нису рођени. Ево, стигли су и наставили да се урушавају: ни дана без секса и дроге („Пушио сам марихуану, каткад ушмркивао кокаин и свако вече излазио у кафић по нову женску за наредну ноћ.“).

– Ни новац нижене, ни дрога ме нису испуњавали, празнина у мени је расла. Кад сам био сасвим близу да притиснем гас „доџу“ и да се стрмоглавим у Источну реку, случајно сусрећем једног познаника, узорног православца који је зрачио унутарњим спокојем. Тражио сам да ми помогне, а он ми је дао књигу о Његошу владике Николаја Велимировића, која говори о универзуму и Богу, потом и практичну књижицу о православљу руског подвижника Нила Сорског. Та литература ме је избавила. Бацио сам дуван, дрогу и лишио се свих дотадашњих порока – открива нам радикални животни преокрет.

Међутим, његове среће нису били други, па је монахова књига непреболно туговање за пријатељима из београдских скамија, чијег је умирања био сведок. Били су музичари, песници, глумци, сликари, а покосила их је СИДА, хепатитис, „предозираност“ и самоубиство.

И док данас, надлежни и штампа, из разних обзира, крију идентитет страдалника од дроге, објављујући само суву статистику, монах Арсеније описује појединачно трагичну коб, па за чланове популарне групе „Екатарина Велика“ наводи у књизи:

– Први је од хероина умро Ивица, вероватно најбољи бубњар кога је Београд имао. Затим је отишао вођ групе, гитариста Милан, певач и надарени композитор. У Лондону је завршио басиста Бојан. После свих, преминула је Маргита, клавијатуриста при крају сва отечена од наркотика, алкохола и лекова.

ЕКВ – Ти си сав мој бол

Пошто је описао коју су идеолошку тортуру трпиле Мира и Маја, кћери високог државника (био је чест гост у њиховој кући на Дедињу, у књизи наводи и име њиховог оца) и њихово спасавање у рок-ен-ролу и дроги, констатује да су му „обе кћерке као тешки зависници од хероина, једна за другом умрле од „СИДЕ“. Најболнији губитак за Арсенија је друг из детињства и свих каснијих година, садруг у Њујорку, талентовани сликар Душан Герзић Гера. И њега је убио хероин, јер је „сатана бацио своје зверско око на његову душу“.

Није марихуана лака дрога, како је означавају, па чак и законски допуштају њену употребу у неким земљама. Лаке дроге су кафа, црни чај и чај од америчке биљке мате. Цигарете су јаче од свих лаких дрога. Тешке дроге су хашиш, марихуана, ЛСДи кактус мескалин. Смртоносне дроге су деривати кокаина и опијума – класификује монах Арсеније, несумњив познавалац наркотика. Он сматра да је наркомане тешко лечити медицином. Може да помогне једино искрено призивање Бога у помоћ („Вера је мост ка избављењу, сведочим мојим примером.“).

Монах Арсеније сведочи да је вером испунио празнину у себи „коју сам узалудно покушавао да зачепим свеколиким развратом.“

Рече још да ће ускоро ући у своју испосницу на Мокрој гори и ту остати дуго, награђен љубављу и срећом због победе над сатаном у себи.!

ЕКВ – Круг

„Круг је направљена 1988. године и у тој песми се говори о животном путу који свако мора да прође, да би заокружио свој животни круг, да би испунио животну мисију на овом свету и да би прошао кроз све тешкоће и лепоте живота, сваки живот је за себе оригиналан и непоновљив и о томе се говори у песми.“

Милан Младеновић

Извор текста је књига: Пут у Нигдину – Владимир Димитријевић

(Башта Балкана)

Ознаке: дрога, ЕКВ, рокенрол