Прочитај ми чланак

СЕЉАЦИ КОЈИ СУ РЕШИЛИ ДА НЕ КУКАЈУ: Сир продају на интернету

0

krave

Уместо на пијачној тезги, златарски сир који произведе у Комаранима, код Нове Вароши, Миланка Тртовић излаже на интернету и продаја јој одлично иде. Њено пољопривредно газдинство једино је у овом делу Србије које има интернет сајт, па се за услове куповине распитују са свих континената.

Миланка Тртовић (52) се до пре неколико година није много разликовала од других произвођача белог мрса с планинских пашњака нововарошког краја. Уз пијачну тезгу дреждала је на снегу, киши и жеги, а онда је решила да окрене лист.

Задовољни приходом

Тртовићи на пијацу у Прибој одлазе једино петком због старих муштерија.
„За сваки килограм сира водимо прецизну евиденцију – када је произведен, коме је и по којој цени продат. На крају године, сведемо рачун и задовољни смо приходом“, кажу Миланка и Миланко Тртовић.

– Излажући златарски сир на бројним сајмовима здраве и етно хране у Србији и региону, видела сам да су посетиоци очарани његовим укусом, па сам решила да га понудим и онима који немају прилику да га купе на други начин. Интернет сајт који ми је израдила ћерка веома брзо је повећао продају. Ове године, купцима ћемо испоручити вагон златарског сира, а какво је интересовање, могли бисмо и више само да имамо услова за већу производњу – прича Миланка.

Транспорт златарског сира из Комарана до сладокусаца широм света велики је проблем, па се и Тртовићи и купци довијају на разне начине. A да им се пошаље сир, траже и не питају за цену чак и из Русије и Aустралије.

– Имали смо у Комаранима и госте из Aмерике, који су тражили да их научимо да музу краве и праве сир, а посетиоци сајта зову често и траже да их упутим где могу да купе хељдино брашно, паприку у павлаци или се интересују за сеоски туризам. Саветовала сам своје сељане да и они следе наш пример, али је изгледа најлакше кукати. На овај начин би могло доста тога да се прода и не би имали тржишних вишкова само да је договора и више предузетничког духа код мештана – каже Миланка.

На породичном имању у брдима изнад Златарског језера Миланка, супруг Миланко (51) и свекрва Милоранка (76) гаје десетак музних крава.

Када им обавезе дозволе, у помоћ им притекну и ћерка Данка и син Бранислав с породицом, који у Београду раде и студирају.

– Од пре десетак година, када смо остали без посла у фабрици у Новој Вароши, производња златарског сира нам је једини извор прихода. Ради се много, али се и солидно заради, а беле кришке су нам помогле и да школујемо децу – прича глава куће Миланко Тртовић.

Извор: alo.rs

8 коментара “СЕЉАЦИ КОЈИ СУ РЕШИЛИ ДА НЕ КУКАЈУ: Сир продају на интернету

  1. тупанар каже:

    Са десет хиљада јевра,колико држава даје „страним инвеститорима“ за свако радно место отворено у србији,већина сеоских домаћинстава би „процветала“ -обновила или засновала нову производњу здраве хране,обрадила запуштена имања,везала младе за напуштена огњишта,допринела порасту наталитета,…..то је једино исправна будућност државе Србије.

  2. тек успут каже:

    Не требају нама фабрике него пуна села.

    1. Аца Тодоровић каже:

      Тачно тако. Села су заправо фабрике за производњу хране, али су те фабрике пусте, јер имамо неспособну власт која не улаже у њих.

    2. тек успут каже:

      На жалост није то само ова власт. Сећам се да су сељаци кукали и док смо били у социјализму. Држава их је увек држала на кратком канапу и стално им ускраћивала нешто. Или помоћ, или су их заје6авали са откупном ценом а накупци су трљали руке. Како тада, тако и данас. Како видим, наш сељак је убијен у мозак па и кад му се нешто предложи што би могло да унапреди пословање, он то не прихвата из оправданог страха да ће га опет преварити, а да ће он остати „доњи“.

    3. Аца Тодоровић каже:

      Наравно да није само ова власт крива, највеће зло су нанели комунисти, одузевши сељацима земљу.Мало су попоравили грешку 1976, када су донели „Зелени план“, па је село било мало живнуло. Тада су комунисти штампањем новца обезбедили сељацима и стоку и новац за откуп стоке. Био је кренуо и извоз меса, Италијани су 80-тих година унапред плаћали месо Србији. Али доласком Социјалиста на власт и санкције, допринели су да већина државних и приватних фарми затвори а извоз меса је стао. Држава ће вратити поверење сељаку онда када буде штитила сељака, а не само саветовала шта треба да ради.

    4. тек успут каже:

      Управо тако. Ја не памтим кад је мој тамо неки предак напустио село и дошао у град, али сам врло свесан да је село база, темељ сваке државе и да темељ мора да буде најчвршћи. Све оно изнад како буде и како може.

    5. Putnik каже:

      Vlast i ne treba da ulaze nista, seljaci su sposobni sami za to, vec vlast treba da prestane da ih pljacka, i sela bi se vratila u biznisu. Iz vise pkolnoh sela, udruzenjem seljaka mogli bi u gradu otvoriti pijac za prodaju svojih proizvoda, a sa manjim dazbinama i koje kakvim nametima, te isto i sa besplatnim parkingom, i od toga bi imali korist i seljaci i gradjani koji bi imali jeftiniju i sveziju robu. Ali veliki je problem sto nas narod nema bizniskog iskustva i znanja, pa i interesovanja, za tako nesto. Tu bi cak i drzava mogla pomoci, ali ni oni nemaju interesovanja jer u vecini slucajeva i oni su vise na stranu tajkuna, (bogatasa) od kojih dobijaju pomalo love, da bi ih stitili. Eto to je nas sistem.

    6. Аца Тодоровић каже:

      Србско село је уништено доласком комуниста на власт, који су по налогу Крдеља, одузели сељацима земљу и забранили увоз нових пољопривредних машина. Власти западних земаља подржали су такву политику Тита и Кардеља који су спроводили такву политику у Југославији, а својим сељацима су давали велике субвенције за куповину земље, машина и стоке. Данас све богате и развијене земље имају велике капиталисте на селу са вликом количином земљишта и свом потевбном механизацијом. Наш сељак са мало земље 2,3-10 хектара не може да парира западним пољопривредницима. Чак и на западу се ови великопоседници удружују да би имали бољу и јефтинију привреду. Наши пољопривредници који су мали поседници земље чак и кад би се удружили опет не могу да парирају западним пољопривредницима.
      Да би се село опоравило, грешка МОРА да се исправи коју су комунисти направили. Морамо се вратити 80 година уназад када смо у Србији имали сељаке који су имали по 20, 40 и више хектара земље. Ово мора држава и власт да одради и да исправи грешку коју су комунисти направили.

Коментари су затворени.