Прочитај ми чланакАмериканци поново отворили питање утицаја Кремља на Србију и Балкан. Дачић: Милион пута смо рекли да се тамо не баве обавештајним радом.
Руско-српски хуманитарни центар у Нишу још је болан трн у оку Вашингтона, који и даље не верује да су посреди „чисте намере“ Москве.
Овакву оцену у среду је у Поткомитету за спољне послове америчког Сената изнео Хојт Брајан Ји, заменик помоћника америчког државног секретара за Европу, додајући да је „врло могуће да Центар за крајњи циљ има утицање на формирање јавног мњења“:
– Веома је важно бити опрезан. Имамо питања у вези с тим зашто Русија покушава да успостави центар у Нишу и зашто за ту установу тражи посебан статус? Зато смо саветовали Србији да поставља тешка питања: зашто им је потребна та установа, зашто траже специјалан статус и шта ће да раде тамо што се већ не ради у Београду у постојећим сличним установама.
О томе да ли је Вашингтон тражио од наших власти да се овим поводом „разјасне“ са Москвом, шеф дипломатије Ивица Дачић каже, за „Новости“, да је такав наступ последица њихове уверености да Центар има намеру да се бави обавештајним радом и да буде центар руског утицаја на регион:
– Милион пута смо им рекли да је то хуманитарни центар за реаговање у случају ванредних ситуација. Ако је потребно још додатних разјашњења, тражићемо их од Русије.
Како су „Новости“ већ писале, Београд не спрема катанац за Центар у Нишу, упркос притисцима појединих западних држава, и тражи модел по ком би руско особље добило статус какав имају и административни службеници амбасада.
Званичник Стејт департмента, како је пренела Слободна Европа, упозорио је у Сенату и да Москва појачава покушаје да утиче на политику на Балкану и приписао јој „охрабривање Републике Српске на сецесију“, док је као циљ САД истакао „промовисање стабилности“:
– Ако би Америка окренула леђа Балкану, постојала би опасност да се те државе окрену превасходно Русији, потом и Кини. Малигни утицај Русије видимо нарочито у јавном охрабривању, а можемо тек замислити какво је тајно охрабривање, сецесионистичких корака одређених политичара из РС да се одвоје од БиХ, што би било кршење Дејтонског споразума.
Упитан да наведе конкретне циљеве Кремља у региону, Ји је рекао:
– Било би веома тешко читати мисли Владимиру Путину, али чини нам се да су Руси последњих месеци покушали да регион одврате од окретања ЕУ и НАТО. Ту је и комерцијални интерес, на пример у енергетској области, да би повећали зависност од руских извора.
По проценама које је изнео, стабилност на Балкану остаће рањива због застоја дијалога између Београда и Приштине, а о дијалогу је навео:
– Биће још много несагласја, али ЕУ и САД остају посвећене да помогну тим државама да пронађу дугорочно решење. Подржавамо формирање војске Косова, али та стратегија укључује да се с њом сагласе све стране, укључујући и српску мањину.
САРАДЊА СА СОРОШЕМ
Тема дебате у Поткомитету били су и наводи да је Џорџ Сорош ангажован на Балкану кроз програме са Владом САД. Ји је, међутим, рекао да напори Владе САД и ЕУ нису под утицајем ниједног појединца, „па ни Сороша“, већ да је обрнуто и да невладине организације подржавају оно што ЕУ и САД промовишу као подршку реформама:
– Видимо да се Сорошевог фонда ангажује на јачању цивилног сектора. Било је сарадње САД и ЕУ с њима на одређеним пројектима, али у много мањој мери него што било ко мисли.
РУСОФОБИЈА И РАСПАД ЕУ
Питања других сенатора и одговоре Јиа око Русије, председник Поткомитета, републиканац Дејна Рорабахер, назвао је „русофобијом“:
– О чему се ради? Нема више Совјетског Савеза. Они су велика сила и имају право да покушају да прошире свој утицај као што ми чинимо. Наша војска је свугде по свету, покушавајући да то уради чак и преко армије.
Рорабахер је оштро критиковао и ЕУ, рекавши да је она на силазној путањи и да се распада.
