Прочитај ми чланак
РИЈЕКА – Прослављени глумац Раде Шербеџија недавно је са својим позориштем Уликс прославио 15 година постојања на Брионима. Глумац који иза себе има више од 160 филмова, међу којима су и бројни велики холивудски хитови, глумио је у седам епизода једне од најпопуларнијих светских серија „Донтон Еби“, а недавно је велику улогу остварио и у првој сезони Би-Би-Сијеве серије „Д фајв“ која би на програму требало да се нађе ујесен.
Такође, очекује га и снимање великог холивудског филма „Обећање“, а глумац је регион изненадио вешћу да размишља о одласку из Хрватске у којој се не осећа задовољно.
„Играо сам у седам од десет епизода ‘Донтон Ебија’. То је била једна од важнијих улога у тако великој серији. То је престижна ствар јер је то једна од најпопуларнијих светских серија. Радио сам и једну Би-Би-Сијеву телевизијску серију ‘Д Фајв’ која има осам епизода, а ја имам улогу у пет. Јако је занимљива улога и одлична екипа, а и супер пројекат. Потписао сам уговор и за нови амерички филм који се зове ‘Промис’ (Обећање) о Јерменима и геноциду над њима. Играм једног од главних Јермена и јако је занимљива улога, па се веселим томе. Режира сјајни Тери Џорџ и то је велики амерички пројекат. Двоје младих глумаца имају главне улоге и чини ми се да ће бити нешто на трагу ‘Доктора Живага’, једна љубавна прича с историјском позадином“, најављује Раде.
Међутим, серије су у иностранству, каже, исплативе уколико је глумац део сталне поставке.
„Стална сам постава био двапут: у ‘Створењима’ – и у ‘Црвеној удовици’. То се исплати јер је пристојна пара, али у ‘Донтон Ебију’ – у сам ‘гест стар’ (гостујућа звезда) и нисам у свих десет епизода. То је слаб новац, али је ствар престижа“, објашњава Шербеџија.
Он се заиста може похвалити бројем и квалитетом пројеката које је радио у иностранству, али прилично му смета што му се и даље ставља етикета да стално игра Русе.
„Колеге у својим интервјуима као неправду спомињу то како играм само Русе, а то није истина. Наравно, играо сам и Русе, али логично је да у америчком филму играм странце кад сам странац. Не могу да играм Американца због акцента. Опет, нисам тип глумца попут Шварценегера који има европски акценат, али је на почетку играо улоге у којима је имао малтене три реченице, а остало је била акција и вожња аута.
Ја играм другу врсту улога, различите улоге, и позитивце и у психолошким драмама и снимао сам лепе филмове с великим режисерима, добио многе награде на фестивалима, тако да сам задовољан својом иностраном каријером“, тврди Раде, посебно издвајајући рад са Стенлијем Кјубриком, Гајем Ричијем и Франческом Росијем, али и улоге у филмовима попут „Фјуџитив писиз“, „96 сати“, „Oтети 2″, где је глумио с Лијамом Нисоном, и један од последњих пројеката у Италији „Ио соно Ли“ захваљујући којем је добио и неколико награда на фестивалима.
Са филмом „Ослобођење Скопља“ који је режирао са сином Данилом, а у којем једну од главних улога игра и његова ћерка Луција тек очекује улазак на фестивале, а ужива и у породичном, тачније, приватном позоришту Уликс који води заједно са супругом Ленком Удовички и у којем га овог лета, уз „Краља Лира“, очекује и улога у представи „Антигона“ која се ради у копродукцији с Мессом из Сарајева и којој се посебно радује јер ће у њој да заиграју и његови студенти.
Међутим, након неколико година живота у Ријеци где се доселио са супругом Ленком и њиховим трима ћеркама, овај велики глумац поновно размишља о пресељењу. Кад ниси близу Холивуда, каже, нема ни толико понуда, иако је последњих година ипак добијао велике и значајне улоге.
„Размишљам о пресељењу највише јер у овом тренутку у Хрватској нисам задовољан многим стварима. Земља је распродата и тешко има прилику да се људски постави на ноге, а толико је дивна и има потенцијала. У том смислу је и однос према култури забрињавајући. Режу се све могуће ствари, а на култури се не би смело штедети.
Нажалост, у Ријеци немам где да радим са студентима. Пројекат који смо имали, Студентски културни центар у оквиру кампуса, чини се да се неће још увек да почне са изградњом, а ја сам веровао и маштао о томе да ће бити завршен.
Можда се опет вратим у Лос Анђелес или Њујорк или Лондон. Сад ми све три ћерке студирају ‘напољу’ и то је један велики разлог зашто не морам да будем овде“, открива Шербеџија и додаје:
„Ријека ми је божанствена, дивно ми је да ту живим и волим да будем близу мора, али некако ме депресија хвата због немаштине и нема простора у ком могу да радим“, пожалио се на крају глумац.
Извор: jutarnji.hr
