Прочитај ми чланак

ШЕШЕЉ: Ђинђић не заслужује споменик, ДС то најбоље зна

0

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ изјавио је данас да Зоран Ђинђић не заслужује да добије споменик у Београду, те да ни руководство ДС није хтело да му диже споменик, јер је, тврди, знало у какве је све криминалне афере био својевремено умешан убијени премијер.

Фото: Србин.инфо  - Л.Филиповска

Фото: Србин.инфо – Л.Филиповска

Лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ изјавио је данас да Зоран Ђинђић не заслужује да добије споменик у Београду, те да ни руководство ДС није хтело да му диже споменик, јер је, тврди, знало у какве је све криминалне афере био својевремено умешан убијени премијер.

Шешељ тражи да се уместо тога истражи пуна истина о његовом убиству.

„Позивамо режим да се томе посвети, видимо да неки од оних који су учествовали у ликвидацији Ђинђића чак претендују да уђу у владу. Треба Чедомир Јовановић прво да буде саслушан око свих околности које се односе на њега, и за оно што имамо доказе да је наложио рушење куће у Шилеровој како би се скрили сви тргови око тога ко је тамо долазио“, рекао је Шешељ.

Он је на конференцији за новинаре у седишту странке казао да оно што треба урадити за Ђинђића без обзира, како је додао, „шта је био и какав је био, јесте – разјаснити његово убиство, а не певати му жалопојке“.

Шешељ сматра да постоји страна, али и политичка позадина убиства.

„Aктуелни режим као да се инати са ДС, која никад није ни хтела да подигне споменик Ђинђићу. Руководство ДС је најбоље знало у какве је све криминалне афере био својевремено умешан Ђинђић“, рекао је Шешељ.

Он је додао да се због тога ни Борис Тадић није усуђивао да крене са иницијативом за подизање споменика.

Шешељ је навео да споменике треба подићи великанима попут Борислава Пекића и Добрице Ћосића. Он је такође истакао да, ако неки политичар заслужује да му се подигне споменик, онда је то Слободан Милошевић који је погинуо у Хагу борећи се за српске националне интересе.

 

10 коментара “ШЕШЕЉ: Ђинђић не заслужује споменик, ДС то најбоље зна

  1. Perun каже:

    Spomenik treba podići Miloševiću reče šešelj, taj isti je i ovo rekao:
    ———–
    „Milošević je najveći kriminalac i najveći srpski izdajnik. Mi, srpski radikali ćemo
    nastaviti borbu protiv njega i crvene veštice sa Dedinja i mi ćemo ih i srušiti.“
    („Naša borba“, 4. avgust 1995)

    „Pošto je Milošević glavni stručnjak za kriminal, i oko sebe je okupio kriminalce.
    On dobro zna kako se pljačka svoj narod.“
    („Politika“, 8. april 1994)

    „Milošević će izdati i Kosovo i Metohiju, i Rašku oblast i takozvanu Panoniju u Vojvodini.
    Pristaće i na odvajanje Srbije od Crne Gore. Taj moderni srpski Kaligula je u
    stanju da Srbiju svede i na Adu Ciganliju.“
    („NIN“, 11. novembar 1994)

    „Avione NATO-a koji su gađali Udbine navodio je Slobodan Milošević.“
    („Politika“, 22. novembar 1994)

    „Milošević će uskoro u zatvor.“
    („Velika Srbija“, januar 1995)

    „Iza svih kriminalnih afera u Srbiji stoji lično Slobodan Milošević.“
    („NIN“, 23. jun 1995)

  2. xyz каже:

    Незванично: Транскрипти разговора Вучића и Шешеља
    Војислав Шешељ и Александар Вучић, дугогодишњи политички саборци, сад велики политички противници, срели су се лицем у лице у Скупштини Србије, после осам година. Изјаве након 50 минута разговора су биле штуре, па смо морали да претпостављамо како је текао тај разговор. Пред вама су алтернативни транскрипти.

    — Којићу, изађи, рече Вучић свом шефу кабинета кад на вратима скупштинске просторије угледа самог Војислава Шешеља.

    „Опет носи оне кошуље са кратким рукавима, па још на њих кравату. Сећам се кад су оно Тома и он редово носили такве кошуље. Не смем да се смејем, није у реду. Замисли мене тако обученог, па мој стилиста Игор Тодоровић би ме у топ ставио“, мисли се мандатар за састав Владе Србије, кад га нешто прену.

    — Е, нека си отерао овог Динкићевог, шта има да слуша шта причам.
    — Здраво, Војо, како си?
    — Здраво, Вучићу. Како год да сам, боље сам него ти, који мораш да будеш добар са овим неоимперијалистичким олошем уместо да се окренеш мајци Русији.
    — Па био сам код Путина.
    — Видео сам, паметном доста. А ти знаш да сам ја…
    — Знам. И Којић није Динкићев, мој је. Једва сам нашао шефа кабинета, не може да ме прати нико.
    — Па ти мислиш да је мени било лепо ономад са Ацом Стефановићем, као генсеком странке. После сам узео тебе.
    — Не знам шта хоћеш да кажеш, да ће Којић… Ма не, лојалан је.
    — Ама, једном Динкићев, увек Динкићев.
    — Па онда би испало да сам и ја твој, а цео свет подржава наше реформе… Сад сам коначно свој. Поново либеро, поново либеро… (певљиво)
    — Немој ми те песме Жељка Јоксимовића, па кô да те никад нисам водио у кафану… Сећаш се… (почиње да пева) Има један кућерак, у Срему…
    — Зидан је од блата, из ината (нагласи Вучић ово „ината“)
    — С погледом на јабланово грање
    — И салоном, за плакање.

    — Нећемо, вала, плакати, било је што је било, радикали су поново у парламенту… А ти, Вучићу, ако се одрекнеш Европске уније, можемо и у Владу.
    — Хоћеш шампиту, Војо, да кажем да донесу?
    — Е, нашао си где ћеш да частиш, што не зовеш у Мадеру на шампиту, а не овде за сићу…
    — Па…
    — Знам, знам, нећемо у Мадеру. Мада… Ако се окренеш Русији, можеш да дођеш до Батаје код мене.
    — Јој, не помињи. Је л′ Јадранка још прави оне кромпируше? Пође ми вода на уста.
    — Прави, прави, али ти ′оћеш са Микијем Ракићем да се дружиш.
    — Мики је, Бог да му душу прости, био мој пријатељ.
    — Био сам ти и ја кум.
    — Сам си, Војо, увек говорио да је то политика, умеће могућег. Види, сву власт имамо… Добро, још тај Врачар…
    — Јесам, јесам, и мене су подржавали многи кад су ми оно забрањивали књиге, па сам их се одрекао. Легитимно је то. Видиш како те много не нападам, сви мисле да смо се договорили, а ти знаш да нисмо већ да ти тако на дуге стазе узимам гласаче.
    — Одмах сам препознао, тако си оно Милошевићу…
    — Не помињи како сам Милошевићу… Боље споменик да си му подигао.
    — Дао сам предлог за Ђинђића.
    — Свашта, откуд и дођох.
    — Ти си кô Мићун, не могу само истомишљеници истомишљеницима споменике да подижу.
    — Кажем, где дођох… Лепо ми је Радета говорила…

    Вучић: Имам Владу, нерешена два ресора
    — Да, бре, откуд ти сам?
    — Да би ти отерао Којића. Човече, учи на мојим и грешкама Дулета Вујошевића. Човек направио Жељка Обрадовића, ја тебе, немој ти Којића…
    — Какав сад Дуле Вујошевић? Шта опет инсинуираш? (темпераментно) Влада Србије је помагала и Звезду и Партизан једнако, чак је…
    — Вучићу, нема камера, причамо кô људи, добро је што је Звезда добра…
    — (усхићено) Наравно да је добра, вечерас је трећа утакмица финала, ако ми не избаксузираш…
    — Тај твој спорт ме увек нервирао. Дошао сам сам јер је тако председништво странке одлучило.
    — Ма разумем те, и ови моји исто. Ништа не радим док се не консултујем са њима.
    — Ма разумем и ја тебе, где ћеш после на очи Небојши Стефановићу, ипак су то органи странке (смех, гласан)
    — (смех, гласан) Само се ти шали, није више потпредседник.
    — Сад си увео ове младе лавове… Пази, Вучићу, учи на мојим грешкама, нећу ти трећи пут рећи.

    Свему дође крај

    — Како ти је било у казамату?
    — Доста ми је тужне музике
    тужних прича и пјесама
    свелих ружа у прољеће…

    — (прекида Шешеља) И чемера с њених усана.

    Знам, Војо, то ти је ова Дачићева песма, мислим Бешлићева.
    — Узећеш га у Владу, видим. А како му је Слоба из Хага увалио оно кад су мене кандидовали на председничким…
    — А мене после он зезну за Београд, договори се са жутима. Да седох у Београд онда…
    — Никад ме не би напустио?
    — Нећемо о томе, мислио сам да би Град био бољи.
    — Кад рече Град, ко је рушио ово у Савамали?
    — Истражују, сутра ћу да саопштим.
    — Четрдесети минут, да се разилазимо, Вучићу.
    — Сад ће онај Радуловић и они његови, боље крени…

    „A вала, хвала богу, разишли смо се ми пре осам година“, Вучић, онако у себи.

    — Да кажем Јадранки да спрема коре, ако ћеш ка Русији?
    — И ка Русији, али и ка Европској унији захваљујући страшно важним реформама… Следеће године ћемо да будемо земља са највећом стопом раста у Европи ако све са Железаром буде у реду. Али није само Железара…
    — Вучићу, много смо се задржали, сад кад изађем из сале, па кад ме виде, помислиће да сам те појео (смех).
    — Хајде, хајде, чувај се, Војо.
    — Од кога, Вучићу, од кога.

    Ненад Зорић

  3. Ћирко каже:

    Ђинђић, јел то онај што је молио НАТО за још „само“ две недеље бомбардовања свог народа (15. Мај), небили пала српска влада? Њему споменик?!

    1. Нада каже:

      Е, баш тај! То је онај који је био у групи Баден Мајнхоф, онај који је умешан у тешка криминална дела, онај који је тражио да се бомбардује СР Југославија и ТВ у Абердаревој, онај који је извео пуч 5. октобра пљачкао и харао Србијом, онај који је са својим саборцем Чуметом правио путеве који су трајали једва једну годину, онај за кога лажу да се као наводно после покајао па су га зато убили његови „пајтоси“. Баш тај, лажни Ђинђић, ко зна чији син! Њему ће подићи споменик А. Вучић, подржан од великог броја сличних „родољуба“ и са овог сајта како видим!

  4. Voyvoda каже:

    Smeta mu Djindjicev kriminal, sto i jeste istina, ali nikako da kaze nijednu o svom kriminalcu vucicu a uz to i izdajniku Kosmeta..to mu ocigledno ne smeta

  5. Buntovnik Buntovnik каже:

    To vojvodo, pokaži ti Srbima da si Hrvat.

    1. Buntovnik Buntovnik каже:

      Običan cirkuzant, kafanski nacionalista, ne postoji ni jedna pozitivna stvar koju je ovaj klovan uradio za Srpski narod.

    2. kingsman каже:

      To sto je Hrvat,i nekako,nije mogao da bira,ali sto je ZLO,koje je doslo da nama soli “pamet“,e to je tragedija…..to je to,sto su dosli ko zna odakle,iz neke CUKE,inace ZLO,AVATAR i KOFERAS,su nama “zaprzili corbu“jos onomad.Da li si mogao da poverujes da ce 2016g.na vlasti da bude ista BAGRA,koja nas je unistila do “koske“???

    3. Buntovnik Buntovnik каже:

      Ja ne nasedam na govnarije političara. Voleo bih da znam šta je bilo ko od njih uradio dobro za Srbe i Srbiju.

Коментари су затворени.