Прочитај ми чланак

ШЕШЕЉ о донирању органа: Постоје људи који не заслужују да им се продужи живот

0

Сви зарађују од донирања, осим онога чији се органи узимају. Хоћу да имам право да продам бубрег богатом човеку ком је мој орган потребан

Српска радикална странка је једина била против усвајања Закона о пресађивању људских органа а како је најавио Војислав Шешељ, они ће поднети захтев Уставном суду за поништавање истог.

– За мене није сваки човек човек, постоје људи који не заслужују да им се донира орган – рекао је Војислав Шешељ коментаришући новоизгласани Закон о пресађивању људских органа који је усвојен у Скупштини Србије.

Док се надлежни труде да едукују грађане о важности донирања органа после буре која се подигла у јавности, лидер радикала нашао је простора за ширење мржње, па је изнео низ шокантних ставова о томе.

– Сви зарађују од донирања, осим онога чији се органи узимају. Хоћу да имам право да продам бубрег богатом човеку ком је мој орган потребан, да бих добио нешто новца за своју децу. Зашто не бих имао право на то? Значи, то није хумано и морално, а све остало јесте – рекао је Шешељ гостујући у јутарњем програму телевизије Пинк.

Скупштина Србије усвојила је Закон о пресађивању људских органа којим ће се системски решити области донирање органа.
– Органи се узимају са живих људи. Кад срце престане да куца и пацијент не може да се оживи, одбацују тај леш јер је неупотребљив за пресађивање. Са мртвог човека могу само кожа и мрежњача да се узму, а органи се скидају са живог човека – рекао је он и додао да није против тога да се органи узимају, али само ономе ко за живота потписе да се са тим слаже, укључујући и сазнање да се орган вади из живог тела.

Лидеру радикала „засметала“ је чињеница да, у случају да постане донатор, породица или он не би могли да одлуче ко ће добити његов орган.

– Нећу да неки српски издајник добије мог орган и да му ја продужим живот. Знате да Биљана Ковачевић Вучо нема један бубрег? Па сад треба српски издајник да добије мој орган и да свакоме продужим живот – рекао је он.

Српска радикална странка је једина била против усвајања Закона о пресађивању људских органа.
Подсетимо, Скупштина Србије усвојила је Закон о пресађивању људских органа којим ће се системски решити области донирање органа, а кључна новина је што се поједностављује поступак пристанка, јер се свака пунолетна особа дефинише као потенцијални донор.

Донор неће бити само онај ко се томе успротиви током живота, односно ако се томе није изричито успротивио неко од чланова породице, а то треба да пријави усмено или писмено Управи за биомедицину, која је надлежна за спровођење закона.

18 коментара “ШЕШЕЉ о донирању органа: Постоје људи који не заслужују да им се продужи живот

  1. Оливер каже:

    Дебели ДБ-овац спада у ту категорију штета што је жив!

    1. Nikola каже:

      minorni gmizavce, poserem ti se kevi na grob, fekalijo ustaska smrdljiva

    2. Оливер каже:

      Смрадикалско говно Никола ми каже да сам усташа АХАХА!!! Усташа си ти и твоја дебела канта гована Вјекослав Шешељ маму ти…

  2. Aljeka каже:

    Да, да господо. А постоје и људи који заслужују да им се сваки месец продужи стомак. Из деветог у деведесети месец. Није џабе овај мој учитељ.

  3. Dr.Janez Drkar-Svršilnik каже:

    TAKO JE, TO SU SVI HRVATI,ŠIPTARI,CIGOŠI,MUSLIMIŠE I NAŠI KOJI MRZE SRS I ŠEŠELJA !

    1. Горан каже:

      И све комуњаре од 45 до данас, заједно са њиховим потомцима и ближим рођацима.

    2. Слободан српски херој каже:

      РАТКО МЛАДИЋ је комуниста, Партизан и носи петокраку. Па дали је РАТКО МЛАДИЋ као комуниста и Партизан непријатељ Срба или је давао свој живот за Србе и Републику Српску. РАТКО МЛАДИЋ се Савезу комуниста Југославије придружује 12. фебруара 1964. године.Шта је писало на кравати коју је Српски херој Ратко Младић носио у Хагу.
      Приликом изрицања пресуде Ратко Младић носио је црвену кравату са логом Комунистичке партије Руске Федерације и комунистичким симболом комунистичке партије – срп и чекић.
      http://www.novosti.rs/…/aktuelno.292.html:697213-OVAKO-JE-GENERAL-UDALjEN-IZ-..

    3. Zoran Brkic каже:

      Слоба Милошевић је био најобичнија КОМУЊАРА која је спровела контра-револуцију, преваром народа, и довела разбојнички капитализам, за себе и своју децу. Први разбојник-капиталиста био је његов син Марко. Његова мама причала је да је започео велики бизнис ношењем гајбица. Последица: У Србији имамо толико заглупљен народ да плачу за Брозом, Слобом … За време њихове заљубљене омађијаности, другари ове двојице и њихови потомци, плус исте џукеле само из разних партија, отеше им све, и њиховој деци … Али не, ови пуштају несрећу у своју кућу и плачу за мртвацима, а не виде шта им раде њихови наследници … Та двојица, њихови режими, плус овај данашњи режим олешише србски народ … А притом им као и Слоби, пуна уста Србства … Али само на речима. Чим треба урадити нешто КАО ПРАВИ СРБИН, нема их ниђе … Само се притаје, као пувањци … Па докле воле траје глупост твоја и сличних? Треба ли бре да вас са 50 по голој гузици приводим памети? Бих ја. Али је то баш велики посао. Има вас на милионе. И сјаши једном са тим „херојем“. Шта је радио? Без обе ноге остао за митраљезом и побио 200 Шваба док су га најзад савладали? Не вређај хероје са тим говнетом и банкарском пичкицом. Сваки је геџа херој, а не та кукавица која није служила ни војску.

    4. Слободан српски херој каже:

      СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ је СРПСКИ ХЕРОЈ

      Шта нам је донео 5 октобар и скидање Слободана Милошевића ??
      Донео нам је глобалистичку, неокапиталистичку, робовласничку диктатуру, анархију и некултуру. Донео нам је левке за испирање мозгова. Донео нам је подмуклост, подлост, деструкцију сваке врсте, свих облика. Донео нам је лаж у свему, за све и о свему. Донео нам је беду, глад, сиромаштво на сваком кораку, безбројне народне кухиње, довео нас пред контејнере. Донео нам је хаос у коме се не зна ни где је крај а где је почетак било чега..
      Донео нам је пљачкаше, разне тајкуне, израбљиваче, отимаче много чега што је народ деценијама стварао и створио. Донео нам је разне белосветске поробљиваче. Донео нам је безбројне иностране банке које су нас до голе коже опљачкале. Донео нам је приватизацију која нам је уништила све што смо имали. Донео нам је енормне дугове. Донео нам је, ма ко шта мислио о томе, чисту и беспоговорну ОКУПАЦИЈУ.

    5. Слободан српски херој каже:

      Ко је добио највише гласова 2000.год. Слободан Милошевић је добио највише гласова. ДОС 18 странака су добили 2,4 милиона гласова а сам Слободан Милошевић је добио 1,9 милиона гласова.

      OVAKO JE CIA RUŠILA SLOBU: Za uklanjanje Miloševića Ameri, Nemci i Britanci dali 60 miliona dolara! U čitavu operaciju rušenja vlasti u Beogradu bili su uključeni obaveštajci iz CIA-e i britanskog SAS-a, tvrdi Tim Maršal, engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice „Skaj Njuz“. Za rušenje bivšeg predsednika SRJ i lidera SPS-a Slobodana Miloševića Amerika je dala je preko 25 miliona dolara, dok su zajedno SAD, Britanija i Nemačka u tu svrhu izdvojile preko 60 miliona “zelenih novčanica”! U plan rušenja Miloševića bili su uključeni specijalci CIA, SAS i mnogi drugi obaveštajci! Rušenje Miloševića dugo je planirano, a u Briselu je bilo predlagano čak i ubistvo predsednika SRJ. Engleski reporter i urednik za međunarodne odnose televizijske stanice “Skaj Njuz” Tim Maršal tvrdi da je Amerika dala ogromne sume novca za rušenje Slobodana Miloševića, pa je tako prema njegovim rečima samo 2000. godine u Srbiju ušlo preko 25 milona dolara u Srbiju! Osim Maršala, ove tvrdnje iznosi i Američka agencija za međunarodni razvoj, koja je na svom sajtu objavila da je 2000. godine oko 25 miliona dolara Amerika uplatila za rušenje Slobodana Miloševića, a nekoliko stotina hiljada je dato direktno “Otporu”! Maršal u svojoj knjizi “Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji” piše da su Amerika, Britanija i Nemačka potrošile više od 60 miliona dolara na finansiranje srpske opozicije i rušenje režima Slobodana Miloševića. – Događajima koji su se odigrali 5. oktobra 2000. godine prethodila je velika priprema. Niko od milion ljudi koji su tog dana bili u Beogradu nije se, tek tako, probudio i došao na ideju da ode u prestonicu i spali zgradu parlamenta. U seoskoj kafani u Laktašima, u Republici Srpskoj, održan je 4. oktobra sastanak britanskih obaveštajaca, službenika CIA i prestavnika VOJ-a, a Britanci su kao telohranitelje vodili i ekipu specijalaca iz SAS. Na tom poslednjem sastanku trebalo je doneti konačne odluke o onome šta će se dešavati sledećeg dana. Ljudi iz vojne obaveštajne službe su jasno rekli: “Čak i ako Milošević pozove vojsku da izađe na ulice, Vrhovna komanda neće poslušati” – rekao je u jednom od retkih intervjua o ovoj knjizi Tim Maršal za “Skaj njuz”. On je na pitanje odakle mu podatak da je u svrhe rušenja Miloševića potrošeno više od 60 miliona odgovorio: – To nije nikakva tajna, dovoljno je videti dokumenta američkog kongresa. To je ukupna suma potrošena u Srbiji.

    6. Слободан српски херој каже:

      Milorad Dodik : „Slobodan Milošević je za Srbe učinio što niko drugi ne bi“
      Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je uloga Slobodana Miloševića i Srbije bila pozitivna kada je reč o sudbini srpskog naroda i stvaranju Republike Srpske.
      – Sa ove vremenske distance moram veoma jasno da kažem da je, uloga Slobodana Miloševića i Srbije sa stanovišta Srba u Republici Srpskoj bila veoma pozitivna – rekao je Dodik

      Dodik je istakao da je ono što je postignuto u Dejtonu, sa stanovšta pozicije Republike Srpske, velika stvar.

      – Čak i mnogi, godinama uključeni u realizaciju Dejtonskog sporazuma, ne bi uspeli da postignu ono što je postignuto pod vođstvom tadašnjeg pregovaračkog tima, koji je predvodio Slobodan Milošević u samom Dejtonu – naveo je Dodik.

      On je istakao da je sačuvana Republika Srpska, a da je Milošević svojim potpisom stavio Srbiju da bude garant Dejtona koji čuva opstanak Republike Srpske.,

      – Ne možemo zaboraviti tu pozitivnu ulogu, koju je imao Slobodan Milošević, kada je u pitanju sudbina srpskog naroda i stvaranje Republike Srpske. Dejton je nama u Republici Srpskoj dao mogućnost da gradimo svoju stabilnost i subjektivitet koji, uprkos permanentnom pritisku svih ovih godina, dosledno branimo – rekao je Dodik.

    7. Слободан српски херој каже:

      Последњи говор председника СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА пред 5. октобар 2000. године

      Поштовани грађани,

      Пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији.

      Као што и сами знате пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

      Због нашег отпора таквој судбини за нашу земљу, ми смо били изложени свим притисцима којима у савремненом свету људи могу бити изложени. Број и интезитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Своје искуство у другој половини двадесетог века које велике силе имају у рушењу влада, изазивању немира, подстицању грађанских ратова, компромитовању и ликвидирању бораца за националну слободу, довођења држава и народа на руб сиромаштва – све је то примењено на нашу земљу и наш народ.

      Догађаји који су организовани за наше изборе су, такође, део организоване хајке на земљу и народ, зато што су наша земља и народ баријера успостављању потпуне доминације на Балканском полуострву.

      У нашој јавности је већ дуго присутна групација која, под именом опозиционе политичке партије демократске оријентације, заступа интересе влада које су носиоци притисака на Југославију, а посебно на Србију. Та групација се на овим изборима појавила као Демократска опозиција Србије. Њен стварни шеф није њихов кандидат за председника државе. Њен дугогодишњи шеф је председник Демократске странке и сарадник војне алијансе која је ратовала против наше земље. Он своју сарадњу са том алијансом није могао ни да сакрије. Уосталом, читавој нашој јавности је познат његов апел НАТО-у да се Србија бомбардује онолико недеља колико је неопходно да би се њен отпор сломио. На челу тако организоване групације на овим изборима налази се, дакле, заступник војске и влада које су недавно ратовале против Југославије.

      Заступајући те интересе, из ове групације су нашој јавности послате поруке – да ће са њима на челу Југославија бити изван сваке опасности од рата и насиља, да ће доћи до економског просперитета, видно и брзо оствареног вишег стандарда, такозваног повратка Југославије у међународне институције, и тако даље.

      Поштовани грађани,

      Моја је дужност да вас јавно и на време упозорим да су та обећања лажна. И да ствари стоје обратно, јер управо наша политика гарантује мир – а њихова само трајне сукобе и насиље. А ево зашто.

      Успостављањем власти коју подржава, односно коју инсталира заједница земаља окупљених у НАТО алијанси, Југославија би неизбежно постала земља чија би се територија брзо распарчала (што се убрзо и десило, одвојено је Косово и одвојена је Црна Гора). То нису само намере НАТО, то су и предизборна обећања Демократске опозиције Србије. Од њихових представника смо чули да ће Санџак добити аутономију за коју се као члан њихове коалиције Сулејман Угљанин, вођа сепаратистичке муслиманске организације, залаже већ десет година и која фактички дефинитивно издваја Санџак из Србије. Њихова су обећања такође везана за давање аутономије Војводини која је таква да је не само издваја из Србије и Југославије, већ је, по свему, чини саставним делом суседне Мађарске. На сличан начин би се одвојила од Србије и друга подручја, нарочито њена рубна подручја, њихово припајање суседним државама одавно је врућа тема тих држава, а које стално подстичу припаднике мањина тих држава у Југославији да дају свој допринос присједињењу делова наше земље суседним државама.

      У склопу те политике за распарчавање Југославије, Косово би била прва жртва. Његов садашњи статус би се прогласио за легалан и дефинитиван. То је први део Србије са којим би се она морала да опрости, не изражавајући, при том, чак ни наду да ће јој тај део њене земље једном моћи да буде враћен.

      Територија која би престала да носи име Србије била би окупирана од стране међународних, америчких или неких трећих војних снага које би ту територију третирале као војни полигон и као власништво којим се располаже у складу са интересима силе чија се војска на њој налази.

      Слику тог располагања и последице тога располагања, гледали смо већ деценијама, а нарочито, у овој деценији у многим земљама широм света, нажалост последњих година у Европи, на пример на Косову, Републици Српској, Македонији, у нашем непосредном окружењу. Српски народ би снашла судбина Курда, са перспективом да буду истребљени брже јер их је мање од Курда и јер би им кретање било ограничено на мањи простор него што је онај на коме се Курди већ деценијама налазе.

      Што се Црне Горе тиче њена судбина би била препуштена мафији чија би правила игре грађани требало добро да знају. Свака недисциплина, а поготово свако противљење интересима мафије ставља вас на листу за одстрел која искључује право на свако помиловање. Дао сам овај приказ судбине Југославије у случају да прихвати избор НАТО-а за нашу земљу, са циљем да упозорим на то да би у том случају осим губитка земље и понижења њених грађана, сви живели под непрекидним насиљем.

      Нови власници државне територије некадашње Југославије као и окупатори преостале српске територије вршили би, по природи ствари, терор над становништвом, чију су територију окупирали. Сам српски народ би истовремено водио непрекидну борбу за поновно успостављање српске државе и за своје поновно окупљање у њој. Они не желе мир и благостање на Балкану, они желе да ово буде зона њихових сукоба и ратова који би им пружили алиби за трајно присуство.

      Марионетска власт, дакле гарантује насиље, могући дугогодишњи рат, све само не мир. А само наша сопствена власт, гарантује мир.

      Затим, све земље које су се нашле у статусу ограниченог суверенитета, са владама под утицајем страних сила, вртоглавом су брзином постајале сиромашне. И то на начин који искључује наду у праведније и хуманије социјалне односе. Велика подела на већину сиромашних и мањину богатих – то је слика Источне Европе већ неколико година и њу сви можемо да видимо. Та слика не би мимоишла ни нас. И ми бисмо, под командом и контролом власника наше земље, брзо стекли огромну већину веома сиромашних чија је перспектива да из тог сиромаштва изађу веома, веома неизвесна и далека. Мањина богатих била би састављена од шверцерске елите, којој би било допуштено да буде богата само под условом да буде у сваком погледу лојална команди која одлучује о судбини њихове земље.

      Јавна и друштвена својина би се брзо трансформисала у приватну, али власници те својине, из досадашњег искуства наших суседа, би по правилу били странци.

      Мали изузеци би били искључиво они који би право на власништво куповали лојалношћу и покорношћу која их измешта из сфере елементарног, и националног, и људског достојанства. Највећа национална добра у тим приликама постају власништвом странаца, а они који су до сада њима управљали, чинили би то, у овоим измењеним приликама, као службеници страних фирми у сопственој држави.

      Уз национално понижење, растурање државе и социјалну беду нужно би морало да дође до многих облика социјалне патологије, међу којима би криминал био први. То није пука претпоставка већ искуство свих земаља које су прошле тај пут који ми избегавамо по сваку цену. Престонице европског криминала већ деценијама нису на Западу, као што је некад било, већ на истоку Европе. Нашем народу и овај садашњи криминал тешко пада, јер смо дуго, од Другог светског рата до 90-тих година, живели у друштву које за криминал тако рећи није знало. А неки већи криминал који се не може избећи у друштву које бисмо постали, губљењем суверенитета и великог дела територије, тај већи криминал био би за наш мали и на криминал ненавикнут народ, опасан као што је за друштво и његове грађане опасан рат.

      Један од битних задатака марионетске власти у свакој земљи, па и у нашој, ако бисмо је имали, јесте губљење идентитета. Земље којима се командује споља, релативно се брзо растају са својом историјом, са својом прошлошћу, са својом традицијом, са својим националним симболима, са својим навикама, често и са сопственим књижевним језиком. Невидљива на први поглед, али веома ефикасна и немилосрдна, селекција националног идентитета, свела би га на нешто националних јела, понеку песму и коло, имена националних хероја наденута прехрамбениним производима и козметичким средствима.

      Једна од заиста несумњивих последица запоседања територије неке земље од стране великих сила у двадесетом веку је поништавање идентитета народа који у тој земљи живи. Из искуства других земаља види се да народ једва да је у стању да прати брзину којом почиње да употребљава туђи језик као свој, да се идентификује са туђим историјским личностима заборављајући своје, да познаје боље књижевност свог окупатора од своје књижевности, да глорификује туђу историју често се ругајући својој, да личи на друге уместо на себе. Губљење националног идентитета је највећи пораз једне нације, а то се не може избећи у савременом облику колонизације. Осим тога, тај нови облик колонизације искључује, већ по својој природи, сваки услов за изражавање мишљења, испољавање воље, а поготово искључује за стваралаштво било које врсте. Неслободне земље укидају право грађана који у њима живе да слободно изразе своје мишљење, јер би се то мишљење, пре свега, сукобило са неслободом. Отуда је тортура над мишљењем најдоследнији и најнеопходнији облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. А о испољавању воље, разуме се, тек о томе нема ни говора. Манифесотовање воље је допуштено само у виду фарсе, испољавају га само скутоноше страних газда. А њихова симулација слободне воље служи као покриће окупатору да је успоставио демократију у чије име је запосео територију туђе земље. Нарочито желим да нагласим, због младих људи, интелектуалаца, научних радника, да су земље лишене суверенитета по правилу лишене и права на стваралаштво, а нарочито на стваралаштво у области науке. Велики центри, велике моћи, финасирају научно стваралаштво, контролишу домашаје и одлучују о примени његових резултата. Зависне државе, уколико имају научне лабораторије и научне институте немају их као самосталне субјекте, већ као испоставе централе које им контролишу све, а нарочито домашаје у стваралачком мишљењу и раду. Ти домашаји се морају кретати у границама које у окупирану земљу и окупирани народ неће унети семе побуне или еманципације.

      У овом тренутку, пред други круг избора, због сумње Демократске опозиције да може да оствари резултат који им је потребан, припадници врха ДОС-а, новцем унесеним у земљу поткупљују, уцењују и застрашују грађане и организују штрајкове, немире и насиља, не би ли зауставили производњу, сваки рад и сваку активност. Све, разуме се, са циљем да у Србији стане живот и са образложењем да тај живот може поново да почне и да се одвија успешно и добро, када почну да га организују они који овде заступају окупаторске идеје, планове и интересе. Наша земља је суверена држава, има своје законе, свој Устав, своје институције.

      Србија је дужна, а и заслужила је да се одбрани од инвазије која јој је припремљена кроз разне облике субверзије.

      А грађани су дужни да знају да учешћем у субверзији којој је циљ спољна доминација над њиховом земљом, односно окупација њихове земље, сносе историјску одговорност за укидање права својој земљи да постоји, али сносе одговорност и за губљење контроле над сопственим животом.

      Препуштајући своју земљу другима, туђој вољи, препуштајући исто тако туђој вољи и сопствени живот и живот своје деце. И многе друге људе.

      Сматрао сам као своју дужност да упозорим грађане наше земље на последице активности које финансирају и подржавају владе земаља НАТО алијансе. Грађани могу да ми верују и не морају да ми верују. Моја је жеља да се у моја упозорења не увере касно, да се не увере тек онда када буде тешко да се исправе грешке које су грађани у својој наивности, површности или заблуди сами учинили. Па ће се те грешке тешко отклањати, а неке можда неће никада да се отклоне.

      Мој мотив да изразим своје мишљење на овај начин није уопште личне природе. Два пута сам биран за председника Србије и једном за председника Југославије. Ваљда би сваком после ових десет година требало да буде јасно да они не нападају Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије. Моја савест је у том погледу савршено мирна. Моја савест, међутим, не би била ни најмање мирна ако свом народу не бих, после свих ових година, на његовом челу, рекао шта мислим о његовој судбини ако би му ту судбину наметнуо неко други, макар и тако што би народу објашњавао како је такву судбину изабрао сам.

      Та заблуда да бира сам оно што за њега бира неко други најопаснија је заблуда и главни разлог моје одлуке да се јавно обратим грађанима Југославије.

      Хвала.

      Слободан Милошевић

    8. Aljeka каже:

      Уф господине ала лажете. Скоро као ја за вас некада.

    9. Dr.Janez Drkar-Svršilnik каже:

      TAKO JE, I SVE KOMUNJARE SA DRUGOM HRVATOM TITOM NA ČELU (MADA JE TA SLINA GEKNULA,AL TREBALA JE I MNOGO PRE), SA SVOJIM ŠIRIM PORODICAMA.

    10. Слободан српски херој каже:

      Зашто је Ратко Младић Партизан а не воли Четнике ??

      Ратко Младић : „Када ми је отац убијен од усташа 1943.год. ,био је партизан,имали смо једну краву која нас је хранила током рата..Једног дана су Четници дошли у нашу кућу. Завезали су моју мајку(била партизанка) y стају ,једну плетеницу су јој завезали за рог од краве а другу за стуб ,где је крава била везана.И запалили су и отишли.Спасили су нас комшије.Зар ви мислите да после тога ја могу да ставим кокарду“

    11. Dr.Janez Drkar-Svršilnik каже:

      TAKO JE, I SVE KOMUNJARE SA DRUGOM HRVATOM TITOM NA ČELU (MADA JE TA SLINA GEKNULA,AL TREBALA JE I MNOGO PRE), SA SVOJIM ŠIRIM PORODICAMA.

Коментари су затворени.