Прочитај ми чланак
(Ведрана Рудан)
Шешељ је хрватска тема дана. Његово указање у Србији “наше” је медије дигло на ноге. Зашто? Знамо тко је власник Хашког суда, јасно је и највећем глупану тко је Шешеља пустио са ланца па ипак се хрватски политичари згражају над чињеницом што “Србија на својим улицама има полудјелог ратног злочинца.”
Била сам у Зрењанину. Феноменална вечер. Смијали смо се до суза. Након “промоције” која није баш ништа промовирала осим добрих вибрација разговарала сам са људима. Очајни су. Нема посла, нема лове, нема среће. Депра и старо и младо држи за врат. Тједно Суботицу напушта двадесет људи, насловна страна “Политике”, у Мађарској добивају држављанство, а онда као грађани ЕУ крећу трбухом за хлебом. Сви причају само о биједи, глади, безнађу.
Зрењанин је прекрасан градић који крупним корацима граби према пропасти онако како то чини, примјерице, мој град. Пословни простори празни, фирме пропале, средиште града раскопано. Грађанима је обећано да ће се све уредити за два тједна. Голим оком видиш да ће се дубоки канали претворити у трг можда за шест мјесеци а можда и никад. Нисам питала да ли и у Зрењанину све улице копа и затрпава увијек исти тајкун или се то дешава само у Ријеци? Читава бивша Југославија у четвртом је стадију рака.
Из Зрењанина сам кренула према Београду. Тамо живе моји пријатељи. Кад смо скупа разговарамо о томе гдје ће наша дјеца, можда, наћи посао. Нови Зеланд? Канада? Данска? Норвешка? Њујорк? Кћи моје пријатељице архитектица је у Њујорку али нема ни времена ни лове да сврати у Београд и посјети мајку, жену мојих година. Мама је очајна јер мисли да би за сву нашу дјецу било боље да пате у својој земљи. У туђини ће до смрти бити неприхваћена а своју тугу неће имати с ким подијелити јер ће им властита дјеца постати странци.
Како дишу Београђани и Београђанке? О чему говоре кад не говоре о биједи? О Ђоковићу. О казалишним представама. О ногомету. Читају књиге. Пију каву у лијепим кафићима, они који имају за каву. О чему не говоре? О Шешељу. Док је колона младих људи маскираних у четнике пролазила покрај нас испијача каве нисмо се превише узбудили. Улице су биле закрчене, таксисти су били ван себе али “Победника”, иако су плакати позивали грађане и грађанке Београда да Га поздраве, људи изван “колоне” нису поздрављали.
Вратила сам се у Хрватску и бацила поглед на наше новине које никад не читам кад нисам дома. Остала сам без текста. Шешељ је хрватска тема дана. Његово указање у Србији “наше” је медије дигло на ноге. Зашто? Знамо тко је власник Хашког суда, јасно је и највећем глупану тко је Шешеља пустио са ланца па ипак се хрватски политичари згражају над чињеницом што “Србија на својим улицама има полудјелог ратног злочинца.” Наша министрица вањских послова због тога “Србији изражава сућут.” Тко ће нама изразити сућут зато што нам је Весна Пусић министрица вањских послова?
Ружа Томашић, наше нешто што сједи у некој од ЕУ клупа љути се на Владу која “не реагира на четнички дернек” у Београду. Ружа од Памети мисли да Влада због тога за казну не би смјела отићи у Вуковар. Ако оде у Вуковар иако није упуцала Шешеља “онда би их сви требали потјерати и рећи да им тамо није мјесто.”
Шешеља се дохватио и предсједник Јосиповић: “Оно што ми можемо, а немамо широки маневарски простор, је једним писмом упозорити Хашки суд на ово што се догађа.” Мили Исусе? Тко сједи у Хашком суду? Старчићи у којима чучи Алзхеимер коме је глауком изјео оба ока? Хашкачи су намјерно послали Шешеља да узнемири Србију али су се зајебали, или се нису зајебали, па је четник Шешељ узнемирио Хрватску.
Четник Шешељ узнемирио је Хрватску? Је*е се обичним грађанима Хрватске за Шешеља. Је*е се и нашим политичарима за Шешеља. Је*е се и нашим бизнисменима за Шешеља. Тедески је ових дана купио “Бакину тајну”, моју најдражу српску мармеладу. Лопине које владају и нама и њима пале се само на лову а од нас очекују да свршавамо над Четником Свих Четника.
Четници, четници, четници, четници…Који је*ени четници?
Задњем хрватском кретену данас је јасно, није кокарда Хрватску претворила у спаљену земљу. То нас опљачкане Хрватице и Хрвате је*е. И је*ат ће нас док не крепамо од болести, глади и туге.
(rudan.info)
