Прочитај ми чланакХашки трибунал данас, четири године од завршетка суђења, изрекао je првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу поводом оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба.
Суд је пресудио да лидер радикала др. Војислав Шешељ није крив ни по једној тачки оптужнице, односно да је слободан човек.
Ево како је текло читање пресуде у Хашком трибуналу:
11:24 Шешељ је слободан човек, закључило Веће.
11:19 Веће није утврдило Шешељеву одговорност за хушкање у његовим говорима о протеривању Хрвата
Хаг мене може само убити а онда ће се и мој гроб борити против њега!
Живела Велика Србија!— VOJISLAV SESELJ (@seselj_vojislav) 31. март 2016.
11:15 „Пројекат Велике Србије политичке, а не криминалне природе“
Шешељ је вођен страшћу о стварању Велике Србије, али не постоји повезаност са регрутовањем и слањем доборовољаца ради чињења злочина, већ само ради подршке ратним напорима, објаснио је председавајући.
„Пројекат Велике Србије који заговара Шешељ је политичке, а не криминалне природе. Контекст рата даје солидно оправдање коришћењу доборовољаца у заштити српског народа. Шешељ им није био хијерархијски надређен“, навео је Антоанети.
Тужилац није доказао удружени злочиначки подухват ни његову одговорност за прогон, депортацију и нехумана дела, закључило је Веће.
Што ваша казна буде већа, то ће моја идеологија Велике Србије бити снажнија!
— VOJISLAV SESELJ (@seselj_vojislav) 31. март 2016.
11:12 Веће је оценило да Тужилац није предочио довољно доказа да су почињена слиједећа дела: Убиство у Црној реци, окрутно понашање према цивилима у Овчари и складишту, у касарни у Семизовцу, у Вогошћи, као и пљачку у Невесињу.
11:06 Веће: Није крив за убиства, оркутна поступања, мучења, пљачке…
11:02 Веће је оценило да Тужилац није предочио довољно доказа да су почињена слиједећа дела: Убиство у Црној реци, окрутно понашање према цивилима у Овчари и складишту, у касарни у Семизовцу, у Вогошћи, као и пљачку у Невесињу.
11:00 Шешељ ослобођен за злочине против човечности.
10:55 Веће већином утврђује да недостају кључни правни разлози да би се утврдили докази о злочину против човечности.
10:50 Судија: Тужилац изнео опште тврдње без доказа
10:48 Суд је нашао да су Шешељеви добровољци били „морално потчињени“ лидеру СРС, али не и под његовом војном командом када су учествовали у борбеним дејствима.
10:46 Веће је саопштило да је детаљно истраживало ко су били „Шешељевци“ како их не би бркали са „четницима“.
10:42 Нема довољно доказа да је Шешељ био повезан са паравојним формацијама.
10:41 Веће је прешло на објашњавања контекста у којима су се злочини догодили.
10.35 – Хаг: „Шешељевци“ су се могли препознати по физичком изгледу и одећи
Веће је саопштило да је детаљно истраживало ко су били „Шешељевци“ како их не би бркали са „четницима“.
„Анализа доказа показала је да су се „Шешељевци“ могли идентификовати по физичком изгледу и одећи, али да то није било одлучујуће. Веће је пажљиво идентификовало појединце повезане са СРС, уместо да све „четнике“ повеже са Шешељем“, саопштило је Веће.
10.32 – Веће објашњава злочине
Веће је прешло на објашњавања контекста у којима су се злочини догодили, па је опширно говорило о биографији Војислава Шешеља, оснивању странака и идеологији коју је заступао. Посебно су обратили пажњу на устројство СРС, унутарстраначку структуру и слично.
10.25 – Веће приговара раду тужилаштва
Тужилац на почетку изрицања пресуде нуди објашњење оптужнице.
„Стиче се утисак да наводни злочиначки циљ варира по потреби оптужнице. Тужилац недоследно користи речи насиље и злочин, а неке формулације остављају утисак да је сама идеја „велике Србије“ криминогена, а у другим делима се нападају средства којима се желела остварити“, каже Веће и изражава жаљење због таквог рада тужилаштва.
„Исте чињенице које се квалификују као убиство, мучење, депортације, разарање и пљачке исто се подводе и под дела прогона. Тужилац је имао циркуларни приступ у коме је свако кривично дело добило више квалификација“, саопштило је Веће.
10.23 – Шешељева одбрана
Шешељ је током своје одбране тврдио да је постојало више група добровољаца, од којих су неке биле криминалне и нису имале везе с њим.
Шешељ је себе и Србе приказао као жртве агресије Хрвата и Муслимана, а тврди и да су и једни други покренули проитив уставно отцепљење из СФРЈ.
„Организовање добровољаца било је легитимна одбрана Срба, који су били озбилно угрожени“, каже Веће.
Веће је саопштило да се Шешељ позвао на пресуде Мркшићу и Караџићу и да се ослобађајуће пресуде у тим случајевима могу применити и на њега.
10.20 – Шешељ је тврдио да добровољци нису под његовом контролом
Веће је саопштило да је Шешељ тврдио да његови добровољци нису били под његовом контролом, већ под контролом ЈНА и ВРС, који су имали своју команду. Шешељ је током суђења тврдио да ратни штаб није имао војну структуру, без обзира на призвук, као и да титуала војводе није војна титула.
„Неки од добровољаца били су мештани, и већ су били у зони сукоба, није их он тамо слао“, саопштло је Веће.
10.18 Шешељ се по свим тачкама оптужнице изјаснио да није крив и бранио се сам, без помоћи браниоца. Није позивао сведоке нити предочавао доказе о својој одбрани, након излагања тужиоца, подсетио је председавајући.
„Оспоравао је легалност Међународног суда и веродостојност доказа и тврдио да се против њега води политички и пристрасан поступак. Шешељ је тврдио да ни он ни његови добровољци нису чинили оно што им се ставља на терет, као и да добровољци уопште нису били под његовом командом. Додао је да је постојало више група добровољаца, од којих су неки били мештани, а неки криминалне структуре, и уопште нису имали везе са његовим људима“, истакао је Антоанети.
10.11 Тужилаштво тврди да је Шешељ учествовао у удруженом злочиначком подухвату са Слободаном Милошевићем, војним и паравојним снагама, „четницима“ и „шешељевцима“.
„Главна улога Војислава Шешеља била је распаривања мржње и регрутовање добровољаца који су слати на терен, па интегрисани у српске снаге, које су деловале у БиХ и Хрватској“, саопштило је Веће.
10.05 „Закључци већа не настоје да дефинитивно утврде све догађаје или попишу историјат сукоба. Улога Већа ограничена је на давање правне одлуке, а пресуда је резултат онога што је утврђено на основу изнетих доказа, којих је било око 1.400, док је сведока било укупно 99. Пресуда броји нешто више од 100 страна, уз 2 прилога и мишљења судија“, навео је председавајући Жан Клон Антоанети.
10.00 У Хашком трибуналу почело је изрицање пресуде Војиславу Шешељу.
Председавајући Претресног већа Жан Клон Антоанети поновио је да ће пресуда бити изречена у одсуству лидера СРС, уз могућност да је прати путем видео-линка, што је он одбио.
Подсетимо, Хашки трибунал данас ће, четири године од завршетка суђења, изрећи првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, поводом оптужби да је говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватској и Босни и Херцеговини током ратних сукоба.
Тужилаштво је у својој завршној речи раније предложило суду да Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док је Шешељ тражио ослобађајућу пресуду.Лидер радикала је у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно и отишао у Хаг, до новембра 2014. када је пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања. У међувремену Хашки трибунал је од Србије затражио да ухапси и изручи Шешеља, али по том захтеви није поступљено, па Шешељ неће присуствовати изрицању пресуде. Та пресуда је првостепена и на њу ће и лидер радикала и хашко тужилаштво имати право да уложе жалбу.
Тужилаштво хашког трибунала тврди је да је Шешељ говором и пропагандом мржње 1991 – 1992. починио прогон Хрвата из Вуковара и сремског села Хртковци. Када су у питању злочини у Зворнику, Вуковару, Мостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подручју Сарајева, према ставу тужилаштва Шешељ их је „подстакао, помогао и подржао“ тиме што је добровољце СРС, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта.
Према оптужници, Шешељеве речи и дела подстакли су прогон десетина хиљада несрба и убиство 905 особа, а међу жртвама је било и једно новорођенче.У три тачке, оптужница Шешеља терети за злочине против човечности – прогон несрба на политичкој, расној и верској основи; депортацију и присилно премештање.У шест тачака, лидер радикала оптужен је за кршење закона и обичаја рата – убиства, муцење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење које није оправдано војном нуждом, уништавање верских објеката и пљацкање јавне или приватне имовине.
Тужилаштво сматра да су злочини „шешељеваца“ над Хрватима и Муслиманима били су извршени у удруженом злочинацком подухвату чији је циљ било стварање јединствене српске државе на великим деловима територија Хрватске и БиХ, односно „велике Србије“. У злочиначки подухват били су, према оптужници, укључени и тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, генерали ЈНА Вељко Кадијевић и Благоје Аџић, припадници Државне безбедности у Србији Јовица Станишић и Франко Симатовић Френки. У њему су, према оптужници, учествовали и лидери Срба у Хрватској и БиХ Милан Бабић, Милан Мартић и Радован Караџић, затим вођа паравојних јединица Жељко Ражнатовић Аркан и други. Тужилаштво, наиме, сматра да је Шешељ утицао на све аспекте деловања добровољаца, чак и ако није имао оперативну команду.
Он је, како тврде, те јединице распоређивао, одлучивао када ће и где ићи и именовао њихове заповеднике, који су му подносили изврштаје о свом деловању.Суђење Шешељу, тачније телевизијски преноси тих суђења, у почетку су изазивали приметну пажњу овдашње јавности, да временом она јењавала, али је свакако неуобичајено било како је Шешељ уопште успео да убеди трибунал да се од најтежих оптужби брани сам. С друге стране, његов је случај неуобичајен и с обзиром на време које је провео у притвору, где му ни након 13 година суђења, и затим пуштања на привремену слободу, није била донета ни првостепена пресуда, а која ће бити изречена тек данас.
Извор: Курир, rs.sputniknews.com
