Прочитај ми чланакЛидер радикала Војилав Шешељ за најновији Недељник говори о формирању СРС и свом уласку у политику, као и о свим личности које су продефиловале кроз његов живот, али и српску политичку историју с краја двадесетог века.
Лидер радикала Војилав Шешељ за најновији Недељник говори о формирању СРС и свом уласку у политику, као и о свим личности које су продефиловале кроз његов живот, али и српску политичку историју с краја двадесетог века.
Преносимо један део интервијуа.
Шешељ је навео да се његов први сусрет с Александром Вучићем десио у јесен 1993. године. Упитан да ли је тада претпостављао да ће Вучић једног дана стићи до кључног човека у држави, лидер радикала је одговорио одречно.
„Вучић је био веома образован, неискварен младић, пун скрупула према старијима, ауторитетима. Довољан је био један његов телевизијски наступ на који сам га послао да га проверим да ли бисмо могли да га одредимо за народног посланика. Овладао је био потпуно нашом идеологијом. Рекао сам: ово је добар штоф, треба му само мало додатног ткања“, навео је Шешељ и додао да га је Томислав Николић кумио и молио да се уједине њихове тадашње странке – Српски слободарски покрет и Народна радикална странка – у Српску радикалну странку.
Шешељ је оповргао и спекулације да је СРС формирала Удба, односно ДБ.
„Оно што Удба формира, то Удба не испушта“, констатовао је шеф радикала.
Он је и испричао како га је Јовица Станишић на њиховом првом сусрету упозорио да Брана Мићуновић припрема атентат на њега.
„Ја сам Јовицу Станишића упознао тек када сам постао народни посланик. Дошао је Кертес: „Шеф Удбе Јовица Станишић хоће да разговара с тобом. Хоћеш ли?“ Хоћу, што нећу, хоћу са свима. „Хајде изађи, сад ће наићи испред Скупштине.“ Кажем – како кад се не познајемо? „Познаје он тебе добро“, каже Кертес. Долази бесна лимузина, неко чудо од аута, отварају се врата поред задњег седишта. Станишић каже: „Изволите, господине Шешељ, уђите.“ И он мени исприча да имају дојаву из Црне Горе да Брано Мићуновић спрема на мене атентат у завршници кампање. А ја сам планирао да идем у Црну Гору. Већ је био један атентат на мене 25. маја када је један муслиман бацио бомбу и ранио 62 особе. Човек из моје пратње је био довољно присебан да ту бомбу шутне под точкове тако да су све повреде људи биле по ногама. И примим ја ту информацију, а онда ме зове Неђо Бошковић кога сам упознао у Савезној скупштини, када је смењен Александар Васиљевић. И без обзира на прислушкивања, све ми исприча преко телефона. Каже ми да имају сазнања да се спрема атентат, и то на излазу из неког тунела. Одустао сам од пута у Црну Гору, али не због тога што сам се уплашио, него зато што сам имао проблема са кичмом. Проблеми су били толики да последњих дана нисам могао на ноге, а оперисан сам на сам дан избора 1992″, рекао је први човек СРС.
