Прочитај ми чланак
фото: Ђилас
Мигранти, након боравка у земљама у којима су их тукли, малтретирали и третирали као непожељне, у Србији коначно дочекани са осмесима добродошлице, наводе амерички медији.
„Осамнаестомесечни Али слободно трчи по парку у својој новој и чистој пиџами. Први пут после дугог времена он је чист, нешто што његова мајка није могла да му обезбеди. Он је међу многим мигрантима који беже из ратних зона – Сирије и Ирака. Парк у центру Београда, где су тренутно је место где могу да једу, освеже се и пронађу своје уточиште“ Овако почиње текст америчког „Си-Ен-Ен-а“ о мигрантима које је пут навео у Србију.
У тексту на сајту америчког медија наводи се да су „мигранти, након боравка у земљама у којима су их тукли, малтретирали и третирали као непожељне, у Србији коначно дочекани са осмесима добродошлице“.
„Сви ти људи побегли су од бомби из Ирака и Сирије. Њихова тренутна станица је Србија, земља из које желе да дођу до свог коначног циља – западне Европе и ЕУ. Избеглице су сложне у једном мишљењу, да су у Србији дочекани као нигде до сада – људски“, пише „Си-Ен-Ен“. У Србији, барем на кратко, могу да се опусте и не стрепе од тога да ће их неко напасти, што је био случај на границама Грчке и Македоније, где су дочекани јако лоше.
– Био сам учитељ у Ираку. На дан мог венчања, бомба је пала недалеко од џамије и убила мог 14-годишњег брата. Побегао сам након тога. када сам се опраштао од својих ђака, сви смо плакали, заједно. То је нешто што никада нећу заборавити. Отеран сам са свог огњишта… Ирак је нешто најдрагоценије у мом животу, али сам тамо почео да се осећам као странац. Овде су нас дочекали као људе, и хвала им на томе – рекао је један од миграната.
„Жао нам је тих људи. Саосећамо са њима, јер памтимо како је било нама током рата. На њиховим лицима се види да нису лоши, већ само преплашени људи, који су побегли од ртатних ужаса“, рекао је репортерки „Си-Ен-Ен-а“ један од конобара хотела поред парка у којем се мигранти налазе, недалеко од аутобуске станице.
Већина избеглица је дошла малтене без ичега, док је мали део њих успео да прода имовину, и да са каквом-таквом залихом пође у потрагу за бољим, мирнијим животом. Народ Србије, нажалост, зна како је бити жртва рата, и зато разуме људе који су побегли главом без обзира из својих домова.
Извор: Курир,рс
