Прочитај ми чланак
Војне параде Југословенске народне армије одржаване су највише у периоду од 1945. до 1960. године и то најчешц́е за 1. мај, Дан рада или 9. мај, за Дан победе.
Сила Југословенске Народне Армије виђена је последњи пут на војној паради 1985. године у Београду! Демонстрација одбрамбене моћи тадашње државе уприличена је на Дан победе, 9. маја, када су оружане снаге СФРЈ важиле за једну од највећих сила Европе!
Војне параде Југословенске народне армије одржаване су највише у периоду од 1945. до 1960. године и то најчешц́е за 1. мај, Дан рада или 9. мај, за Дан победе над фашизмом. Поред ових централних парада у Београду, параде су одржаване и у главним градовима осталих република, као и у другим местима, углавном за годишњицу ослобођења места или након завршетака маневара. Према Правилу службе ЈНА, војне параде су организоване по наређењу Врховног команданта.
Вредно је напоменути да су током 1965. године, из економских разлога, параде укинуте и одређено је да се оне одржавају сваке пете године, поводом 9. маја Дана победе.Парада 1985. године у част 40-те годишњице победе над фашизмом, била је прва војна парада оружаних снага Југословенске народне армије без присуства врховног команданта СФР Југославије, Јосифа Броза Тита, али и последња војна парада коју је организовала ЈНА и СФРЈ.
Војне параде су традиционално организоване дефилеом одабраних припадника, наоружања и опреме оружаних снага, односно свега што је чинило потенцијал војске у том тренутку. Поред јединица ЈНА, на паради 1985. године учествовали су и припадници милиције и јединице територијалне одбране. Укупно је је било 11.000 припадника војске, уз учешће 760 артиљеријских оружја, 113 борбених и 506 неборбених возила.
Место одржавања параде је традиционално био плато испред Савезне Скупштине Југославије, данашње Народне Скупштине Републике Србије. Ту су била присутна целокупна савезна и републичка руководства, војни и полицијски врх, представници страних земаља, ветерани Народноослободилачког рата, као и представници најзначајнијих привредних чинилаца. Дакле, готово све што је симболизовало државу и значај државе.
Када се одржавају овакве параде, треба имати на уму да се на њима није приказивао само војно-одбрамбени потенцијал него и привредни потенцијал земље. Такође, имале су и вишеструки “пропаганди значај“, нарочито на спољнополитичком плану.
Тадашња ЈНА је важила за четврту војну силу у Европи.
(Курир)
