Прочитај ми чланакУколико се небрига настави, шам-дуд, најстарије заштићено дрво и симбол Пећке патријаршије, стар око 750 година, могао би потпуно увенути.
Свети дуд, Фото: РAС
То чудо природе које је, према званичним информацијама, засадио српски архиепископ Сава Други, син Стефана Првовенчаног, између 1263. и 1272. године, први пут је заштићен решењем Завода за заштиту и научно проучавање природних реткости НР Србије још 1957. године.
Молимо за стрпљење
У Заводу за заштиту природе одговорили су јуче на питања „Блица“ да ли ће реаговати поводом тешког стања дуда.
– У вези са вашим питањем о шам-дуду, молим вас за мало стрпљења с обзиром на то да су колеге које су се претходних година бавиле шам-дудом тренутно ангажоване на теренским истраживањима. Потрудићемо се да потпуну информацију о проблематици шам-дуда у порти Пећке патријаршије добијете у наредних неколико дана – кажу у Заводу.
Иако има велику природну вредност (заштићен првим степеном заштите), шам-дуд се суочава са небригом надлежних.
На његово лоше стање, недостојно таквог симбола културе и вере у српском народу, указао је недавно Велимир Перовић, рођени Пећанац и уредник у компанији Блиц, као и Михајло Булатовић, Београђанин који је чест гост Пећке патријаршије.
– Колико је значајан показују и предања у којима се говори да га је још свети Сава засадио, односно да је старији и од најстарије цркве у партријаршији. Познато је да кад је Aрсеније Чарнојевић започео сеобу Срба, под тим стаблом је одржан сабор пред одлазак. Неопходно је да се уради једна озбиљна конструкција која ће да спречи да се те гране дуда не поломе. Уз то, стабло труне, кора је напукла па је опседају инсекти – каже Перовић, чије је запажање о стању дуда на Твитеру покренуло расправу и иницијативу за реаговање.
Надлежност за одржавање тако значајне природне баштине је на Заводу за заштиту природе Србије. Перовић се Заводу и лично обратио:
– Од секретарице сам добио информацију да је директор Aлександар Драгишић на боловању, али да је заинтересован да више пажње поклони проблему шам-дуда. Ипак, да би Завод било шта урадио, потребан је благослов патријарха, а Пећка патријаршија није добила старешину, иако је од смрти мати Февроније прошло девет месеци – каже Перовић.
