– Главна порука америчке државне секретарке Хилари Клинтон државном врху током предстојеће посете Београду Србије биће да Србија остане на европском путу и да се не окреће превише Москви – оценио је у интервјуу  професор Факултета политичких наука у Београду др Предраг Симић, који не искључује да овај долазак Клинтонове буде и увод у посредовање Вашингтона у односима Београда и Берлина.

– И до сада смо видели да су САД помагале Србији да реши неке препреке у односима с ЕУ, памтимо – с Холандијом па чак и Немачком, али очекивати чуда не би било препоручљиво у овом тренутку, мада Вашингтон може бити одређени модератор у свему томе.

Београд ће вероватно тражити и да САД утичу на то да се европска перспектива Србије чини извеснија јер како сада ствари стоје, с Косовом или без њега, не можемо у наредних бар десет година рачунати на чланство у ЕУ, без обзира на то добили датума за почетак преговора данас или за годину дана, то уопште напросто није на дневном реду. Ако погледамо преко комшијине ограде, видећемо да се чак и о чланству Хрватске у ЕУ, за које је било све готово, у немачком Бундестагу и те како води питање. Ово није тренутак када је Европа спремна да прима нове чланове, поготову не са југоистока Европе.

Каква је ваша лична оцена ове посете Хилари Клинтон?

– Првенствено је необична јер се дешава у предвечерје америчких председничких избора и може имати унутрашњополитички значај, што не верујем када је у питању Србија, и може значити да Запад покушава да задржи своје позиције код нових власти, које су на изборима победиле практично с паролама евроскептицизма и приближавања Русији. Тако да ми се чини да је све што догађа у овом тренутку израз ослабљених позиција Запада, генерално у међународним односима, а и на овом простору. Притисци које смо доживљавали последњих недеља, а и најаве тих посета – прво Клинтонова па шеф британске дипломатије Вилијам Хејг – видим у том светлу.

Шта ће заправо америчка секретарка рећи државном врху Србије?

– Свакако, и пре свега, да остане на европском путу. Мало је вероватно очекивати да у овом тренутку Србија оде и изван тога јер је НАТО у овом тренутку код нас на историјском минимуму подршке и САД не могу ту рачунати на неку подршку, а и немају шта да понуде Србији кроз атлантске интеграције. То можемо видети из позиција земаља које су се определиле за улазак у НАТО, попут Македоније и Црне Горе, које нису добиле позив да се пролетос нађу на самиту у Чикагу.

Шта очекивати везано за Косово и Метохију, што се очекује да ће бити главно питање за дијалошким столом?

– У изјавама за јавност ће бити свакако не више од онога што већ знамо: да је Косово независна држава, да су га САД и већина чланица ЕУ признале, док ће иза затворених врата сигурно бити проверавања воље садашње власти, при чему ће централно питање бити север КиМ. Запад ће можда понудити нешто више од онога што је дао Ахтисаријев план и бити за нијансу спремнији за неку врсту аутономије, чак и ентитета, иако је та реч табу за западне силе након искуства с БиХ. Мислим да доста зависи и од тога шта ће Београд тражити, да ли само везано за север или за Србе јужно од Ибра, и ту су четири тачке за „каљење“.

Поменули сте евроскептицизам актеулене власти, али смо сведоци да су највећи котакти управо СНС-а били с Вашингтоном и Берлином?

– То се највише види и чује у изјавама потпредседника Владе и лидера СНС-а Александра Вучића, али што помало изненађује, а и не изненађује, и у изјавама председника Србије Томислава Николића, који већ у два наврата понавља да, уколико је Косово условна шанса за ЕУ, држава треба да преиспита своју стратешку оријентацију према Унији. То је сада део цео те игре која се игра између нових власти у Београду и водећих западних земаља. Уније запараво нема нигде јер, осим Немачке, готово да не видимо никога, и у Београду ћемо ових дана видети само британског шефа дипломатије Хејга, а и сама Британија питање је колико је чланица ЕУ јер и у њој јачају различити покрети, и антиевропски и федералистички. Другим речима, у овом тренутку читава западна политика према Косову, Србији и овом делу Европе је у рукама Берлина.

Да ли долазак Клинтонове најављује неки пријатељскији однос Вашингтона према Београду?

– Није баш тренутак да се то процењује и то ћемо моћи тек после 18. јануара, када буде инаугирисан председник кога грађани Америке изаберу за око месец дана, и када будемо знали ко ће седети у фотељи у којој је сада Хилари, јер шансе да се она поново нађе у њој нису баш претерано велике. Ни Хилари Клинтон у овом тренутку не може давати баш превелика обећања, без обзира на то што САД не мења своју спољну политику после промене председника или странке на челу државе. Свака нова администрација завршава посао који је започела претходна, и нешто драматично ново у односима са САД не можемо очекивати пре исхода избора. Било би заправо изненађење ако би ова посета Клинтонове била праћена неким притисцима.

Свођење рачуна обећаног пред изборе
– И Европа и Америка су биле веома благонаклоне према доласку партија које су сада на власти. Да ли је ту било само беневолентности или је ту било и рачунице да ће се с њима лакше решавати питање Косова тешко је рећи, и то знају само интензивно укључени. Но, чини ми ми се да Клинтонова долази у Београд да саговорнике пита оно што и ви мене: како испуњавају оно што је договорено пре избора у Србији, пре маја ове године. Представници и једне и друге водеће странке власти су били чести гости у Вашингтону претходну годину и чини ми се да ће ту најинтересантнији разговори бити вођени иза затворених врата – истиче Симић.

(Дневник)

Ознаке: долазак Хилари у Београд, интервју, Предраг Симић