Прочитај ми чланакШиптарски медији објавили су данас предлог споразума Београда и Приштине о разграничењу, на коме је, како су навели, радило шест српских експерата. Реч је о студији која је урађена уз подршку београдског Фонда за отворено друштво. Медији на Косову фокусирали су се на један од три сценарија који се заправо своди на размену територија. Косову би тако припала општина Прешево, а Србији четири северне општине - Лепосавић, Звечан, Зубин Поток и северна Митровица.
Тај предлог део је обимног документа под називом „Економски, демографски и социјални ефекти и различити сценарији за нормализацију односа Београда и Приштине“. Поред сценарија за размену територија, помињу се још три – сценаријо без размене територија, затим сценарио потпуне имплементације Бриселског споразума из 2013. године, као и сценарио у којем би био задржан „статус кво“.
Претходних десетак дана у жижи јавности је први предлог који се практично своди на размену територија. О томе је отворено говорио председник Косова Хашим Тачи, који је затражио да се Косову припоји Прешевска долина, односно три општине – Прешево, Бујановац и Медвеђа.
Према закључцима српских стручњака, његов предлог у целости тешко је остварив, нарочито због етничке структуре становништва у те три општине. Ипак, сматрају да сценарио размене територија, по којем би Србија дала Прешево, а добила четири општине са севера Косова могло би да буде „одрживо и операбилно решење, како у политичком тако и у економском смислу, које не би иницирало нова расељавања, принудне миграције и отварање нових жаришта националних и политичких сукоба“.
Зашто Прешево?
Према подацима међународних експерата који су направили процену броја становика и етничку структуру (јер су Албанци бојкотовали попис), само у Прешеву је доминантно становништво албанске националности.
У тој општини, према наводима из истраживања, живи укупно 29.600 становника, од чега су 91 одсто Албанци. У Бујановцу, које има 29.619 становника, живи 53,4 одсто Албанаца, док је Медвеђа најмања општина са 7.400 становника, у којој су Срби доминантни (91 одсто), док је Албанаца свега 7,1 одсто.
Експертски тим који је радио на овом предлогу закључио је да би укључивање Медвеђе у сценарио размене територија било неодрживо решење. Како пише у документу, исто важи и за општину Бујановац, чије би припајање Косову са готово половином неалбанског становништва, дугорочно било „неодрживо и практично неизводљиво, а представљало би жариште нових политичких проблема и безбедносних ризика“.
Закључено је да једина општина Републике Србије која би могла да буде предмет сценарија нормализације с разменом територија, јесте општина Прешево.
Зашто четири општине на северу?
Када је реч о општинама на Косову које би биле предмет размене, у обзир су узете граничне, етнички хомогене општине са већинским српским становништвом, чије би припајање Србији, тачније њихова пуна реинтеграција у државно-политички и економски систем, имало најмање негативне последице у погледу расељавања и миграција као и у погледу политичко-безбедносне ситуације.
Како је закључено, само општине Северног Косова – Звечан, Зубин Поток, Лепосавић и северни део Косовске Митровице – долазе у обзир. Оне су, наводи се у документу, већ де факто реинтегрисане у правни и економски систем Републике Србије и само спровођење сценарија било би изводљиво без значајнијих „друштвених, економских и етничких турбуленција у посматраним локалним самоуправама.“
Остале општине са већинским српским и неалбанским становништвом, закључује се, не би се могле без знатнијих политичких проблема и отпора Приштине реинтегрисати у правни и политички систем Републике Србије, како због свог географског положаја (нису у граничном појасу – општина Гора и Штрпце) или нарушавају „територијалну и административну целовитост административних целина Косова са већинским албанским становништвом“ (Грачаница и општине у источном делу Косова).
У четири општине на Северу Косова живи 42.021 становника, од чега је Срба и Црногораца 40.817, Горанаца је 240, док је осталих 964. У том документу се закључује да би по овом сценарију Србија била демографски у добитку, јер у Прешеву живи око 30.000 грађана, док на северу Косова живи 12.000 становника више.
Такође, ако се пореди површина општина које су предмет размене територија, разлика у површини је око 1.000 километара квадратних у корист Републике Србије. Наводи се и да би у економском смислу, Србија била „у предности“ за 2,7 милијарди евра.
Документ садржи 90 страна, а аутори су, према листу, Миладин Ковачевић, Душан Гавриловић, Драган Поповић, Милена Б. Стевовић, Љиљана Секулић и Катарина Станчић.
