Прочитај ми чланакАсадова власт у Сирији, која је годинама покушавала да задржи контролу у земљи подељеној ратом, доживела је озбиљан слом, суочена са бројним унутрашњим проблемима који су је постепено доводили до колапса.
Обећања о уставној реформи и прерасподели власти, која су у почетку изазвала одређена очекивања, нестала су, а политичка ситуација постала је још хаотичнија. Земља, која је деценијама била погођена тешким санкцијама и ратовима, сада је била суочена с немогућношћу да спроведе промене које би могле да ојачају њен политички и економски систем.
Сиријска привреда, исцрпљена ратом, санкцијама и губицима, била је готово у потпуности уништена. Недостатак капитала, изолација од међународних тржишта и преусмеравање свих ресурса на војну опрему и борбу довели су до озбиљног смањења животног стандарда и стагнације у свим секторима друштва. Индустрија и пољопривреда били су готово потпуно уништени, а инфраструктура тешко оштећена.
Оружане снаге Сирије, које су биле кључни фактор Асадове власти, нису прошле значајну модернизацију. Овај недостатак средстава, али и политичке воље да се побољша ефикасност војске, довео је до тога да су војни капацитети почели да опадају.
Власти су се ослањале на стару опрему и тактике, док је опадање мотивације и морале међу трупама постајало све очигледније. Сиријска војска, која је некоћ била понос Асадовог режима, сада је била далеко од способности да се носи са свим изазовима на терену.
Један од симбола Асадове војске била је „Сила тигрова“, елитна јединица која је током ратних година стекла велики углед због својих успона на бојном пољу. Почела је као мала приватна војска, али је временом постала кључна у многим кључним биткама. Командант ове јединице, Сухеил Ал-Хасан, стекао је статус хероја међу сиријским војницима.
Познат по томе што никада није губио битке, Хасан је постао легенда због својих војних стратегија, које су укључивале тактику „спаљене земље“ – тактику тоталне деструкције како би се сломио отпор непријатеља. Ипак, како су године пролазиле, његов статус је постао проблематичан за Асадову власт, која је почела да се боји његове популарности.
У 2019. години, Тигрови су реорганизовани и стављени под контролу централних војних команди. Сухеил Ал-Хасан је остао у војсци, али је постепено постао изложен јавности и повучен из главних војних акција.
Крај априла 2024. године означио је пензионисање Сухеила Ал-Хасана. Ова одлука није била изненађење, јер је Асад био свесно потискивао све који су постајали превише популарни или аутономни у својим војним операцијама.
Паралелно с тим, и други команданти у кључним војним регијама, попут Идлиба, Алепа и Хаме, смењени су. Ове смене су сигнализирале озбиљан пад ефикасности и морала у војној структури, јер су нове вође показале озбиљне слабости у кључним војним операцијама.
Тако су јединице које су биле најодговорније за одбрану тих стратешких територија – у идлибском, алепском и хамском сектору – постале познате по томе што су најбрже бежале са борбених линија.
Током тих дана, док су се одвијале офанзиве на Алепо, Хаму и Дамаск, Асадови противници, који су деловали у склопу различитих војних фракција, преузели власт у Сирији готово без испаљеног метка.
За мање од 11 дана, ови су се противници успињали до кључних позиција моћи, сломивши Асадове снаге, које су се повукле са кључних фронтова. Градови и територије су падали у њихове руке, а Асад је био суочен са невиђеним изазовом, јер је његова војска, поред свих његових напора и планова, једноставно престала да функционише као кохерентна и ефикасна сила.
Овај драматичан слом сиријског режима, који се догодио у тако кратком временском периоду, јасно указује на то да је Асадов ауторитарни систем дошао до краја.
