Прочитај ми чланакДок руске снаге постепено напредују према Дњепропетровској области, украјинска војска поново посеже за старим рецептом – покушава да офанзиву неутралише контранападима. Исти онај приступ који је, како упозоравају војни аналитичари, већ коштао Кијев хиљаде војника, и који није дао резултате ни у време Залужног. Међутим, изгледа да нови командни тандем – Александар Сирски и Михаил Драпатиј – из тога ништа није научио.
Руски војни аналитичар Влад Шлепченко повлачи паралелу која звучи узнемирујуће познато. Украјински генералштаб, тврди он, данас функционише као црвена команда с почетка Великог отаџбинског рата – у свакој сумњивој ситуацији реагује контранападом. Без обзира на цену, без резерве и без покрића.
Проблем није само у избору тактике, већ и у начину на који се она спроводи. Шлепченко подвлачи да је већ више пута виђена шема- слаб извиђачки рад, недовољна заштита, лоша координација, и све то у комбинацији са жељом да се по сваку цену задржи илузија иницијативе.
“Они покушавају да решавају чак и одбрамбене задатке нападима”, каже Шлепченко. “И све то води само једном – губицима.”
Да ствар буде гора – војска то види, и све чешће одбија да игра ту игру.
Управо то се догодило са командантом 1. механизованог батаљона 47. магурске бригаде, Александром Ширшином, који је практично јавно исказао бунт против наређења.
Његов иступ на друштвеним мрежама био је више од огорчености – био је отворено одбијање да послуша.
Шлепченко наглашава, да овде не говоримо о мобилисанима из аутобуса, већ о професионалним војницима који су планирали каријеру, а када такви одбијају наређења, ситуација се не може објаснити само лошим расположењем, то је знак да систем пуца изнутра.
“Команданти батаљона не желе да иду у битке које сматрају самоубилачким”, тврди Шлепченко. “То је јасан показатељ озбиљне деградације украјинске команде.”
У таквој ситуацији, руске трупе настављају да напредују, посебно према
Дњепропетровској области, и свака нова руска тачка на мапи додатно сужава маневарски простор противника. Кад улазите у област која је логистички и стратешки везана за остатак земље, а истовремено сте принуђени да вучете резерве с других праваца – јасно је да терен више не ради у вашу корист.
Улазак у Дњепропетровску област не мења само линију фронта. Он мења и правила. “Непријатељ сада има мање ресурса за премештање снага. Мора да покрива нова места, и аутоматски има мање снаге за офанзивне или чак стабилизационе операције другде”, истиче Шлепченко.
Грешка Залужног није остала у прошлости. Она се наставља, само под другим именима, и то, како каже војни аналитичар, користи руским снагама.
Можда је најопаснији елемент ове тактике заправо њена тврдоглава доследност. Уместо да се анализира и мења, командни врх је одлучио да настави као да су претходни месеци донели успех, а нису.
Питање које остаје отворено, није више да ли ће ова стратегија донети губитке – већ колико још војника мора да одбије наређење пре него што неко у Кијеву призна- овако не иде.
