Прочитај ми чланак

СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА САРАЈЕВА: Прекопавају 13.000 српских гробова јер…

0

Федералним властима у престоници БиХ СМЕТАЈУ ЧАК И МРТВИ СРБИ!Власти у Сарајеву одлучиле да посмртне остатке родбине протераних Срба ископају из гробова, сместе у костурницу и потом спале. У локалном комуналном предузећу кажу да им српски гробови нарушавају изглед гробља?!

Власти у Сарајеву почеле су да прекопавају чак 13.000 српских гробова у овом граду, а посмртне остатке смештају у костурницу и потом спаљују! Као један од разлога за овако скандалозан потез наводи се тврдња да „српски надгробни споменици нарушавају изглед гробља“?!

 

Брисање трагова

Власти у Сарајеву желе да затру сваки траг постојања Срба у том граду
Анђелко Козомора

Такође, повод за уништавање српских гробова јесте и чињеница да десет година није плаћана накнада за њихово одржавање. Притом, нигде се не наводи да је реч о посмртним остацима родбине протераних Срба, који све и да су хтели, нису могли да се врате у Сарајево и реше проблем са споменицима својих предака.

Стручњаци и аналитичари тврде да је ово само још један у низу гестова мржње према Србима и да власти у Босни и Херцеговини спаљивањем покојника желе да избришу сваки доказ о постојању нашег народа на тим просторима.

Уништена документација

Портпаролка Јавног комуналног предузећа „Покоп“, које управља с девет гробаља на подручју Кантона Сарајево, Најда Вранић Беширевић рекла је да ће бити уништено око 13.000 готово искључиво православних гробова о чијем се одржавању нико не брине.

– Током ратних година део наше документације је уништен, поготово када је реч о градском гробљу Баре. Већина тих гробних места је запуштена и у великој мери нарушава и изглед и безбедност гробља. Имамо законску основу за прекопавање гробних места након десет година неплаћања накнаде. Годишња такса за одржавање гробних места је 4,25 евра, што јасно говори да је укупан дуг милионски – навела је Вранић Беширевић.

Гробља на којима се руше српски гробови:

* Баре
* Лав
* Стадион
* Свети Јосип
* Свети Марко
* Свети архангели Георгије и Гаврило
* Свети Миховил
* Обад
* Влаково

Наш читалац, рођени Сарајлија Ненад К, који је деведесетих година протеран из свог града, каже да се лично уверио да су посмртни остаци његовог оца ископани са гробља Баре.

– Ову ужасну вест ми је јавио један мој стари друг из Сарајева. Нисам могао да верујем шта слушам, па сам брже-боље отишао у Сарајево. Када сам дошао на гробље Баре, рекли су ми да су кости мог оца у костурници. Да сам стигао недељу дана касније, биле би спаљене. Они тврде да је то по закону јер нисам плаћао гробно место, али мени нико није ни јавио шта и колико треба да платим, јер бих то сигурно учинио. Још увек сам у шоку, пошто ми је отац сахрањен осамдесетих година, а моја породица и ја смо отерани из Сарајева – испричао нам је Ненад.

 

Страшна мржња

Аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомора каже за Информер да је овај срамотни потез босанских власти само још један доказ да у Сарајеву још увек влада мржња према Србима.

– Овим потезом власти у Босни и Херцеговини желе да избришу све трагове постојања Срба у Сарајеву. Када неки народ протерате, остају његови споменици и гробови, а када и то порушите и спалите, онда бришете све доказе о постојању неких људи на тим просторима. Оваква недела ће довести до тога да у будућности наши потомци неће знати колико је велики број Срба живео у Сарајеву и колико их је протерано из тог града. Поред свега тога, ископавање српских гробова је још један доказ да у том граду постоји дубоко усађена мржња према Србима и да се то дуго неће променити. Док је год династија Изетбеговић на власти, на сваку пријатељски пружену руку од стране Београда Сарајево ће одговарати овако непријатељским гестовима – тврди Козомора.

Костић: Ово води у нове сукобе

Председник скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону Иван Костић тврди да Србија под хитно мора да реагује на скандалозну одлуку власти у Сарајеву.

– Ово је још један показатељ да Срби у федерацији нису добродошли и да тамо постоји велика мржња према нашем народу. Политика коју води ова власт у Босни и Херцеговини неминовно води у нове сукобе и у будућности од њих не можемо очекивати ништа боље или другачије. Мислим да Република Српска и Србија морају да се политички заложе да престане скрнављење гробова наших људи. Ако треба, нека ми као земља платимо дуг за гробна места тих људи, али ово не смемо да дозволимо – јасан је Костић.

82 коментара “СКАНДАЛОЗНА ОДЛУКА САРАЈЕВА: Прекопавају 13.000 српских гробова јер…

  1. Бели Орао каже:

    Погледајте како у Митровици изгледају шиптарска гробља, а како само на 30км изгледају српска.

  2. Arhikles Salvador каже:

    Замислите кад би Влада Србије донела одлуку да се у Србији прекопају сви гробови трансдринских динариода. Цела Србија би била највећа европска ораница.

    1. Ћирко каже:

      Гледам те данима како сереш и не прекидаш. Хоћеш ли више зачепити п.чку?! Пробај на неком другом порталу да свађаш Србе, овде си извисио. Смешан си и досадан, а додао бих и глуп јер не примећујеш да ти је посао јалов. И да, јел те бар мало срамота док једеш хлеб зарађен овако, џукачки?

    2. Arhikles Salvador каже:

      Па ти још увек једеш лебац који ти је ђедо зарадио у Шестој личкој с друге стране Дрине у односу одакле је дошао у Србију. Добро сте се нафатирали. Него, колики су ти хонорари код Шешељуге да пљујеш по Србији?

    3. Ћирко каже:

      Момче, лајеш на погрешно дрво, све си испромашивао! Прво, моји нису од преко Дрине и никакве везе немам с тим делом српске земље сем љубави према браћи истог Рода и религије. Друго, са обе стране ми је фамилија четничка, а не партизанска. И треће, Шешеља не подносим.
      Поновићу питање јер видим да си „спор“. Јел те бар мало срамота?

    4. Arhikles Salvador каже:

      Тебе кад видим да знаш и да није. Поред вас трансдринских динариодброзомбија не може никоме да буде срамота. Ви сте испод сваке црте.

    5. Ћирко каже:

      Јел можеш да схватиш једну једину, врло просту чињеницу? Хајде полако, сричи, не брзај – немам никакве везе са западним делом српске земље, коњу један! Прочитај неколико пута, препиши на цедуљче, стави ноћас под главу да утувиш, а ујутру од ње скувај чај и пиј га док је врућ!:)) Блекане блентави!

    6. Arhikles Salvador каже:

      Не верујем. Ти си замаскирана Шешељуга. Што рече Боб Дилан, Срби имају нос да намиришу Хрвата, а ја кажем да Шумадинци имају нос да намиришу Шешељуге.

    7. Ћирко каже:

      А ми овде са српског портала имамо у носу рецепторе за ботине плаћене да праве пометњу, тукнеш. Кувај чај!:))

    8. Бели Орао каже:

      Дечко је острашћен, не знам зашто. Живи у Литванији или Летонији, више ни не знам како се зове тај Сан Салвадор, ваљда им је свима главни град Казабланка.

    9. Ћирко каже:

      Ааа, то ли је Сотир? Њега сам већ скинуо с калабастера! Повампирио се!:))

    10. Бели Орао каже:

      Па наравно. Његов речник, а и рече да је из Страгара, а Сотир је из Страгара, а и ја сам близу.

    11. Србин каже:

      Ћирко, немој да се нервираш много због В Сотировића. Игнориши његове коментаре и то ти је то. Збрисао је из Србије у Литванију а мрзи оне које су дошли у Србију да живе. весна и перун у које вјерује му испрали мозак па не зна шта прича и пише. Искулијар га!

    12. perungromovnik каже:

      незнам за Весну али ја сам га одавно отерао у пиззду маттерину а ти провери ИП одакле пуца и видећеш да је из београдског округа, каква литванија и боранија…

    13. Херцеговина каже:

      Ахахаха …добар!!

    14. perungromovnik каже:

      ДЕЧКО ЈЕ УДБАШКО ГОВВНО БРАТЕ, то је јасно и види се чак из хеликоптера, удба је увек имала своје провокаторе који су овако као овај смрад јели говвна около…

    15. Бели Орао каже:

      Ауу.

    16. Херцеговина каже:

      Свака част, провалио си га. Ћирко је замаскирани Шешељев фан;;)))
      Само му малко треба да призна;

    17. Arhikles Salvador каже:

      Тачно. Шешељуге ја одма провалим.

    18. Ћирко каже:

      Где мене нађе за тај посао?:))

    19. Arhikles Salvador каже:

      Тишина Шешељуго!

    20. Ћирко каже:

      Шипу рацку у кафану грацку!:))

    21. Arhikles Salvador каже:

      Опрем добро.

    22. Ћирко каже:

      „Шипу, шипу, ти одвратни типу“!:))

    23. Негрутин каже:

      Ајде, Ћирко, правдаш се Uсташи.
      Терај га у пизду материну усташку.
      Смрди на километар, пролив.

    24. Ћирко каже:

      Шта ћу, душеван сам. Прво лепо а после пенетрација.:))

    25. Бели Орао каже:

      Докторе, лепо ти је рекао Ћирко. Овде су Срби јединствени, а то значи Српско племе од Сибира преко Пољске, Данске, Немачке, Венди, Венети, Јадраном Сва Албамија и Грчка до Египта. Ето ти више од пола света.

    26. Arhikles Salvador каже:

      Баш фино. И сад сви Срби треба да се преселе у Србију у којој ће доживотни председник да буде Шешељуга? Тако?

    27. Бели Орао каже:

      Промашио си сајт шро се тиче Шешеља. Овде је народ јединствен. ј. матер овим еUропејцима и осталим ујкама. Дакле нема разлога да се језиш )) на нас браћу. Срамота је да те брат напушава.

    28. Simerijanac каже:

      Мени се чини да се ти јављаш из септичке јаме на Блајбургу.

  3. berislav каже:

    Preorati sve muslimanske grobove, jer više nemaju što tražiti na srpskim teritorijama….ako ćemo tako…

    1. Simerijanac каже:

      Реципроцитет, а прво преорато оно мезарје у српској Сребреници.

    2. tomahawk каже:

      ajd u ludnicu

    3. Simerijanac каже:

      Ево, твоја дјеца и унучад : https://www.youtube.com/watch?v=LN0ZJc8ekYA

  4. Zina Ciceklic каже:

    Ovo nije skandal, ovo je jeziv zločin nad kulturnoj baštini Pravoslavnih građana i crkve, ja ne vjerujem da je ovo moguće, treba kontaktirati Staru Pravoslavnu Crkvu na Bašćaršiji Svetih arhanđela Mihaila i Gavrila – Najstariji i najvredniji kulturni spomenik Sarajeva. Ja nisam ništa primjetila svaki dan prođem pored groblja Lav, Sveti Marko sveti arhanđela Georgija i Gavrila. U Staroj Crkvi postoji spisak star najmanje 500 godina i o živim i mrtvim Srbima u Sarajevu, to je baština za svaki respekt, i kulturni doprinos Sarajevu. Odmah treba kontaktirati Staru Crkvu.

    1. Бели Орао каже:

      Да ли си некад отишла на КиМ и видела српска гробља тамо. Ако ниси ја ћу да те одведем да видиш. Само изрази жељу.

    2. Zina Ciceklic каже:

      Na Kosovu i Metohiji su razbijani spomenici na groblju, potpuno razarani, i zatrveni grobovi, spaljivane crkve, ovdje toga nije bilo, treba kontaktirati Staru Crkvu i Crkvu Sabornu- Theotokos-rođenje daritelja Boga. Interesantno je da sam ja upravo sestri-google+ sestra iz Aranđelovca pisala 27 februara 2016 godine, ja prolazim kroz ova dva groblja skoro svaki dan, i jedne prilike šetajući na razamišljanje me pokrenuo Vladimir Gaćinović, i sa njegovog groba odoh i do groba Gavrila Principa, i sada žao mi je što ne mogu da ti pošaljem fotografije koje sam snimali sa mobitelom, ali tekst mogu: Sestro, ne bi me ni čula, i da sam ti jučer čestitala rođendan, a danas te na srce privijam:Rođenje je golemo, Ti si se Sestro rodila jučer 26 februara, i ja Ti želim dovijeka da zdravo budeš: Ja Sestro osjetila danas 27 februara i Smrt je golema, i ja nisam ništa drugo do njena nasmijana usta. A kad želimo, da živjet ćemo dugo, ona, puno plača gusta, sred nas je posvema. Sestro! čuj poruku koja nastade iz tišine groblja, koja mene zaustavi po prvi put, a prolazila sam istom hiljadu puta, čuj, o onima što su mladi umrli. Da me danas Sestro nešto zaustavi na grobu Vladimira Gaćinovića, zanjiha me njihalo što se razmahnu, ali šta bi on od mene? da uklonim nepravdu koja katkad malo smeta čistom kretanju duhova. Čudno i sve što se vezalo, vidiš kako leprša prostorom, tako da čuješ vječnost u zamrlom svijetu iz kojeg gotovo božanska mladost naglo i zauvijek ode, i tako zatitra prazninu koja mene zaustavi. Svaki je anđeo strašan, jao meni duši smrtnoj, da ja o njima pričam i znam ih iz saznanja, u vremenu njihovom mladić u mladića radoznalo zagledan, kao ispružene ruke otvorene, kao odabrana i opomena. Svako mjesto zvoni zvukom navještenja, najprije tiho upitnim odzvukom iz kojeg raste praznina, i ja sama stojim u groblju, i još teže uzeh uzdah beskrajno ova zemlja je dvojna i pusta, dakle ona boli, nadasve pritiska težinom.Samo mladi mrtvaci odlaze s ljubavlju, i kad se približiš grobu, osjetiš mladost što je zauvijek šuteći položila svoje lice na vagu zvijezda ranom smrti. I onda misli meko govore mrtvačkim sluhom. A iznad zvijezde zemlje boli, polako, tamo gdje malo dalje na istom groblju Sv. Marka prema jugu još jedan grob, Gavrila Principa odoh i to njega, tog ponora, gdje na jutru blista jedan mu korak i sudbina. Ako ima poredbe, a ima meni dođe u misli i Kosta Abrašević u beskrajno mrtvoj mladosti, koja na goloj grani visi ili u kiši koja pada na tamnu zemlju, a sada će proljeće. A ja mislim i osjetih kao da nešto pade. Oh kao na zakidanim strunama u tužnom trajanju jedno vrijeme i ne samo vrijeme – mjesto, sjedište, ležaj, tlo, zemlja, stan, Naravno Jao čudne su ulice Grada Boli. Još više boli današnja omladina, I evo, Mrtvi mladi ostavili su tragove u istoriji zauvijek, bili su revolucionari. Sestro, i onda mrtav u 19 godini Kosta Abrašević koji živi kao i Vlado i Gavro mitskom snagom. Kostu je smrt osudila kao dječaka da ostane dječak zauvijek, i, zauvijek sjedinila njegovu mladost s mladošću radničkog pokreta u Srbiji. On je otjelovljenje revolucionara neophodan radničkoj revoluciji. Poezija ovog dječaka prepliće dva romantizma, literarni romantizam i plamen bez riječi, plamen gnjeva proletarijata. Abraševićev gnjev je rođen u suzi jedne izuzetne dječačke usplahirenosti, velike suosjećajnosti na nesreću potlačenih, i njegov gnjev prevazilazi tu saosjećajnost „svješću“ o pravoj istini svijeta. Upravo ti sve ovo govorim da usporediš Sestro današnje vršnjake Koste, Vladimira i Gavrila, i da se skameniš. Umjesto sa „što na zemlji vlada pakao (tih suza koje su nazivali kukavičkim suzama, Kosta je htjeo da kroz svaku njegovu riječ potlačenim kapa po kap svijesti koja je njima potrebna „svijest, volje, „mača“ kako piše Kosta. Koji je upoznao liriku milosrđa, čak je pisao o prosjakinji na mostu, i saživio se s njom, stigao je do uboge-molitvene melodije „O dobri ljudi, milosti pružite – Bogu se moćnom tim odužite …tako vam zvijezda zdravlja sijala , – i u kolijevci čedo njihala“ eto pjsednik gnjeva koji govori „Crvena je krvca, što kipi u nama…crven nam je bajrak što se gordo vije – crvena je mržnja u našim grudima – pa i gnjev je crven, što nas obuzima…“ Kosta nadilazi sapatnički sentimentalizam, i njegova poezija je osvajanje gnjeva, kroz svijest. Koja završava u mucanjima za milosrđem, očajanje pred socijalnom bijedom izmamilo je ovom dječaku 1895 stihove „Za to nema riječi, za to usta ćute – Od teškog bola usne su smrznute“. Sestro ovo je dječak od šesnaest godina piše ove stihove, dječak pobunjenik, o kojem se malo u Srbiji piše i govori, jeste da nije genija kao Đura Jakšić ili Branko Radičević. Jova Jovanovič itd, zašto ti ovo Sestro pišem jer ne govori nijedna školska knjiga i ni jedan profesor nije unio Abraševića u svoju antologiju, jer Kosta nije slavio nasilje i tiraniju već se borio protiv njih. Zato njega i nema u listi priznatih pjesnika koju utvrđuju učeni profesori. Ali baš zato on danas živi u srcima radnika iako su radnici danas uništeni NWO ali Sestro za to ti ovo i govorim, jer Abrašević je budući pjesnik buduće radničke klase, dječak koji traži svoj stih, i, klasa koja kroz njega, doziva sebe iz budućnosti. On se rađa zajedno sa radničkom klasom, i njegov genije jeste upravo genije ovog rađanja: genije duboke odanosti čovječnom uzdignute do gnjeva na sve protivčovječno, kroz raspad svijesti današnje Srbije kao sami subjekt Srbije koja se suočava i sa sopstvenom istinom i sa istorijom. Sa himnom Radnička pjesma Vojislava Ilića: to je simboličko otjelotvorenje suštinske veze Vojislava Ilića i Abraševića. Nema sumnje da je Abrašević bio pjesnik revolucije, za njega vladajuće društvo nije ništa drugo nego „lopovska družina“ u sred života u kome „pravda leži lancima sputana“. Abrašević se nalazi između prijetećeg prorokovanja smrti tiranina u pjesmi Crvena, i, slutnje sopstvene smrti u pjesmi Izgubićemo se „U ovom moru griješnog života – gdje uzdah teški, roblja pritislog – nebesni kletvom prolama svod – gdje pravda leži lancima sputana – gdje gusti jošte caruje mrak: – Izgubićemo se, vječno rastati – A ja tražit u grobu spas“ U pjesmi Na mom grobu onako dječački bezazleno i dirljivo „U zoru pamti ovu pjesmu, pamti ovu bujnu prirodu i žudnju za njom kao žudnju za spasenjem, – to ja neću reći“ evo sam sebi zabranjuje sopstveno spasenje za zabranom ljepote i sopstvenog sna. Mrtav čar je za Abraševića moralna obaveza „to ja dotle neću reći“ ta bajna priroda ostaje i dalje netaknuta u netaknutom romantizmu, čak i patnja Abraševića, jedna od najdubljih i najpotresnijih na početku novog vijeka (1900 godina) bila je na strani imperativa klasne svijesti kao kategorični impetativ: patnja je podržavala ovu bajnu prirodu snom o romantičarskoj prirodi kao o ljepoti-slobodi. Abrašević se dječački bezazleno zaklinjao dirljivo da neće reči za prirodu da je bajna. Duh ovog imperativa se javio kroz Abraševića po prvi put u istoriji srpske poezije, i to ko duh imperativa „askeze revolucionara“ To je krajnje ili apsolutno revolucionarno i to pravo linijom apsolutne klasne svijesti. Abrašević je lik revolucionarnog radikalizma, lik velike duševne i moralne drame asketizma koji nameće ovaj radikalizam. Ako je spalio ljubavna pisma, spaljivanje ljubavnog sna, spaljivanje Erosa. To je jedna najistinitija priča pjesnika radničkog pokreta a kasnije i pjesnika pokreta socijalne literature čiji je prvi junak Kosta Abrašević. Ali ako je protjerao ženu iz stiha nije mogao iz svijesti. Ona je strpljivo sačekala i Kostu Abraševića i to na samom njegovom kraju: Abrašević, umirući, dozivao je majku da ga spasi od neke djevojke koja mu je pružala raširene ruke: „Drži me, majko, ne daj me! Eno, hoće da me povede. Pogledaj tamo u uglu, kraj ormara, stoji ona djevojka – Maše mi rukom. Zove me. Kako je lijepa! Obavijena bijelim velom , sa vijencem oko glave – pruža mi svoje raširene ruke ..- Zove me majko“. Svakako Abraševićeva borba je za cijeli ljudski rod jeste i posvećenje tom rodu u cjelini koja je vječna, borac za ljudski rod jeste borac za vječnost neuništive cjeline-jedinstva, spas tog ljudskog roda jeste, istovremeno, i spas vječnosti, ili spas od smrti. Zbog toga je revolucionar ne samo garant za spas čovječanstva nego i garant za spas od smrti: funkcija nadsmrtne apsolutne ljubavi. To je vjera u vječni život nekoga ko nije imao i ko ne može da ima svoj život, ali to je također vjera nekog ko, da bi imao tu vjeru, ne smije da ima svoj život. Ova vjera zahtijeva potpuno prožimanje sebe idejom o nemogućnosti svog života, onako kako apsolutni optimizam zahtijeva pesimizam: onako kako apsolutna nada podiže sebe na beznađu, bez kojeg je nezamisliva jer je njegovo prevazilaženje ( Gavrilo Princip i Vladimir Gaćinović su bili prožeti patnjom Srpskog naroda pod Austrougarskom monarhijom koji je bio teži nego pod Otomanskom imperijom, Kosta je bio prožet patnjom radnika) Smrt nije strašna ako je život nemoguć: ako je on gorak, život, tu svijest, razočaranu u život toliko da može da kaže: „Ne želim život“. Potrebna je ili je nužna potpuna ogorčenost-gorak život da bi se istinski napisala ili izrekla rečenica „Smrt nije strašna“. Negacija smrti zahtjeva negaciju sopstvenog života: u vječnosti se ne raspada samo smrt nego i život, neodvojiv od smrti. Apsolutna nada neodvojiva je od pesimizma ove negacije svog života, onako kako je vjera u spas cijelog čovječanstva neodvojiva od misli o sopstvenoj, i bezuslovnoj propasti, ako smrt, iznuđujući otpor, zahtjeva ovu apsolutnu nadu. Život čovjeka apsolutne nade ne smije da zna ni za jednu „kap slasti“: i najmanja kap slasti je otrov za apsolutnu nadu. Nema vječnosti bez gorčine. Vjera u spas „cijelog ljudskog roda“ od tirana gorka je vjera: apsolutna nada počiva na beznađu njenog subjekta u odnosu na svoj sopstveni život, apsolutna ljubav diže se na slomu Erosa onog u kome gori, u vatri mržnje spram tiranina, u njenoj revoluciji, totalizaciji koja ovu mržnju pretvara u funkciju apsolutne ljubavi, nošene prije svega duševnim i duhovnim motivima nošeni patosom istorijske neumitnosti i zagledani u krvavo more svoje apsolutne ljubavi. Ove fotografije sam snimala na groblju sv. Marko i na groblju Lav gdje se nalazi i spomen obilježje austrougarskoj vojsci iz Prvog svjetskog rata. Zato sam i rekla malo prije: Svako mjesto zvoni zvukom navještenja, najprije tiho upitnim odzvukom iz kojeg raste praznina, i još teže uzeh i beskrajno ova zemlja je dvojna i pusta, dakle boli nadosve težinom.

    3. Zina Ciceklic каже:

      Na ova tri gradska groblja, nikada nije ni jedan jedini grob oštećen. Vidjela sam etikete na grobovima možda desetak grobova i svi su na parceli katoličkog groblja. Danas ću da pogledam na strani Srpske parcele etikete.

    4. Бели Орао каже:

      ОК. Верујем. Јави даље.

  5. Херцеговина каже:

    Балије, не играјте се.!!!!
    Будете ли ми дирнули стриков гроб на Барама,ЛИЧНО ћу вам у Херцеговини ископати и попалити СВЕ..мајк.ууу вам .ебем да вам .ебем!!!!

    1. HRVACKI KRALJ KRELE IV каже:

      U BRČKOM TREBA PREKOPATI ONE NJIHOVE ARAPSKE NAKAZE OD GROBALJA U CENTRU GRADA, U BIJELJINI ISTO, U BANJA LUCI…OSVETA ODMAH !!! ŠTA RADE NAŠI GRADONAČELNICI ???
      KAO ONAJ UROK IZ BIJELJINE SDS-OVAC MIĆIĆ GRADI SEBI ZGRADE A PROSTAČKA GROBLJA U CENTRU GRADA…TREBA TO PORAVNAT

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ја бих радо да не гледам турске нишане са српским презименима, али знаш како ти је овде; земља у поседу исламске заједнице је неприкосновена. Ако им то чачнеш деру се до Вашнгтона и брисела.
      А шта ми радимо? Куцкамо и псујемо по нету…

    3. Негрутин каже:

      Доћи ће време да се опет куцка по калашњикову.
      Балије се осилиле а ваше демократе би Федерацију јер је то лепа сиса.
      Све их треба у мајчину.
      Једино РС, нема друге.

    4. tomahawk каже:

      junacki, nema sta

    5. Tony Iommi каже:

      Treba mi da srušimo sve „đamije“ na teritoriji Republike Srbije…

    6. tomahawk каже:

      aj ti prvi

    7. HRVACKI KRALJ KRELE IV каже:

      RUŠILI SMO VAM, RUŠIĆEMO VAM USKORO OPET UPRKOS TVOJOJ VOLJI,
      KAKO JE NESTALA HERCEG-BOSNA, NESTAĆE I PEDERACIJA BEHA.

    8. Arhikles Salvador каже:

      А шта ћеш ти у Србији кад су ти гробови предака по Херцеговини? А?

    9. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Шта ћеш ти рвоје на српском порталу кад ти је гузица у пропалој еурвацкој? А!?

    10. Arhikles Salvador каже:

      Јели, какво је тренутно време тамо код тебе у Доњем Вакуфу? Ајд отвори пенџере па јави.

    11. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Ко код тебе у Сесветском Краљевцу у уста те јеебем рвацка! :)

    12. HRVACKI KRALJ KRELE IV каже:

      KOPAJ KONTEJNERE DOMAGOJU I TO TI JE EU STANDARD DO KRAJA VAŠIH BEDNIČKIH KATOLIČKIH ŽIVOTA.

    13. tomahawk каже:

      pa i srbija je na evropskom putu
      sve ce ovo jednog dana biti evropa

    14. Херцеговина каже:

      Добиjо пос,о преко Томе НИколића. Копам гробове по Србији, Сава Савановић ми је помоћник.Није ти рек,о? А??

    15. Arhikles Salvador каже:

      Ко копа зло не мисли.

    16. tomahawk каже:

      ovo ti je dobro receno

    17. Arhikles Salvador каже:

      Ипак није и одговорено

    18. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Провери стрику да га нису изнели, нема од куцкања вајде.

    19. Arhikles Salvador каже:

      Па ајде ти јаране назад кући у Ерцеговину стриков гроб да браниш а не да седиш у блоку 45 на Новом Београду (Титобургу).

    20. Simerijanac каже:

      Никада ми ниси одговорио на питање :

      Јеси ли питао своју куурвињску матер који су је напасници силовали да би сазнао ко су ти биолошки очеви ?

    21. tomahawk каже:

      kak si ti bedak i prostakk

Коментари су затворени.