Још од мигрантске кризе 2015/16, Сиријци су у Немачку пристизали у све вец́ем броју и сада их има најмање 972.000(подаци на крају 2023), према Статиста. У самој Сирији живи 22 милиона Сиријаца, што значи да они у Немачкој представљају скоро 1 на сваких 20 у њиховој матичној земљи.
Ово је изузетно брз раст од 2014. године када је у Немачкој било само 60.000 Сиријаца. Од тада је становништво порасло 16 пута.
Међутим, упркос обећањима да ће се Сиријци интегрисати у немачку економију, бројке и даље говоре сасвим другачију причу, са 513.534 Сиријаца који примају немачку социјалну помоћ познату као грађански новац (Бурргелд), према тренутним подацима Савезне агенције за запошљавање. Међутим, чак и они који не примају ову исплату добијају новац, становање и друге бенефиције из Закона о бенефицијама за тражиоце азила.
Ово је главни фактор у рекордно високом нивоу дуга у Немачкој, при чему је влада потрошила скоро 50 милијарди евра на мигранте 2023. године, што чини значајан део укупног буџета Немачке.
Према Статисти, број Авганистанаца је такође изузетно порастао, повећавши се на 419.410 у 2023. години, што представља шестоструко повећање у односу на 2014. Скоро половина њих, 197.551, прима социјалну помоћ, а велика већина живи од бенефиција тражилаца азила. Међутим, становништво Авганистана је много веће од Сирије, укупно 41 милион, што значи да је удео Авганистанаца који живе у Немачкој релативно мањи.
Авганистанци настављају да пристижу у Немачку великом брзином, 10.000 њиј би требало да уђе у земљу, наводи се у саопштењу министарке спољних послова Аналене Бербок.
Авганистанци имају једну од највиших стопа криминала у земљи. Према неким криминалистичким статистикама, Авганистанци имају пет пута већу шансу да почине кривично дело него староседеоци Немци. Међутим, у неким категоријама, као што су сексуални напади, постоји 12,5 пута већа вероватноћа да ће починити прекршај од остатка друштва. Међутим, ово је само делић проблема који је Немачка принуђена да трпи у вези са злочинима миграната, од којих су многе починили повратници у злочину. Отприлике једна трећина миграната за које се сумња да су починили кривично дело је раније осуђивано. Њих чак 700 имало је 21 и више ранијих пресуда.
Многи од злочина су озбиљни, укључујући групно силовање, силовање, напад и убиство. У многим случајевима, разлика у културама је упадљива. На пример, 2022. године, 29-годишњи Авганистанац напао је 58-годишњу баштованку у парку у западном делу Берлина. Разговарао је са њом на тренутак, а онда је изненада извукао нож и неколико пута је убо у врат. Наводно је рекао полицији да му се не свиђа што она ради. У помоћ јој је притрчао пролазник у пензији, који је такође задобио тешке повреде.
Многи Сиријци који су стигли у земљу, заједно са Авганистанцима који су у земљи дуже, требало би да добију држављанство. У четвртак ове недеље на снагу ступа нови закон о држављанству, који ће странцима који су у земљи пет година омогућити да добију натурализацију, а неки и после три године.
Нарочито, упркос бруталном грађанском рату и егзодусу милиона Сиријаца из њихове матичне земље, укупна популација је заправо поново у порасту због стопе рођења, а неки Сиријци чак и ремигрирају. Многи Сиријци остају интерно расељени унутар земље, док су милиони у Турској, Европи и другим земљама.
Робертс: Сасвим је могуће да ће доћи до нових покушаја убиства Трампаhttps://t.co/IqJNQWDfeI
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 1, 2024







