Прочитај ми чланак

СКУПШТИНА СРБИЈЕ РАСПРАВЉА о пронађеном оружју, државном удару, Ђукановићу …

0

Скупштина Србије наставила је данас рад обједињеном расправом о пет споразума и уговора који се тичу зајмова, а на дневном реду је и потврђивање споразума о оснивању Фонда за западни Балкан. Посланици, као и сваког уторка, постављају питања члановима владе.

Фото: Н.С.

Фото: Н.С.

Посланици су желели су да буду информисани о пронађеном оружју у Јајинцима, какав је епилог „државног удара“, да ли универзитети поштују закључак Одбора за образовање у вези са продужетком школовања Болоњцима…

Посланик ДСС Ђорђе Вукадиновић поставио је питање МУП-у у вези са проналаском оружја у Јајинцима, рекавши да би о томе желео да буде обавештен „као осредњи таболид“.

„Ако сваки таблоид може да спекулише да ли је напад био планиран зољом, да ли је у питању блиндирано возило, онда ваљда и ми као посланици имамо право на макар толико информација“, рекао је Вукадиновић.

Вукадиновић је питао и да ли су министри који су тај случај, по њему искористили за „додворавање премијеру“, и који су се утркивали да укажу да је то био покушај атентата, свесни последица таквих изјава.

Председница парламента Маја Гојковић је Вукадиновића пре него што му је дала реч, питала да ли је у посланичком клубу ДСС, на шта је он одговорио потврдно.

Шеф посланичке групе СРС Војислав Шешељ питао је зашто Влада Србије није упутила оштар демарш поводом, како је рекао, незаконитог и безразложног хапшења 20 држављана Србије у Црној Гори.

Према Шешељевим информацијама, 11 њих је јуче ослобођено оптужби за тероризам, остале су оптужбе за криминално удруживање, троје се гоне под сумњом да су терористи, а један од њих је полицијски генерал у пензији.

„Чини ми се да је политика владе да се брани Мило (Ђукановић), коме су дани одбројани, а не наши држављани који су невино похапшени“, рекао је Шешељ.

Он је питао и када ће влада поднети предлог Скупштини да се отвори расправа о учлањивању Србије у евроазијски економски савез, односно Евроазијску Унију.

„Са руске стране постоји иницијатива, потребна је сагласност Београда, а Београд очигледно влада оклева“, рекао је Шешељ.

Посланик ЛДП Ненад Милић каже да није задовољан одговором тужилаштва поводом, како је рекао, тзв.државног удара и зато је данас поновио питање, да ли је било дестабилизације уставног поретка, да ли су поднете кривичне пријаве, против којих лица…

Он је питао и председницу парламента да ли може да заштити достојанство скупштине тако што ће обезбедити да надлежни органи одговарају посланицима на питања.

Шеф посланичке групе Двери Бошко Обрадовић имао је питање за министра просвете Младена Шарчевића поводом закључка скупштинског одбора за просвету који се односио на то да се Болоњцима продужи школовање наредних годину дана без реуписа и додатних трошкова.

Обрадовић тврди да је Универзитет у Београду одбио да спроведе ту препоруку.

Такође, желео је да зна ко је одавао државне тајне и којој служби о чему је недавно било речи на конференцији за новинаре премијера Александра Вучића, подсетивши на случај хапшења Момчила Перишића.

Каже да се у том случају знало и ко шпијунира и коме одаје државне тајне, и с тим у вези је питао када ће бити враћена казна за издају и велеиздају.

7 коментара “СКУПШТИНА СРБИЈЕ РАСПРАВЉА о пронађеном оружју, државном удару, Ђукановићу …

  1. Rile каже:

    Ево једна порука шкупштинарима о данашњем датуму (а морам признати да нисам видео текст о томе ни на овом порталу, ако грешим нека ме неко исправи)…

    Петра Бојовића је 20. јануара 1945. претукла група партизана који су дошли да га принудно иселе из његове куће у Трнској 25, у Београду. Према једном од сведочења, овај срамни догађај изгледао је управо овако:

    “Брозови ‘ослободиоци’ упадају у кућу војводе Петра Бојовића у Трнској улици под бројем 25. Много им се допада та кућа: радо би се уселили. Кад су ушли, примећују војводин мундир преко столице, а на столу војводину шапку. Већ и сама чињеница да је Бојовић био ‘краљев војвода’ довољна је да ‘ослободиоци’ примене силу. Најпре шутирају његову војводску шапку, а потом, после грубих речи, насрћу и на слабашног војводу, на завршници девете деценије живота. Војводин син Добросав скаче да заштити оца, али је савладан снажним ударцима и убрзо потом биће упућен у робијашницу Сремске Митровице.”

    Од повреда задобијених током батинања војвода је ускоро преминуо, а његово тело је на Ново гробље пребачено таљигама. Како би спречили давање почасти једном од највећих јунака српске историје, комунисти су на Радио Београду објавили вест да ће свако ко покуша да дође на сахрану војводе Бојовића бити ухапшен и кривично гоњен.

    ПЕТАР БОЈОВИЋ

    Петар Бојовић (16. јул 1858, Мишевићи — 20. јануар 1945, Београд) је био српски војвода из Првог свјетског рата.

    БИОГРАФИЈА

    Петар Бојовић је поријеклом из племена Васојевића. Рођен је 16. јула, 1858. у селу Мишевићи, општина Нова Варош. Гимназију је завршио у Београду и ступио у Војну академију 6. октобра 1875. Произведен је за артиљеријског потпоручника 1880, за коњичког поручника 1883, за генерал-штабног капетана 1. класе 1891, пјешадијског потпуковника 1897, генерал-штабног пуковника 1901, генерала 1912.

    Као млад официр заузимао је постепено положаје према чину и командовао је у миру пјешадијским пуком, пјешадијском бригадом, дивизијском облашћу, коњичком дивизијом, трупама нових области. Био је начелник штаба дивизијске области у два маха, помоћник начелника штаба активне војске, помоћник и заступник начелника и начелник Главног генералштаба, начелник штаба главне војне инспекције и начелник општег војног ођељења Министарства Војног.

    РАТОВИ У КОЈИМА ЈЕ УЧЕСТВОВАО

    Рат против Турске

    У рату против Турске 1876, као питомац Војне академије, био је у штабу Врховне команде, у наставку рата 1877. до 1878. као питомац Војне академије, био је у батерији на дужности подофицира.

    Рат против Бугарске

    у Српско-бугарском рату 1885. био је водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије.

    Први балкански рат

    У Првом балканском рату 1912—1913. био је начелник штаба Прве армије, која је извојевала велике побједе у Кумановској и Битољској бици. Учествовао је у мировним преговорима са Турском, одржаним у Лондону 1913, као војни стручњак у делегацији срспке владе. У Другом балканском рату 1913. против Бугарске био је начелник штаба Прве армије, која је однијела побједу у бици на Брегалници.

    Први светски рат

    У Првом светском рату, његова Прва армија је претрпјела велике губитке у бици на Дрини 1914. Бојовић је био рањен у овој бици, па га је замијенио армијски генерал Живојин Мишић. У јануару 1916, именован је за начелника штаба Врховне команде умјесто болесног војводе Радомира Путника, ког су његови војници носили до Скадра.

    Ту позицију је задржао до јуна 1918, када је дао оставку на то мјесто због несугласица са генералима Антанте око питања ширења Солунског фронта.

    Поново је преузео положај команданта Прве армије, која је прва пробила непријатељске линије на Солунском фронту и напредовала дубоко у окупирану територију. Српска Врховна команда га је 26. септембра одликовала титулом војводе за његове заслуге током рата.

    Војвода Бојовић је предузео Нишку операцију и избацио непријатеља из Прокупља и Ниша 11. октобра, а на челу Дунавске дивизије је 1. новембра ушао у ослобођени Београд.

    1921. године је именован начелником Генералштаба на мјесту преминулог војводе Живојина Мишића, а 1922. се повукао из активне службе. На самом почетку Априлског рата, постављен је за заступника врховног команданта краљевске југословенске војске, младог краља Петра…

    https://www.youtube.com/watch?v=eJgHq3oOm54

    1. Milan Miljkovic каже:

      Slava srpskim herojima 1. sv. rata.

    2. Rile каже:

      Ето видиш, данас је све битно, само оне БИТНЕ ствари нису….

    3. Milan Miljkovic каже:

      Да управо тако.

      Жалосно.

    4. perungromovnik каже:

      ВЕЧНАЈА ПАМЈАТ ЛЕГЕНДАРНИМ ЈУНАЦИМА СРБСКИМ!
      СМРТ ИЗДАЈНИЦИМА И ДАБОГДА ПОЦРКАЛИ СА СВИМ ЊИХОВИМ УКУЋАНИМА! АМИН!

    5. Milan Miljkovic каже:

      АМИН!

    6. Rile каже:

      На почетку Другог светског рата Немци су покушали да искористе углед 83-годишњег војводе у народу.

      О патриотизму старог ратника сведочи истраживач и хроничар нововарошког краја Дико Пејатовић, у раду „Породично стабло војводе Петра Бојовића и неке цртице из живота“, преносећи казивање војводине супруге Милеве, по сећању Косте Ракића, чија се породица старала о Милеви Бојовић до њене смрти.

      У кућу Бојовића дошао је Франц Нојбахер, генерални опуномоћеник Рајха за привреду Србије у Београду. Поздравио је војводу и рекао да зна шта он значи за српски народ, па га због тога позива на сарадњу са органима и снагама Рајха, у интересу српског народа и Рајха.

      „Господине, ви знате да сам ја по професији војник, да ценим сваку војску, па и вашу… Ваша војска је у овом тренутку окупатор моје земље и ја ни у каквом облику, све док окупација траје, са том војском не могу сарађивати“, рекао је Бојовић.

      Кажу да се са лица надменог Пруса није могло разабрати како је примио речи старог војводе. Бојовић се на крају обратио Нојбахеру речима:

      „Молим вас да ми учините једну услугу и обезбедите да док окупација траје праг моје куће не пређе немачки војник, а ја се обавезујем да за то време нећу из куће изаћи.“

      Немац је прихватио и став и жељу старог ратника и до краја рата обе стране су се држале тога.

Коментари су затворени.