Прочитај ми чланакДа ли се Српска Нова година некада прослављала романтичније него данас. Мишко Лекић: Кафане су увек биле пуне. Тозовац: Ни забрањено, ни препоручљиво
Фото: Вечерње новости
Да ли се Српска Нова година некада прослављала романтичније него данас. Мишко Лекић: Кафане су увек биле пуне. Тозовац: Ни забрањено, ни препоручљиво.
Београдски угоститељи и певачи још се са сетом сећају прослава српских нових година у старим градским кафанама. Остали су само називи кафана као последње адресе неких давних времена.
Мишко Лекић био је две и по деценије шеф „Три шешира“ у београдској Скадарлији. Чувени угоститељ казује нам о тим временима када се „хтело, а није смело“ прослављати. Али и да није било баш све тако строго забрањено, како се приповеда.
Из такозваних вунених времена ево једног Лекићевог сећања. У „Милошевом конаку“, где је такође шефовао, 1976. дочекивала се српска Нова година. Они који су некада били препознатљиви у кожним мантилима до „испод колена“ дошли су да обиђу „слављенике“. Лекићу су рекли да славље, ипак, није дозвољено.
– Ја сам им одговорио да и сам тако мислим, али да сам направио такав „папрени“ ценовник да их одбије од сваке прославе – каже нам Лекић. – Наравно да је то било моје правдање, али „надлежни“ су сматрали да је то било довољно да се гости одбију. Међутим, кафана је била пуна, а ја сам полицајце одвео у Милошеву собу и частио их пићем. Све су разумели.
Друга је прича из „Три шешира“ када се 1985. дочекивала српска Нова година. Броз је већ био у Кући цвећа. Лекић је био домаћин једном Сарајлији, представнику туристичке организације „Изаира“ из Немачке. Негде пред зору гост је отишао, не знајући да је на томболи извукао прасе. Лекић је са све прасетом кренуо на аеродром и уручио га славодобитнику.
Упоређујући прошла и садашња времена, саговорник „Новости“ каже да је то далеко од оног како је било некад. Јер, Србину када браниш, он слави, а када му дозвољаваш, „негде се изгуби“.
И наш легендарни певач Предраг Живковић Тозовац често је певао за дочеке српске Нове године. Каже нам да се последњих 20 година на тај дочек „не хвата“ микрофона.
Фото: Вечерње новости
– Када сам год имао прилике, ја сам певао за тај дочек – каже Тозовац. – Што не бих певао, то ми је посао. Не сећам се нешто да су те нове године биле посебно забрањиване. Нису забрањиване, али није било ни препоручљиво да се прослављају.
Популарни Тоза још каже да би ипак заборавио та времена када се српска Нова прослављала „тајно“. Сада нека буде све јавнија и веселија, јер наш народ то очекује и заслужује.
ЧОЛА СА ДРУШТВОМ
За Здравка Чолића, како је својевремено причао, прославе српске Нове године биле су незаборавне по београдским кафанама:
– Седамдесетих година са друштвом сам седео код „Шаце“ у Шафариковој улици, или у хотелима „Унион“, „Мажестик“, „Метропол“… Долазили смо чак из Сарајева да бисмо се веселили те вечери. Чак сам једном и у униформи славио српску Нову годину. Мада за ону „званичну“ увек певам по трговима, 13. јануара то не бих могао. Навикао сам да тада седим у кафани и веселим се с друштвом.
