Прочитај ми чланакНа Балкану су ствари доста компликоване, а према неким најавама, могао би постати полигон за политичко сукобљавање Запада и Русије.
На Балкану су ствари доста компликоване, а према неким најавама, могао би постати полигон за политичко сукобљавање Запада и Русије.
Србија и њен премијер ускоро би могли да се нађу у незавидној ситуацији да морају да бирају између подршке западу или Русији, а руски балканолог Никита Дедков каже да би ова одлука могла имати далекосежне последице, пише у својој анализи Јутарњи лист.
Лист додаје да се „Кремљу жури“ и да жели „што више везати Србију уз себе, како би сачували макар мали утицај на Балкану, а тиме и у Европи“ а недавно поклоњени авиони Србији могли би се тумачити и као покушај да наша земља не уђе у НАТО.
Михаил Александров, аналитичар московског универитета Центра за војно-политичку анализу, који саветује Кремљ, сматра да је поклањање МиГ-ова “стигло у прави час” јер ЕУ и НАТО покушавају да притисну Србију да се одлучи за њих.
„Ако Србију оставимо без наше подршке, она може склизнути у НАТО, а то би било равно националном поразу Србије“, каже Александров који у томе види и пораз Русије која губи утицај на Балкану након два пуна века. Русија тако опет разматра могућност идеје о “војном савезу двеју земаља”. Та је идеја била актуелна крајем 90-их, али Александров напомиње да је тада Јељцинова Русија била преслаба да је Милошевић прихвати.
„Сада су се ствари значајно промениле и Русија и Србија имају за то свој интерес“, каже он. Александров сматра да би војна база у Србији, уз Тартус у Сирији, била пун погодак јер би она, каже, “закомпликовала евентуалне операције НАТО-а на Балкану и Средоземљу, а Русија би имала контролу”.
Кремљ ионако већ дуго захтева од Србије да званичницима њихове “хуманитарне”, заправо војне, базе у Нишу дају дипломатски статус и слободу кретања по Србији каква је недавно омогућена званичницима НАТО-а.
Руски медији наводе да ће након МиГ-ова Србија набавити и ракетне системе БУК, а Александров чак иде тако далеко да сматра да би Србија могла бити земља где би Русија инсталирала свој противракетни штит као одговор на НАТО противракетни штит. Александров даље сматра да не треба “искључити могућност новог српско-хрватског сукоба”.
Јелена Гускова из Центра за проучавање савремених кризних ситуација на Балкану сумња у српско-хрватски конфликт јер, каже она, “овај пут за разлику из 90-их иза Србије стоји Русија којој Балкан сада улази у сферу интереса”.
Али како и Хрватска најављује куповину америчког наоружања, две земље би могле постати полигон преко чијих ће се леђа преламати западно-руски супарнички односи.
Али, није питање само НАТО, већ се чини да Русија преиспитује и чланство Србије у ЕУ. У вези преговора са ЕУ, московски Комерсант доноси занимљиву опсервацију. И Хрватска, кажу, у тој игри на линији Брисел – Москва – Београд – има своју улогу. Комерсант износи тезу да Андреј Пленковић не блокира Србију на своју руку него по наговору Брисела, а с поруком Вучићу да се увек може наћи начин онемогућавања ако се настави „очијукање“ с Русијом.
