Ескалација најновијег сукоба на Блиском истоку у најгорем сценарију може да подигне цене нафте на 157 долара за барел.

Ово се наводи у најновијој, данас објављеној прогнози Светске банке (СБ) о робним тржиштима.

Извештај пружа прелиминарну процену потенцијалних краткорочних импликација сукоба на тржишта робом.

Како се наводи на сајту Светске банке, ефекти сукоба на цену робе ће бити ограничени ако се сукоб не прошири.

Према основној прогнози СБ, просечне цене нафте ће у текућем кварталу бити 90 долара по барелу и следеће године пасти на 81 долар за барел у следећој години звог успоравања економског раста.

Ако се сукоб између Израела и палестинског покрета Хамас распламса и прошири, СБ предвиђа три сценарија.

У сценарију „малог поремећаја“ у снабдевању, глобалне залихе нафте би се смањиле за 500.000 до два милиона барела дневно – што је отприлике еквивалентно смањењу уоченом током грађанског рата у Либији 2011. године.

Према овом сценарију, цена нафте би у почетку порасла између три и 13 одсто у односу на просек за текући квартал – у распону од 93 до 102 долара по барелу.

Ако се обистини сценарио „средњег поремећаја“, који је отприлике једнак последицама рата у Ираку 2003. године, глобалне залихе нафте би биле смањене за три до пет милиона барела дневно.

То би у почетку подигло цене нафте за 21 одсто до 35 одсто и оне би биле између 109 и 121 долара по барелу.

Сценарио „великог поремећаја“, упоредив са арапским нафтним ембаргом 1973. године, предвиђа смањење глобалних залиха нафте за шест до осам милион барела дневно.

Цене би у том случају порасле за 56 до 75 одсто и кретале би се између 140 и 157 долара по барелу.

„Уколико се сукоб распламса, глобална економија ће се први пут након више деценија суочити са двоструким енергетским шоком – не само због рата у Украјини, већ и због Блиског истока“, упозорио је главни економиста Светске банке Индермит Гил.