Прочитај ми чланак
Хрватски генерали и њихова држава имали су циљ, који су и остварили, и дочекани су као хероји, а Србија се својих официра стиди. То је наша несрећа, каже Шљиванчанин
Веселин Шљиванчанин, бивши официр Војске Југославије који је у Хашком трибуналу провео десет година, о ослобађању хрватских генерала Готовине и Маркача каже да су они у својој земљи дочекани као хероји, а да се Србија својих официра, нажалост, стиди.
– Још ме боли неправда. Провео сам десет година недужан у Хагу и у правду тог суда никад нећу да верујем. То вам је Меронова правда, он тамо о свему одлучује. Али желим да верујем у свој народ и своју државу. Да нас се не стиде. Хрватски генерали су имали свој циљ и државу која је стала иза њих и, што је за њих најважније, дочекани су у Загребу као хероји – каже Шљиванчанин и готово кроз сузе и додаје:
– Мене је из Хага на аеродрому дочекала само породица, адвокат и неколико пријатеља, а Готовини и Маркачу је клицала цела Хрватска – од председника до премијера. А како ми је било док сам гледао радовање у Хрватској, то моја душа зна, али и оних 220.000 људи протераних те 1995. године. Да ли је то правда, не знам. Пожелећу и Готовини и Маркачу срећу на слободи, као што су и они мени. Обојицу сам упознао у затвору и нећу да лажем, никад ми ниједан од њих ништа ружно није рекао, а камоли вређао. Шта су они лично о мени мислили, да ли ме мрзе што сам Србин, то је њихова ствар.
И даље сам грађанин другог реда
Бивши хашки оптуженик истиче да је најгоре од свега што се у својој земљи, коју је часно бранио, и даље осећа као грађанин другог реда.
– Па је л’ нормално то што сам морао да лично пишем и тражим одобрење од бившег министра одбране Шутановца да као војно лице користим пропусницу за базен, што ми као официру нису дали простор војске за промоцију књиге. Е, то је наша несрећа. Увек ћу бити злочинац, иако је потврђено и од тог суда да нисам – закључио је Шљиванчанин.
(Курир)
