Прочитај ми чланак
Међународни Институт за блискоисточне и балканске студије је пред долазак албанског премијера у Београд објавио извештај “Велика Албанија против Велике Србије“.
Извештај Института из Љубљане почиње оценом да је до развоја дипломатских односа дошло после доласка на власт Едија Раме са једне и Александра Вучића са друге стране, уз оцену да Сали Бериша и Борис Тадић нису били у стању да то учине јер су се плашили “својих Албанаца“, односно “својих Срба“.
Такође, наводи се да је убијени премијер Зоран Ђинђић могао да успостави квалитетне односе са Албанијом и не само то, већ и са Албанцима на Косову.
Као тачка која је у последњих неколико година представљала отклон ка националистичкој политици наводи се кампања Салија Берише, који је 2012. године, у жељи да остане на власти, позвао своје присталице на глорификовање идеје “Велике Албаније“.
То је, како се истиче, представљало окидач за жестоке реакције у региону, нарочито у државама у којима живе и Албанци, а после свега је уследило упозорење Вашингтона да се државе усресреде на евроатланске интеграције, а не на међусобне сукобе.
У осврту на недавни инцидент са дроном на фудбалској утакмици две репрезентације, наводи се да је после тога уследила ескалација заговорника пројекта “Велике Србије“, који су уз забринутост истицали да идеја “Велике Албаније“ за њих значи ноћну мору.
Враћајући се у мало даљу, али опет блиску прошлост, писци извештаја наводе да су премијери Албаније и Србије на та места дошли веома убедљиво и то са мање од годину дана разлике, што је код САД, ЕУ, а поготово Немачке наишло на изузетно добар пријем.
Ипак, као негативна страна промена власти у две земље наводи се и то што су партије које су чиниле бивше режиме остале у новим, а ту се апострофира партија ЛСИ из Албаније, чији челници су били укључени у корупционашке афере.
Такође, као корак назад у развијању односа Албаније и Србије наводи се негодовање премијера Србије Александра Вучића на одлуку немачке канцеларке Ангеле Меркел да албански премијер Еди Рама говори као представник земаља Западног Балкана на последњем сусрету са медијима после конференције земаља региона.
Меркелова је одбила Вучићево негодовање, али је после ситуације “дрон“ обављала разговоре са обојицом функционера, далеко од очију јавности и издејствовала да Рама 10. новембра буде гост Србије.
Кључни став у извештају, налази се тек у трећем поглављу, где се као истинита проглашава тврдња Едија Раме да је идеја о Великој Албанији српски производ, који се користи као параван за успостављање идеје о Великој Србији, уз наводе да званична Тирана никада није размишљала о Великој Албанији као идеји водиљи.
Као одбрана оваквог става наводе се ратови на просторима бивше СФРЈ, где се истиче да Албанија, насупрот Србије, никада није улазила у ратове са жељом да врати границе на стање пре 1913. године.
У извештају се потом помиње Слободан Милошевић и његова наводна намера да се створи Велика Србија, ратовањем са Словенијом, Хрватском, БиХ и Косовом.
Ипак, као грана у којој Србија и Албанија сасвим добро сарађују наводи се енергетика и истиче да је српска компанија ЕФТ највећи добављач електричне енергије у Албанији, уз напомену да Албанци “радо прихватају српску струју истовремено негодујући због идеје Велике Србије“.
(Б92)
