Прочитај ми чланак

СЛОЖНО ДО ОДБРАНЕ СВОЈИХ ПРАВА: Српска 25. 09. излази на референдум, Бошњаци прете

0

Грађани Републике Српске изјасниће се на референдумско питање које гласи: „Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске?”

Република Српска брани своја права (Фото: Синхуа)

Република Српска брани своја права (Фото: Синхуа)

Дану Републике Српске 9. јануару, који је Уставни суд БиХ оспорио 26. новембра прошле године прогласивши га неуставним, грађани Српске изјасниће се на референдуму који ће бити одржан 25. септембра ове године. Народна скупштина РС гласовима свих присутних посланика, уз здушну подршку власти и опозиције, донела је одлуку о расписивању референдума о Дану РС. Грађани на целој територији РС изјасниће се на референдумско питање: „Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике Српске?”

Септембарски термин референдума превагнуо је у односу на предлог опозиције, која је као термин предлагала 10. новембар, на симболичан датум када је 1991. одржан плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији. Срби у БиХ тад су се у готово стоодстотном проценту изјаснили за ову опцију, што су прогнозе и кад је реч о подршци грађана Дану РС, који за Србе у РС има велику важност. Дан је то када је пре грађанског рата у БиХ рођена Република Српска, то јест кад је 1992. донесена одлука о њеном формирању, што је по уверењу у РС трн у оку Сарајева и прави разлог за оспоравање овог датума.

Представници бошњачких партија пре него што су напустили заседање републичког парламента нису штедели оптужбе на рачун Српске, па се дискусија у првим мах осим бројних националних односа дотицала и узрока за избијање рата, али су поновљене и претње да овај референдум, који Бошњаци виде као прегласавање, наводно може довести и до неког другог референдума на нивоу БиХ. Чињеница је, међутим, да је заправо Уставни суд БиХ тај који је прегласавањем српских судија оспорио историјски утемељен датум.

„Ударили сте у зеницу ока нашег народа, то вам је било глупо и нећете нас одвратити од намере да га сачувамо”, рекао је председник РС Милорад Додик у обраћању посланицима. Он каже да ће одлука о одржавању референдума и одлука о обележавању 9. јануара као Дана РС бити закон са највећом снагом воље народа у историји Српске. Нагласио је да је референдум важан догађај у колективној свести сваког народа, а да је важност референдума о Дану РС у томе да српски народ заштити право да самостално одлучује о важним питањима и својој судбини.

Посланици су се осврнули и на рад Уставног суда БиХ и подсетили да он може бити претња будућим односима у БиХ јер се препознају јасне намере да ова институција преузме улогу високог представника у наметању решења. Стога, цене многи у РС, изјашњавање грађана о Дану РС имаће и важну симболичку поруку шта јавност у РС мисли о раду те институције.

Дан РС празник је са историјским утемељењем, када је 1992. донесена одлука о формирању РС, тадашње републике српског народа у БиХ. За Уставни суд БиХ то је пак празник једног народа, јер се у том датуму остали не препознају, па се он стога треба забранити.

Нереално је очекивати подршку представника међународне заједнице спровођењу референдума, али је приметан изостанак њиховог уобичајеног противљења, за разлику од претходна два случаја, 2011. и 2015. године када је Скупштина РС расписивала референдуме о Суду и Тужилаштву БиХ. Разлог за то је, како многи верују, то што не могу да нађу никакве смислене замерке на аргументацију Бањалуке, али и чињеница да ово питање у потпуности спада у надлежност Српске, иако су и претходни референдуми гледајући Устав БиХ и Дејтонски споразум били више област Бањалуке него Сарајева. Такође, за разлику од претходног референдума, овог пута по свему судећи нема замерки из Београда, будући да је српски премијер Александар Вучић изјавио како га радује то што су се сви релевантни политички чиниоци у РС ускладили о овом питању.

Све су то разлози због којих превладава уверење да ће референдум о Дану РС бити одржан у септембру, иако опозиција није пропустила прилику да приговори властима у Бањалуци на недоследности у претходна два случаја. „Референдум о раду Суда и Тужилаштва БиХ скупља снагу да се одржи”, одговара председник Додик.

19 коментара “СЛОЖНО ДО ОДБРАНЕ СВОЈИХ ПРАВА: Српска 25. 09. излази на референдум, Бошњаци прете

  1. Нада каже:

    Браво Додик! Ово је други заобилазан начин да се потврди самосталност Републике Српске!

  2. SlavenMilanov каже:

    ne bojte se turaka… čuvajte se beograda….

    1. Дуња каже:

      Не бојте се ни Београда, изкулирајте га :)))

    2. perungromovnik каже:

      треба се бојати Београда, јер СВЕ ИЗДАЈЕ у последњих 21годину су дошле из Београда!
      1. пад Србске Крајине – уз не-реаговање Београда и издају, иако је пописала Саирус Венсов и Венс-Овенов план да уђе у рат ако хрватска нападне Крајину
      2. Предаја територија које су биле под контролом Србске војске у Републици Србској је прихваћена и договорена са Београдом и без сагласности народа Републике Српске
      3, Предаја Космета – опет Београд!
      Тако да се МОРАМО плашити Београда, јер се тамо доносе одлуке издаје и предаје територија!
      НАЈВЕЋИ НЕПРИЈАТЉИ И ИЗДАЈНИЦИ СРБСКОГА РОДА СУ У БЕОГРАДУ!

    3. Дуња каже:

      Зато и треба радити по своме, кажем изкулирати и правити се да хоћеш, а урадити како мислиш да треба….

  3. xyz каже:

    Другу део,
    Заблуда: Хрвати су били слабо наоружани
    Истина: Хрвати су приликом предаје у Вуковару имали пјешачке муниције за мјесеце борбе. Имали су најмодерније противоклопно оружје које су добили од Немачке. Били су добро наоружани оружјем из бивших земаља Варшавског пакта, највише из Мађарске. Још 1990. у јесен, према изјави тадашњег Туђмановог министра одбране Шпегеља, хрватске паравојне јединице бројале су 80 000 људи под оружјем, и у 81 општини у Хрватској биле су формиране групе за заузимање касарни и складишта ЈНА.
    Према изјави Фердинанда Јукића, шефа вуковарског СУЗУП-а (хрватска тајна служба), који је три пута пратио Туђмана на преговорима у Карађорђеву, хрватске паравојне јединице из источне Славоније су се уочи рата наоружале са 10 камиона оружја из складишта ЈНА у Батајници, који су плаћени сребром и златом запљењеним из Осјечког суда. 15.9. дакле само дан након почетка директног ратног сукоба у Вуковару, Хрватске паравојне јединице, тзв. Збор Народне Гарде је приликом предаје Вараждинске касарне дошао у посјед 74 Т-55 тенкова, 88 оклопњака, 36 самоходних ПЗО топова, 24 100мм противтенковских топова, 72 минобацача од 120мм. Сво оружје било је расположиво и могло се за неколико сати допремити до Вуковара да је то Туђману и хрватској политици одговарало. Два дана касније предале су се касарне у Крижевцима, Чаковцу, Осијеку, Ђакову (заплењено је 54 ПТ топа од 100мм и 48 самоходних ПЗО топова), противтенковска топничка бригада из Вировитице, и друге. Наредних дана предале су се још неке касарне. 29.9.1991. Хрвати су из Бјеловарске касарне запленили 78 тенкова Т-55 и 80 оклопњака. Туђман је према томе у Вуковар већ 30.9.1991., шеснаест дана од почетка директног ратног сукоба, могао послати преко 300 тенкова и оклопних возила и масу свог осталог наоуружања. Са Вуковарског ратишта, за вријеме најжешћих борби, Туђман је повукао петнаест најсавременијих тенкова М-84 који су пребачени у фабрику „Ђуро Ђаковић“ гдје су на њима учињене ситни поправке, који су продати Кувајту за 6 милиона евра. У самом Вуковару Хрвати су имали 26 (4 заробио Аркан) тенкова и оклопних транспортера, 52 топа до 100 мм, 32 топа преко 100 мм, 8 минобацача и један вишецијевни ракетни бацач.
    Заблуда: Вуковар је био у потпуном окружењу, опсада је трајала 87 дана
    Истина: Вуковар ни један дан није био у потпуном окружењу. Пред сам пад Вуковара заповједник Бранко Борковић је са скупином својих паравојника побјегао из њега. Па није их ваљда ЈНА пустила да ишетају?! Ни битка за Вуковар није трајала 87 дана већ 66 дана, али до задњег дана Вуквар није био у окружењу. Према хрватском заповједнику у Вуковару Бранку Борковићу први напад на Вуковар почео је 14.9., Борковић је из Вуковара побјегао 16.11, а Вуковар је пао 18.11., што значи да су хрватске паравојне јединице у Вуковару издржале само 66 дана.
    vukovar-toranj
    Заблуда: Хрвати су у Вуковару нанијели огромне губитке ЈНА, 8.000 погинулих, 15.000 рањених те између 400-600 уништених тенкова и оклопних возила, око 20 уништених авиона и хеликоптера
    Истина: У Хрватској више нема озбиљног историчара који би заступао те бројке. Према до сада најпрецизнијим подацима, на страни ЈНА је 1.103 војника и добровољаца убијено, 2.500 рањено, 110 тенкова и транспортних возила уништено и 2 авиона оборена, док је још један пао због квара. Треба рећи да је ЈНА пуцала чак и по српским добровољцима, као и то да је, док хрватске паравојне јединице нису напале ЈНА, ЈНА била тампон зона између хрватских паравојних јединица и локалне српске територијалне обране. Хрватски губици били су 1329 погинулих, 777 рањених, уништених 26 тенкова и оклопних транспортера.
    Заблуда: ЈНА је у рату са Хрватима у Вуковару имала преко 80 000 војника
    Истина: Давор Маријан је десничар, хрватски историчар, који је покушавао обранити хрватске лажи о Вуковару, али је на крају истраживања морао признати за Хрвате поражавајућу чињеницу. Вуковар је освојило 7 000 војника ЈНА и добровољаца, а у читавој источној Славонији ЈНА је имала нешто више од 15 000 војника. Приче о некаквих 80 000 су сулуде, а 20 000 како процјењују реалнији хрватски повјесничари је горња граница свих војника који су дошли у Источну Славонију, али треба знати да је ЈНА константно била суочена са масовим дезертерством.
    Заблуда: Вуковар је хрватски Стаљинград
    Истина: Упоредити Вуковар са Стаљинградом је врхунска лудост хрватске ратнохушкачке пропагандне машинерије. Вуковар никад није био у потпуном окружењу, јер је ЈНА циљано оставила 500 метара широк пут кроз кукурузиште према Богдановцима којим је два дана прије пада Вуковара побјегао хрватски заповједник Борковић и дио припадника хрватских паравојних јединица. У Вуковару је 6 700 добро наоружаних бораца издржало само скормних 66 дана против нешто више од двоструко бројније ЈНА, а у теорији ратовања је познато да су за освајање неког града потребне бар троструко бројније снаге.
    Заблуда: Хрватски државни врх био је забринут за судбину цивила у Вуковару
    Истина: У транскрипту објављеном у хрватском Дневнику, на питање хрватског заповједника Дедаковића може ли евакуирати цивиле, Туђман то резолутно забрањује. Према познатој хрватској књижевници и колумнистици Ведрани Рудан, Туђман је намјерно вратио неколико аутобуса дјеце у Вуковар, надајући се да ће Срби над њима извршити покољ. Међутим, Туђманове болесне визије се нису остварили и Срби су сву дјецу и цивиле евакуисали из Вуковара. Док је Вуковар падао, Туђман је са Антуном Врдољаком играо тенис.
    Заблуда: Овчара је највећи злочин у рату у Хрватској
    Истина: На Овчари је стрељано око 200 ратних заробљеника, а многи од њих били су оптужени од вуковарских цивила, и Срба и Хрвата, за најтеже злочине (међу њима су најмање 130 убијених српских цивила прије почетка директног ратног сукоба), а међу стрељанима је било и страних плаћеника, попут француског фашиста Jean-Michel Nicolierа, јер су све вријеме рата у Вуковару, а и у Хрватској, Хрвати имали помоћ бројних фашистичких и ултра-националистичких организција из западне Европе, па се стотине страних плаћеника и фашиста налазило у хрватским паравојним јединицама, највише у ХОС-у, неоусташкој организацији чији је циљ био Хрватска са границом на Дрини која би укључивала и пола Војводине и Санџак.
    Постоје индиције да је стрељање на Овчари извршено на темељу договора Туђман – Александар Васиљковић (шеф КОС-а и амерички агент), а да је тих 200 припадника хрватских паравојних јединица који су били стрељани изабрали Весна Босанац и повјереник хрватске владе Марин Видић Били. По броју убијених – 200 стрељаних припадника хрватских паравојних јединица, Овчара је највећи српски злочин у Хрватској. Ради поређења, у Олуји је Хрватска војска убила између 1 000 (по хрватским изворима) до 2 000 (по српским) цивила, углавном старијих од 80 година који су били преслаби да побјегну. Само у Олуји Хрвати су направили најмање 5 до 10 Овчара, али не ратних заробљеника, него цивила.

    Заблуда: Вуковар је град херој
    Истина: Прије него што су хрватске паравојне јединице извршиле насилну мобилизацију, у Вуковару је било око 1600 хрватских бораца, од чега више од половине из других дјелова Хрватске и БиХ. Чак и они који су били Вуковарци, били су углавном дјеца досељеника које су комунисти населили у Вуковар послије 2. свјетског рата. У општини Вуковар живјело је око 37 000 Хрвата, што значи да је војно способних мушкарца било најмање 5 000. Према томе, једва нешто више од 10 посто вуковарских Хрвата (и по неки Мађар и Србин) се добровољно прикључило хрватским паравојним јединицама. О каквом онда херојству причамо? На снимцима, одмах по уласку ЈНА у Вуковар виде се хрватски војници који плачућим гласом говоре да су их хрватске паравојне јединце насилно мобилисале. Види се отац који прича да су његови синови, припадници хрватске паравојске чинили злочине над српским цивилима у Вуковару. О масовном напуштању положаја Хрвата и бјежању у Винковце, па чак и у Србију, говори се чак и у пропагандном памфлету хрватске телевизије “Хероји Вуковара“. Дезертерство је било главни разлог пораза хрватских паравојних јединица и пада Вуковара.
    Заблуда: Вуковар је окупиран
    Истина: У тренутку када је ЈНА ушла у Вуковар, 18.11.1991. Југославија је још увијек била међународно призната држава, а ЈНА њена службена војска (у колегију Вељка Кадијевића од 11 чланова била су само 2 Србина), а Вуковар је био град у Југославији. Више од половине становника Вуковара ЈНА нису сматрали окупаторском војском, већ ослободилачком, јер је уласком ЈНА у Вуковар престао терор хрватских паравојних јединица, не само над српским цивилима већ и над Хрватима који их нису подржавали.
    Закључак

    На крају овог отрежњујућег текста треба да се запитамо:
    Је ли агресија била разбијање Југославије које су на таласима хрватског клеро-фашизма извеле удбашко-патријске структуре и међународни центри моћи – Вашингтон, Лондон, Берлин, Ватикан…?
    Је ли агресија била избацивање Срба из хрватског устава, истих оних Срба који су Хрватску (у авнојским границама) и створили?
    Је ли агресија била отпуштање Срба са посла и тјерање да потписују изјаву о лојалности?
    Је ли агресија била убијање српских цивила и рушење њихових објеката прије почетка рата у Вуковару и другим градовима и селима по Хрватској?
    Је ли агресија била упад у Борово село ХДЗ-ових паравојника са лажним исказницама МУП-а, пуцњава по мјештанима и држање дјеце у вртићу као таоца?
    Је ли агресија била блокирање касарне ЈНА у Вуковару и убијање младих војника?
    Или је агресија била закаснели покушај ЈНА да томе стане на крај?
    Нека свако одговори за себе.
    Аутор је хрватски аналитичар Мислав Хорват

    1. моћни Џо Јанг каже:

      Не знам какве директне везе има овај коментар са горњим текстом, али индиректне свакако има… Нек Бог поживи тог младића Мислава Хорвата, требаће му Његова помоћ!

    2. xyz каже:

      https://facebookreporter.org/2016/07/

      Хрватски аналитичар Мислав Хорват: „Вуковарски мит“ је темељ свих осталих хрватских безобразних лажи!

  4. suljaga каже:

    dajte onaj pravi referendum. pusti ovaj bezvezni.

    1. Putin za nas каже:

      Да се све балије протерају у турску? Може.

    2. perungromovnik каже:

      у анадолију само, јер не заборави да је Цариград наш…

    3. моћни Џо Јанг каже:

      А кад буде тај онда ћеш суљо тражити „онај“ други прави и тако… хехехех … суљо буљо, јак си на ћорлуку, али кад је на мегдану, неЈма те ниЂе! :)))))

    4. perungromovnik каже:

      шуљ-ага се спрема да остави наметнуто верско опредељење и врати се старим изворним коренима, гласаће он за самосталност Српске брате, и то оберучке!

    5. Херцеговина каже:

      Сабура вехабијо.
      Идемо по реду.

  5. Jogi Ber каже:

    cime prete? slomicemo im onaj kaziprst kojim kao pokazuju islamisticki gest agresije. znaci samo neka probaju, ima da mole da ih pustimo da odu u razrusenu tursku da prose po ulici

Коментари су затворени.